Nikola Žigić ostavio je dubok i neizbrisiv trag u dresu Crvene zvezde. Došao je na mala vrata kao anonimus, a otišao kao velika zvezda i reprezentativac. Na Marakani je proveo tri godine, odigrao 79 utakmica i dao 47 golova.
O tome, kako je stigao u Crvenu zvezdu i kako se sreća poigrala sa njim u crveno-belom dresu, priča bez ustezanja. Podseća i na potcenjivačke prozivke od strane ljudi iz Partizana i trenera Lotara Mateusa koji su ga zvali "košarkaš", ali i na to kako im je vratio sa kamatom u 121. večitom derbiju. Objasnio je popularni Žiga kako je propao transfer u Vest Hem, kako je posle otišao u Rasing, a zatim u Valensiju i na kraju u Birmingem.
NE PROPUSTITE
Sećate li se kako ste stigli u Crvenu zvezdu? Koliko je bilo teško izboriti se za mesto u startnoj postavi s obzirom da ste došli na mala vrata?
- Bilo je to davno... Zvezda je imala akciju "Ja sam Zvezdaš", koju je organizovao Zoran Avramović. Igrom slučaja igrali su u Krivaji. File (Zoran Filipović op.a.) i Dule (Dušan Savić op.a.) su me videli i pitali hoću li da dođem na probu. Popričao sam sa menadžerom Ćalasanom i stigao na pet dana u Beograd, zadovoljio i potpisao ugovor. I Džaja (Dragan Džajić op.a.) mi je pomogao, jer je verovao u mene. Bilo je teško u početku, u prvom planu su tada bili Mihajlo Pjanović i Branko Jelić, sve vrhunski napadači - počeo je priču u trećem delu velikog intervjua za Kurir Nikola Žigić.
I šta ste onda uradili?
- Nisam mogao da izborim mesto u startnih 11, pa sam otišao u Spartak, na šest meseci. Na kaljenje! Za mene je to bilo fenomenalno iskustvo. Luda sezona, na 11 utakmica dao sam 14 golova. Onda je u Zvezdu došao Slavoljub Muslin i sve se promenilo. Iskoristio sam šansu pre Dragana Mrđe, Nenada Purketa Stojanovića, Dragana Bogavca, Igora Bogdanovića... Bila je žestoka konkurencija tada u Zvezdinom napadu. Muslin je verovao u mene na pripremama u Austriji i sve je krenulo svojim tokom.
Koliko su na vašu karijeru uticali Zoran Filipović i Slavoljub Muslin?
- Mnogo! Svaki od njih dvojice mi je pomogao. File mi je rekao izvoli, a Muslin me je podržao. Opet, koliko sam bio pametan, toliko sam imao i sreće... A, ona je najvažniji faktor. To sam shvatio kasnije u inostranstvu. Mnogo odličnih igrača dođe u Crvenu zvezdu, ali nemaju sreće. Opet, potrebna je i požrtvovanost, zalaganje, odricanje... Kao i za sve što radiš u životu.
Kakva su sećanja na 121. "večiti derbi" protiv Partizana i pobedu od 3:0?
- Bila je to fantastična utakmica, mi smo bili u dobroj formi i potrefilo se da nam je naleteo Partizan. Bilo mi je drago zbog navijača, jer smo ih ubedljivo dobili. Samo da kažem, ja sam u tu utakmicu ušao isto, kao i protiv Sutjeske, Zete ili Borca.
Zašto si posle prvog gola reagovao kao košarkaš, tapkao, pa šutirao na koš?
- Bilo je malo prozivki pred derbi na moj račun. Tadašnji Partizanov trener Lotar Mateus je rekao da će me čuvati košarkaš. Da će dovesti svog prijatelja Divca da pripazi na mene. Rekao sam, nema problema! Čuvao me je Taribo Vest. (smeh) Bilo je svega, pa i tih prozivki, što je i normalno pred derbi. To su anegdote kojih se rado setim, posebno kada se nađem sa bivšim saigračima. Nasmejemo se svi.
Koja utakmica vam je ostala u posebnom sećanju u dresu Crvene zvezde?
- Eto, baš ta protiv Partizana, taj 121. večiti derbi! Zatim, ona protiv Rome u Ligi Evrope, kada smo pobedili, a ja dao prelep gol. Pamtim i meč protiv Zete, kada sam postigao četiri komada... Ne smem da zaboravim ni Odenze, kada smo ih izbacili i savladali. Uh, kakva luda utakmica, kakva drama, koliko preokreta... Majstorski gol Đorđića, Vidićeva dva komada i na kraju ja. (smeh)
Kako pamtite utakmice protiv PSV Ajndhovena, Zenita i Strazbura?
