Jedan od junaka Vošinog drugog kupa u istoriji kluba, 28-godišnji levi bek Stefan Đorđević, pratio je trenerski put Nenada Lalatovića radeći s njim u Borcu, Voždovcu, Crvenoj zvezdi, Radničkom i na kraju u Vojvodini.
Konačno su zajedno došli do prvog trofeja. Obojica veruju da nije poslednji!
Kako ste stekli poverenje Nenada Lalatovića da vas želi u svakom klubu u kojem je radio kao trener?
- Lala je moj fudbalski otac. Bio sam s njim uvek kada sam igrao u Srbiju, preskočio sam samo Čukarički, jer sam tada igrao u inostranstvu. Stvarno sam presrećan, posebno jer sam dete Novog Sada, ali i zbog njega. Znao sam koliko je želeo taj trofej.
Da li biste mogli i negde van granica Srbije zajedno sa Lalatovićem?
- Gde on, tu i ja. Ja bih voleo da nastavim s njim. U fudbalu se ne zna šta donosi dan, a šta noć. Meni je stvarno lepo u mom gradu, u Vojvodini, imam i ugovor, pa videćemo.
Gde vam je bilo najlepše?
- On je trener koji daje sto posto sebe dok radi. On bukvalno gine za svoje igrače. Imao sam to zadovoljstvo da gde god sam bio s njim, imali smo uspehe. Prošle godine sa Radničkim bili smo drugi u prvenstvu, sad smo sa Vojvodinom osvojili kup, još pre sa Borcem iz Čačka smo bili drugi. Bili nam je dobro i u Voždovcu, Crvenoj zvezdi.
- On je takav čovek da daje mnogo, ali i traži mnogo. Malopre ste me pitali kako sam stekao poverenje. Nema u fudbalu ljubavi. Znači da mu na terenu donosim to što njemu treba i da dobro to radim. Uz to sam vaspitan tako da nikad ne bih izdao svog prijatelja - rekao je Đorđević i za kraj uputio poruku Kuriru:
- Hvala Kuriru, ispalo je tako da ste mi doneli sreću onom najavom finala na čairu na vašoj poslednjoj strani!
Verovao u uspeh
Da li ste pomislili da ste pred porazom posle primljenog gola u 96. minutu?
- Ekipe Nenada Lalatovića se nikad ne predaju. Naš problem je bio što su tri igrača već u 60. minutu meča zatražili izmene zbog povreda, ali mi smo uspeli da odgovorimo. Što se mene tiče, bio sam siguran da ne mogu izgubiti finale. Ja sam tu utakmicu odigrao u svojoj glavi i već sam zamislio sebe kako podižem trofej iznad glave. Eto, desilo se da sam ja pucao taj poslednji penal koji je odlučio pobednika. Mislim da ništa nije slučajno.
Kurir sport/ D.P.
NE PROPUSTITE
