Bivši fudbaler i trener Crvene zvezde je govorio vrlo emotivno.
“Dočekao me je u Realu, kasnije smo bili zajedno u Ovijedu. Posle silnih povreda toliko je verovao u mene da mi je poverio „ključeve sredine terena“. Neću da krijem, bio je blagonaklon prema meni, znao je da me istrpi. Ja sam mu, sa druge strane, vraćao to na terenu. Bili smo sjajan tim u Ovijedu, mada je i meni i njemu ta sredina bila neobična. Ja praktično odrastao u Zvezdi, formirao se kao ličnost. Potom igrao za Real. On partizanovac, isto tako u biografiji ima zapisano da je bio u Realu... Znate li vi šta to znači? Da smo svaku utakmicu igrali pod ludačkim pritiskom. Ili si pobedio ili ne postojiš. Prijala nam je ta godina u Ovijedu. Dešavalo se da igramo nerešeno, i grlimo se u autobusu. To je za mene, verujem i za njega bilo nešto novo“, počinje priču Robert Prosinečki.
Radomir Antić je kao novi trener Atletika imao samo jednu želju – da mu predsednik Hil dovede Velikog Žutog. Real Madrid nije želeo da čuje, kao jeftinija varijanta stigao je Milinko Pantić.
“Vidiš ti šta ti je fudbal i taj život. Da sam ja došao, možda ne bi bilo te Atletikove duple krune. Za njega je ispalo bolje što je došao Milinko, ja sam otišao u Barselonu. Neko je to tako zapisao. On je voleo takve igrače. Jakog prekida. Na tome je bazirao i detalje. Donosio sam mu je ja tako u Ovijedu. I zato me je cenio”.
Nije trebalo Prosinečkom postavljati pitanja o zaostavštini Radomira Antića. Sam je počeo priču:
“Za sebe nekada kažem da sam Madridista. Dugo sam bio u Španiji, u tom gradu. Znam koliko je Radomir tamo cenjen. Video sam sjajnu naslovnu stranu „Marke“ i onaj naslov: “Volimo, te”. To je Radomir zaslužio. Ne znam čoveka koji je vodio Real, Barselonu i Atletiko Madrid. Ostavio je mnogo toga iza sebe. Teško da će ga neko sa ovih prostora nadmašiti. Posebno zbog duple krune na Kalderonu”.
Aktuelni trener Kajzerija je znao da njegov bivši učitelj ima zdravstvene probleme. Međutim, verovao je da će pobediti.
“Čuo sam nešto, ali nisam mnogo pričao o tome. Iz poštovanja prema njegovoj porodici, prijateljima. A i znao sam ga kao čoveka vedrog duha. Odlično je izgledao. Stalno se smejao. Verovao sam do sinoć da će sve to proći. Na veliku žalost – nije. Svi koji smo učili fudbal od njega možemo da budemo ponosni. Naučili smo korisne lekcije. Najviše, ipak, treba da bude ponosna porodica”.
Na kraju je Robi izustio:
“Žao mi je što se nismo češće družili poslednjih godina. Takav je naš posao. Poslednji put sam ga video dok sam bio trener Crvene zvezde, tokom priprema na Zlatiboru. Lepo smo se ispričali”. Kurir sport / Mozzartsport
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