- To su rane!!! Velike rane, koje se teško leče! I danas peku i osećam ih. Sa mnogo vere smo otišli u Ajndhoven posle 3:2 za nas na Marakani. Ali nesrećno smo zaradili crveni karton i sve se okrenulo. Sa deset igrača protiv PSV... Teško! Onda je došao Zenit, jaki kao zemlja. Tu smo potonuli, odigrali veoma slabo. Utakmicu u Strazburu sam baš teško preživeo, vodili smo 2:0, imali sve u rukama, da prezimimo u Evropi. I na kraju, hladan tuš... Te tri utakmice su baš teške za mene.
Sećate li se vremena u Crvenoj zvezdi pod komandom Valtera Zenge?
- Zenga je doneo nešto novo. Bilo je lepo i zanimljivo raditi sa njim. Prvi stranac trener u Zvezdi, ako se ne varam. Veliki šmeker, pravi Italijan koji je znao kako da nam priđe i iz nas izvuče ono najbolje. Uzeli smo duplu krunu i igrali sjajno u Evropi. Sećam se i finala Kupa na Partizanovom stadionu, protiv OFK Beograda. Gubili smo 2:0, prolećna kiša, motivacija Zenge u poluvremenu i onda 2:2, produžeci i naša pobeda. Sezona sa Zengom, bile je sezona puna lepih uspomena. Neponovljiva!
Pre odlaska u Rasing, imali ste ponudu Arsenala? Čak je i Arsen Venger lepo pričao o vama. Zašto nije realizovan transfer?
- Vidi to što je bilo, bilo je. Koliko se sećam, nije bilo zvanične ponude Arsenala, samo se o tome pričalo. Dosta su i naši mediji pisali o Vengeru i tome koliko me ceni, ali ja sam gledao da što manje komentarišem te priče i da uopšte ne razmišljam o transferu.
Posle se javio i Vest Hem, nudio više novca, ali vam je Engleska opet izmakla. Zašto?
- To se desilo na zimu. Vest Hem je dao i zvaničnu ponudu, radilo se o ozbiljnom novcu. Ali, problem je nastao što su me Englezi hteli odmah u januaru, a klub je odlučio da napadnemo Ligu šampiona. Zajedno smo doneli odluku da ostanem.
Na kraju ste završili u Španiji. Da li je Rasing bio dobar izbor?
- Da sam otišao u Englesku možda nikad ne bih došao u Španiju. Lepo su me prihvatili tamo u Santanderu, kao svog rođenog, kao da sam Španac. Od prvog do poslednjeg dana. Stvarno nosim lepe uspomene.
Posle toga usledila je Valensija, ali tamo niste dobili pravu šansu. Zašto?
- U Valensiji sam za četiri godine promenio četiri predsednika i isto toliko i trenera. Bio je to period turbulencije i stalnih previranja u klubu. Trudio sam se, prilagođavao svakom treneru. Konkurencija je bila ogromna, Vilja i Morijentes, Silva... Nismo svi mogli da uđemo u startnih 11, a igrao je samo jedan špic. Ali, meni je bilo super. Radio sam i učio od odličnih trenera, Kumana, Floresa i Emerija. Osvojili smo Kup kralja, izbacili Barsu...
Engleska vam je izgleda bila suđena. Kako je došlo do odlaska u Birmingem?
- Jeste... (smeh). Pozvao me je Aleks Mekliš i pitao me da li bih hteo da dođem u Birmingem. Isticao mi je ugovor sa Valensijom, hteo sam novo iskustvo. Otišao sam tamo, uzeli smo Liga kup, ali i ispali iz Premijer lige. Pokušavali preko plej-ofa da se vratimo, ali bezuspešno.
Kako pamtite dane provede u redovima "plavih" iz Birmingema?
- Imali smo sjajnu ekipu! Bili su tu Li Bojer, reprezentativni golman Ben Foster, zatim Stiven Kar, Škot Bari Ferguson, Belorus Aleksandar Hleb, Nigerijac Obafemi Martins... Možda bi bilo lepše da nismo osvojili Liga kup, a ostali u Premijer ligi. Eto, Birmingem se posle toga nikada nije vratio u Premijer ligu.
Osvojili ste Liga Kup sa Birmingemom 2011, pobedili 2:1, vi ste dali gol i asistirali. Kako pamtite tu utakmicu finala protiv Arsenala?
- Mi smo bili autsajderi. Namučili smo se protiv Vest Hema u polufinalu, dva puta smo igrali produžetke. Arsenal dugo godina ništa nije osvojio, Venger je bio gladan trofeja. A mi smo došli da igramo, jer nismo imali šta da izgubimo. Jesu oni Arsenal, znaš da su kvalitetni igrači nasuprot tebe, poput Van Persija, Nasrija, Songa, Košćelnija, Rosickog, Vilšira, Aršavina... Ali smo uspeli da ih pobedimo u toj fantastičnoj atmosferi prepunog Vemblija. Bio je to prvi trofej za Birmingem posle 43 godine - zaključio je Nikola Žigić.
Kurir sport/ Aleksandar Radonić
Foto Kurir
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
