Bilo je tu i tamo prelazaka fudbalera iz Crvena zvezde u Partizan i obrnuto, ali utisak je da je najjači zemljotres bio upravo kada je mlađi od legendarne braće Đurovski sa "Marakane" stigao u Humsku.
Milko je nakon mnogo godian do detalja objasnio zašto se odlučio na tako radikalan korak.
"Mene je Zvezda razočarala samo iz jednog razloga. Imao sam dvoje dece, a jedini sam iz tima koji je bio podstanar u stanu Zorana Filipovića. Nije bilo u mom maniru da kažem 'doveli ste Musemića i dali ste mu stan... doveli ste Halilovića i dali ste mu stan... doveli ste... šta znam... Krdževića i dali ste mu stan'. Ne. Svako se dogovarao za svoje uslove kako je najbolje umeo. Ko je meni kriv što sam potpisao na pet godina i nisam uključio nikakve klauzule. Ali, ugovor se bližio kraju i red je bio da i ja dobijem krov nad glavom", kaže Milko Đurovski.
Crveno-beli su ga uveravali da će dobiti krov nad glavom, ali...
"Poručili su mi da ne brinem i da ću dobiti stan. Kada sam pitao gde je, odveli su me na Novi Beograd i rekli 'eto, tu ćeš ti da živiš jednog dana'. Ja gledam ispred sebe i ne vidim ništa. Samo livada. Navodno, čim potpišem ugovor, počinje gradnja i ja ću se već za godinu dana useliti u novu zgradu. Ma da. Ko meni da garantuje da će to zaista biti tako. Doduše, Mrkela je kasnije dobio taj stan... odnosno, dupleks na dva sprata. Zvali su me tada iz Dinama i nudili mi kuću u elitnom kraju Zagreba, tamo gde je živela Milka Planinc. Zvao me Đora u Sutjesku... zvala me Priština. Ali mene je zanimao isključivo ostanak u Beogradu. To je grad koji je imao dušu i u kome se i dan-danas osećam kao kod kuće".
Milku se sve skupilo, a poslednja kap u punoj čaši žuči bila je utakmica sa madridskim Atletikom.
"E, tada sam ja doneo odluku da odem iz Zvezde. Baš posle te utakmice. Dobio sam crveni karton na prilično naivan način. Sudio je Anjolin i prvo mi je dao žuti jer sam šutnuo loptu posle njegovog zvižduka, a odmah zatim i crveni jer sam mu aplaudirao. Shvatio je to kao provokaciju. I onda se ceo 'zapad' obrušio na mene. Gađali su me čime su stigli, najviše grudvama. Jedna me je pogodila u potiljak, pa je Stole ekonom dotrčao i podigao trenerku da me zaštiti. Posle toga nikada više nisam pozdravio 'zapad'. Ta je tribina uvek važila za 'gospodsku', nije ih zanimao samo rezultat, nego i igra. Svašta su mi dobacivali, u fazonu 'šta glumiš, igraj fudbal'. A 'sever' je uvek bio na mojoj strani. Dok sam napuštao teren, orilo se 'Milko Đurovski'. Skinuo sam dres i doneo odluku da je gotovo sa Zvezdom. Tata je zaplakao na tribini. Svi su plakali", nastavio je Đurovski.
Navijačima Partizana, iako je došao iz Zvezde, brzo se uvukao pod kožu, golom u prvom "večitom" derbiju u crno-belom dresu, kojim je potvrdio pobedu - 2:0.
"Sećam se tog famoznog derbija, moja premijera u dresu Partizana. Zagrevali smo se ispod 'severa' i ja sam u jednom trenutku otišao do korner zastavice. Kada sam pogledao ka 'severu', imao sam osećaj da hoće da me zadave. Jezivo. Zvezda je na toj utakmici pala na psihološkom planu. Piksi i Boško su pretili da će nam dati pet komada, a centar nisu prešli. To je jedini derbi u kome jedan tim nije šutnuo na gol. Promašili smo penal, imali gomilu zicera, ja sam dva-tri puta izlazio sam na Stojanovića... Nikada pre i posle toga nisam osetio toliku energiju kod svih u Partizanu. Znate kako, igrao sam za oba kluba i mogu da uporedim. Dok sam bio u Zvezdi, pa igramo sa Partizanom, mi kažemo 'idemo da ih pobedimo, šta oni...'. A u Partizanu je uvek bila tenzija. Uvek ono 'šta ako izgubimo', kao da se boje Zvezde", pričao je Đurovski.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
