Knežević se osvrnuo i na veoma zanimljiv jesenji 137. derbi koji je završio njegovim autogolom, isključenjem i pobedom crno-belih, a otkrio je i kako sarađuje sa predsednikom svog kluba, asom Mančester junajteda Nemanjom Matićem.
Kako danas gledate na 138. večiti derbi?
- Pozitivne emocije, lepe uspomene, mnogo lep osećaj. Eto, to su moje prve pomisli na 138. derbi i onaj gol Raće Petrovića. Iz zbog ambijenta na stadionu i pre meča, baš mi je ta pobeda ostala draga.
Dva detalja su ostala sporna, jer je vaš rival tražio penale. Šta vi mislite o njima?
- Mislite verovatno na situaciju u duelu Krstajića i Kadua, jer ništa drugo i ne bih komentarisao. Pa dobro... Bio sam pored. I da je bila obrnuta situacija, ja imam običaj da kažem da je svaki penal 50:50. Da je sudija svirao, ne bi pogrešio. Pričajmo objektivno. Ali, da su ga oni dali ko kaže da mi ne bismo još dva postigli. Mi smo bili toliko dominatni na toj utakmici, da se Zvezda nije videla na terenu. Šta je sa mnogim drugim stvarima iz igre. Taj penal je bio njihova "slamka" za koju se se uhvatili, a morali bismo više da pričamo o golu, koji je verovatno među tri najlepša u istoriji. Što se mene tiče, pamtiću samo igru i gol i živeću s tim srećno kao redak primer da sam odigrao pet derbija i da nemam poraz od njih.
Luda je bila i utakmica u jesenjem delu, 137. derbi na Marakani. Postigli ste autogol, zaradili isključenje, a vaš tim je i pored toga pobedio sa 2:1 golom Klea.
- Krivo mi je da sam tu utakmicu završio na takav način. Fudbalski je sve prošlo odlično uprkos autogolu koji sam postigao. Sećam se, međutim, taj crveni karton kada sam dobio Krstajić mi prilzi i kaže "Srle, šta ti je. Igraš fenomenalno". Međutim, bila je neka priča oko skauta iz Genka koji su došli da me gledaju. I sad dešava se taj momenat sa isključenjem, posle meča do mene stiže informacija da su oni odustali od mog transfera zbog tih stvari koji su se desili mimo igre. Kao "igra on dobro, ali nikad nećemo biti sigurni šta će uraditi bez lopte". Dobro, ali niko ne zna da smo pred ulazak na teren prolazili onim tunelom. Tu se nešto desilo i neka ostane i dalje tamo, da ne pričamo dalje. Iskreno, kad premotam film, ja nijednog trenutka nisam bio nervozan, ali sam osećao strahovitu energiju.
Sećate se koga ste nagazili?
- Naravno. Dobio sam crveni za gaženje Lekića. Mada, stvarno nisam imao nameru da ga tada povredim, jer da jesam, verovatno bih mu polomio rebra. Tome je prethodilo moje udaranje laktom, a to je bilo pokvareno sa moje strane. Jednostavno, nisam mogao na najbolji način da obuzdam tu energiju koju sam osećao, a ona mi se manje više stvarala pred svaki meč sa Zvezdom. Nikad ih nisam mrzeo, verujte, poštujem ih kao rivale. Samo sam želeo da ih pobeđujem.
Rekli ste da niste nikad poraženi u derbiju?
- Ma, kakav poraz. Jedan remi i četiri pobede. Remi je bio onaj sa Moreirom. I to je bio derbi, sa pravom atmosferom. Malo su mi ovi današnji smešni u poređenju sa tim od pre deset godina. Zaostaju u svemu, tako mi se čini. Mekani su!
Kako vaša trenerska karijera napreduje?
- Počeo sam u omladinskoj školi Partizana sa najmlađim selekcijama, jer sam završio trenerske licence i još planiram da se usavršavam. Sada sam trener Jedinstva sa Uba, to je prvi moj seniorski izazov, Srpska liga "Zapad".
Kakav je predsednik Nemanja Matić?
- To je toliko jedan normalan čovek...Znao sam ga i ranije na "zdravo-zdravo", ali ovo sad kakao sam ga bolje upoznao jer smo u svakodnevnom kontaktu, pa oduševljen sam kakav je kao čovek. Da ne gledamo to kakav je fudbaler, a i tu je vrhunski. Zna ceo svet, ništa novo neću reći. Nije čudno što je u Mančester junajtedu, što je toliko ugledan. Bio sam u Mančesteru i imao sam priliku da se uverim koliko je poštovan, mi to ne možemo ni da zamislimo.
Koliko stiže od svojih obaveza da se posveti Jedinstvu?
-Stiže sve. Nećete verovati, ali on zna svako dete u klubu, izuzetno je detaljan, barata sa gomilom podataka i van kluba. On je prava fudbalska enciklopedija. Međutim, moram reći da me ta njegova normalnost iznenađuje.
Kako jednom partizanovcu prija zvezdaško okruženje u Ubu?
- Na Ubu ima i jednih i drugih, ali se svi u jednom slažu da im je Jedinstvo najvažnije. Prija mi da budem deo sredine koja je dala toliko velikih fudbalera i da svi vole Jedinstvo i celu tu ideju na kojoj je izgrađen klub.
Šta je ideja?
- Promocija mladih fudbalera iz samog grada i njegove okoline. Dakle, nije ideja da se ide napred po svaku cenu, već da se izgrađuju dečaci na terenu i da se igra lep fudbal. Meni kao mladom treneru ovakav klub savršeno odgovara. Jedinstvo je moj Mančester junajted. Shvatam kao privilegiju da budem trener tima, gde sve sam odlučujem. Mislim da je to retkost danas!
D. P.
NE PROPUSTITE
