Bio je to čovek koga nije previše zanimala lepota fudbala i kreacija i igra, ono što je praktikovao bili su odbrana i zatvaranje.
Svakome ko uživa u ovoj igri, to je bila degradacija fudbala, ali sa druge strane dosada i monotonija koja je funkcionisala i donosila mu titule i trofeje kojima je Helenio bio opsednut.
Herera kao igrač nije stvorio zapaženu karijeru, nije napravio ništa spektakularno,uklapao se u prosek.
Kada je igranje zamenio zviždaljkom i treniranjem, tek tada je njegovo ime postalo važno u javnosti.
Naime, mnogi veruju kako je on tvorac sistema igre "katenaćo”, odnosno fudbalske strategije u kojoj je prvi cilj, ne primiti pogodak, u kojoj se prvo braniš, a u napadu šta uradiš.
I to mu je išlo sjajno, ali zbog toga Herreru mnogi ne smatraju vrhunskim trenerom, iako je on to zapravo bio. Katenaćo je postao sinonim za Helenija Herreru , što je ostalo i do dan danas.
On je uvek imao jasan cilj, a to su bile pobede i trofeji, nije mu bila bitna lepota, već svrha. Najčešće je igrao u formaciji 5-3-2, sa čvrsto zatvorenom obrambenom formacijom i s forsiranjem samo kontranapada. Svoju trenersku karijeru proveo je u nekoliko velikih klubova, trenirao je tako, između ostalog, Atletico Madrid, Sevillu, Barselonu Inter. Romu U Interu je proveo najsjajnije trenutke karijere osvojivši sa ovim klubom dve titule prvaka Evrope 1964 i1965 godine.
Koliko je to bio veliki rezultat, svedoči činjenica da je Inter narednu titulu prvaka Evrope čekao 45 godina , do dolaska Žozea Murinja u klub, a za neroaazure nastupao je i sprski as Dejan Stanković.
Dok je vodio Romu bio je najplaćeniji trener na svetu s ugovorom od oko 150,000 funti godišnje.
Očekivalo se puno od njega, ali je osvojio je samo jedan italijanski kup sa rimskim klubom.
Iz tog perioda ostao je čuven po izjavi kojom je osigurao sebi otkaz.
"Ovaj klub nije osvojio prvenstvo od 1942. godine i tada je to učinio samo zato što je Mussolini bio trener." Bio je rener koji nije imao dlake na jeziku, a koliko god da je bio dobar u svom poslu, mnogi su svedočili da je bio loš čovek.
Zapravo, neke od metoda koje je koristio da gura svoje igrače su bile baš preterane.
Jednom je u igru stavio igrača čiji je otac umro pre utakmice, ali on mu to nije htio reći kako bi ovaj mogao igrati. Rekao mu je tek nakon meča.
Osim toga, trenirao je i jednog igrača Rome, Đulijana Takola, koji se razboleo pre utakmice.
Kada je doktor utvrdio da ima neke probleme sa srcem, Herrera to nije rekao Takoli, već je to zadržao za sebe.
U sledećoj utakmici on je uspio odigrati samo 45 minuta, a nakon što ga je Herera dva nedelje kasnije naterao da opet trenira, srušio se u svlačionici i umro.
U jednu je ruku bio pokvaren čovek, ali bio je strog trener koji je volio pravila.
Uveo je strogu disciplinu u klubove u kojima je trenirao. Igračima je branio da piju alkohol ili da puše, kontrolisao je njihovu ishranu.
Jednom je u Interu kaznio igrača koji je novinarima pred gostovanje u Rimu rekao: "Došli smo igrati u Rimu", jer trebao je reći: "Došli smo pobediti u Rimu". Slao je zaposlene u klubu da provere jesu li su igrači na vreme u krevetu. Prvi je koristio karantin pred utakmicu, okupljao je igrače tri dana ranije..Bio je sjajan motivator, govor na poluvremenu, ohrabrivanje, sve je to poteklo od njega.
"On je bio godinama ispred svih. Učio nas je da treniramo svoj mozak, pre nego što treniramo noge. Kad je došao u Italiju, nitko zapravo nije znao imena trenera on je preokrenuo te stvari"; rekao je jednom za Uefinu stranicu bivši Interov veznjak Sandro Macola o slavnom treneru Herreri koji je umro 1997. godine u Veneciji
Zanimljivo je i kako je imao nadimak "Gonilac robova", ali i " Čarobnjak . Čarobnjakom su ga prozvali Italijanski sportski novinari i to zato što je često predvidio rezultate utakmica pre samih utakmica.
Voleli ga ili ne niko mu ne može osporiti činjenicu da njegove metode nisu bile uspešne jer ima niz trofeja i osvajao ih je gde god da je radio.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
