Velike tragedije spojile su pre dve decenije Alekandra Mandića, sina Milenka Mandića Mande i Anu Bulatović, ćerku generalnog sekretara FSJ Branka Batu Bulatovića, koja je danas preminula u Beogradu.
U atentatu u Interkontinentalu, 15. januara 2000. godine Milenko Mandić ubijen je jer je sedeo pored Željka Ražnatovića Arkana. Aleksandar je ostao bez oca, a nažalost ista tragedije zadesila je i Anu, četiri godine kasnije. Tog 24. marta 2004. godine Bata Bulatović ubijen je na Terazijama u sačekuši, a ubica ni nalogodavci nikada nisu pronađeni.
Život je spojio Anu i Aleksandra mnogo ranije. Arkan je bio blizak prijatelj Bate Bulatovića i Milenka Mandića, čiji je sin sa velikom tugom i nevericom danas primio vest o Aninoj smrti.
U izjavi za Kurir Aleksandar kaže da se odmalena družio sa Anom.
- Moj otac i Bata bili su veliki prijatelji. Družili su se, imali su i mnogo zajedničkih prijatelja, a redovno su se viđali kod komandanta na slavi. Mene i Anu je zadesila ista sudbina, u razmaku od četiri godine. Ceo život tugovala je za ocem - kaže za Aleksandar Mandić, potresen zbog Anine smrti.
Dodaje da je Bata Bulatović uvek pomagao ljudima.
- Bata jer pomagao mnogim sportistima i ljudima uopšte. Ana je imala njegov karakter, bila je plemenita devojka. Bila je razočarana posle ubistva oca, mnogi su je zaboravili i okrenuli leđa, ista nas je sudbina zadesila. Bila je duša od devojke, sve najlepše uvek ću govoriti o njoj. Bila je pravi drug i prava dama - kaže za Kurir Aleksandar Mandić.
O svom životu, raskoši devedesetih i druženju sa porodicom Ražnatović Aleksandar je opisao i u svojoj knjizi "Bilo jednom u Beogradu".
- Otac mi je govorio da je ulica zlo, da ne idem na ulicu i da mi neće ništa dobro doneti... Sve je bio u pravu. Ja sam sve kontra uradio, i tako je kako je, ali ja sam zadovoljan, ja nemam za čim da žalim, ni za parama, samo za ocem", objasnio je Mandić, pa nastavio:
"On je govorio najbolje kad ti možeš da daješ, da ne tražiš ništa, ja sam prošao i to 'dabogda imao pa nemao', tu kletvu. I najgore je kad ti moraš nekome da se obraćaš pored računa od 30,40 hiljada u buticima za stvari markirane i po 2,3 hiljade za izlaske u grad, čašćavanje konobara po 200, 300 nečega, da ja sad dođem nekom da tražim, ali to je život".
"Komandant mi je stalno govorio: 'Ti imaš oca najboljeg na svetu, on tebe koliko voli, to svi očevi ovog sveta ne vole decu'", opisao je u knjizi Aleksandar Mandć, koji dodaje da ga je otac vaspitavao da bude častan, pošten i plemenit čovek, da svakog počasti, da čoveka uvek pita šta može da učini za njega.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
