UBIĆEMO DEBELOG ČILAVERTA! Šamar uzburkao strasti Eskobarovih ljudi, Asprilja sprečio LIKVIDACIJU kontroverznog golmana

Mnogi su zbog njega zavoleli golmanski posao i rukavice, bio je zaista poseban, pravi južnoamerički golman.

Kao čuvar mreže postigao je preko 50 golova. Nije se ustručavao da uđe u sukob sa protivničkim igračima. Javno je kritikovao novinare i političare i branio stavove običnog naroda.

U Argentini je 1996. godine proglašen za najboljeg igrača te zemlje, a iste godine je proglašen i za najboljeg igrača Južne Amerike.

Rođen je 1965. godine, a svoju golmansku karijeru završio je 2004. godine (nezvanično već 2003). Osvojio je titulu najboljeg golmana na svetu čak tri puta (1995, 1997 i 1998. godine).

Čilavert je svoju karijeru kao mladić započeo u paragvajskom klubu Sportivo Lukenjo. Treneri i skauti su zapazili njegov neuobičajen talenat, pa je zahvaljujući tome već 1984. godine u paragvajskom klubu Guarani zagazio u profesionalne vode. Nastavio je da niže uspehe u Argentini, i to u klubu San Lorenco, u kojem je proveo čitave četiri sezone. Godine 1988. prelazi na evropski kontinent i potpisuje ugovor sa ondašnjim španskim prvoligašem Real Saragosom, u kojem će u jednoj od tri provedene sezone postići i svoj gol prvenac iz slobodnog udarca. Igrama u Saragosi Čilavert je zaslužio i prvi poziv u reprezentaciju Paragvaja u kojoj će se zadržati do kraja profesionalnog staža, odnosno 2003. godine.

Posebno će ostati upamćeno njegovo učešće na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998. godine, kada je ušao sa Paragvajem u osminu finala, gde su nakon velike borbe poraženi od budućeg šampiona, Francuske i to nakon gola u produžetku. Čilavert je na četiri utkamice tog prvenstva primio dva gola i na kraju je uvršten u idealan tim svetkog prvenstva.

Nakon tog incidenta mediji su Čilaverta nazvali „buldog", nadimak koji je uzeo za svoj zaštitni znak do kraja karijere. Čak je na svom golmanskom dresu nosio sliku buldoga.

Legendarni golman reprezentacije Paragvaja bio je čak suočen i sa plaćenim ubicama koje se htele da ga likvidiraju zbog sukoba sa Faustinom Aspriljom.

Ipak, malo ko je znao šta se posle utakmice dešavalo i kako je Faustino Asprilja spasao život legendarnom golmanu Paragvaja Hoseu Luisu Čilaveru.

Utakmica je imala veliki ulog. Dve odlične ekipe igrale su važan duel u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Francuskoj 1998. godine, a kompletna atmosfera na stadionu “Defensores del Šako” kao da je nagoveštavala filmski zaplet.

Paragvaj je poveo 1:0, a kada je arbitar dosudio penal za Kolumbiju došlo je do sukoba dva velika igrača. Naime, Čilaver je pljunuo Asprilju, Kolumbijac uzvratio udarcem, pa su obojica dobili po crveni karton.

Dok je izlazio sa terena, golman Paragvaja udario je pesnicom u lice Asprilju, pa je nastao opšti haos pored aut-linije, a u sve se uključila i lokalna policija, koja je u jednom trenutku i jurišala na gostujuće igrače.

Međutim, tu nije bio kraj. Asprilja je u svlačionici dobio poziv koji se ne odbija – na drugoj strani bio je Hulio Fijero, jedan od bliskih saradnika Pabla Eskobara, koji je tražio od kolumbijskog napadača da se nađu u hotelu.

- Čim se utakmica završila zvoni mi telefon, nepoznat broj: “Ja sam Hulio Fijero, dođi kod mene u hotel” - prisetio se nedavno Asprilja u intervjuu “Telepasifiku”, povodom igračevog 50. rođendana, i nastavio:

- Dolazim tamo, lik je sa desetoricom tipova. Svi su pijani, u društvu Paragvajki. Kaže: Treba nam tvoja dozvola, ova dvojica ostaju u Asunsionu i žele da ubiju onog debelog Čilaverta!

- Kako? Da li ste vi normalni? To će da bude kraj kolumbijskog fudbala! To ne sme da se desi. Šta se desi na terenu, to je bilo na terenu. Udario me je samo u pesnicu, pomirili smo se, tu se se završava - molio je Asprilja.

Izgleda da je bio dovoljno ubedljiv jer je uspeo nekako da odgovori Fijera.

Čilavert je ostao živ i zdrav, a Fijerovo telo pronađeno je 2004. godine...

(Kurir sport)