Poslednje 2-3 godine Obradović dovodio u vezu sa Partizanom, a do transfera konačno je došli poslednjeg dana ovog letnjeg prelaznog roka.
U razgovoru za klupski "jutjub" kanal se prisetio prvih susreta sa fudbalskom loptom i Partizanom.
- Sećam se da sam ispred zgrade igrao fudbal i kum Miša, veliki zvezdaš, zvao je tatu i pitao da li hoću da idem u Partizan, kod čika Trbe. Tu na tartanu je sve krenulo, a 1999. je bila prva registracija. Prošao sam sve kategorije, posle i zaigrao u prvom timu - rekao je Obradović.
Karijeru su mu, nažalost, obeležile povrede.
- Nažalost, to je do genetike. Nije da sam ja neprofesionalac i neradnik. Borio sam se. Uvek sam išao od zvezda do dna. Uvek sam se vraćao. To govori da imam mentalitet, trudio sam se da ojačam i za mene nikada nema odustajanja.
Njegovo ime se povezivalo sa Partizanom u nekoliko prethodnih prelaznih rokova.
- Prvi kontakt je bio pre godinu i po dana. Tada sam bio u Anderlehtu, ali se tamo promenio trener i dobio sam priliku u drugom delu sezone. Prošlo leto sam dobio ponudu od Legije, odlučio sam se da idem. Ovog leta sam bio na granici, bio je neki kontakt sa moje strane, Kada sam došao kod Sava Miloševića, nije dobro prošlo. Onda sam došao na Teleoptik i tu trenirao, kada je došao poziv od Ivice Ilieva - priča Obradović i nastavlja:
- Rekao mi je: 'Hej, gde si, hajde, vrati se'. Taj prvi razgovor nije prošao kako sam očekivao, a i oni. Ali, eto, na kraju se sve završilo dobro i srećan sam. Vratile su se lepe emocije. Moja moralna obaveza je da moram da pružim maksimum. Dete sam Partizana, osećam ovaj klub - istakao je Obradović.
Konkurencija na njegovoj poziciji je jaka, tu su Slobodan Urošević i Rajko Brežančić.
- Brežu znam ceo život, odrasli smo zajedno. Jedan deo smo bili zajedno u Radu, a on je jedan period bio u Belgiji u Leuvenu, pa smo se viđali. Trebalo bi da bude tenzija i napetost, prava sportska, samo tako tim može da napreduje. Ne bi bilo dobro da znam da sam tu sam, dobro je da neko 'duva za vratom.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
