Tešku i iscrpljujuću sezonu imao je Dejan Stanković na čelu Crvene zvezde. Ostvaren je istorijski uspeh osvajanjem prvog mesta u grupnoj fazi Lige Evrope i direktnim plasmanom u osminu finala tog takmičenja.
Sa druge strane, četvorostruki uzastopni šampion države nije bio moćan kao ranije u Superligi, dešavali su se neplanirani kiksevi, tako da crveno-beli u leđa gledaju Partizanu.
Pred Božić, Dejan Stanković dao je intervju za Kurir, u kojem je govorio o svemu onome kroz šta je kao trener Crvene zvezde prolazio. Bez obzira na sve nedaće i turbulencije, posebno pred kraj sezone, Stanković je optimistično poručio da veruje da pehar šampiona Srbije neće menjati vlasnika. Tokom Nove godine bio je u toplijim krajevima sa suprugom, a Badnji dan i Božić proveo je u domu u Milanu, u porodičnom okruženju.
Jeste li uspeli da se odmorite?
- Sa svojima sam proveo Novu godinu I Božićne praznike. Stvarno mi je prijalo. Napunio sam baterije, jer je cela godina bila stvarno naporna – počeo je razgovor za Kurir Dejan Stanković.
Kako biste opisali napornu sezonu, u Evropi?
- Znamo svi kako je kad se igra tokom leta. Mnogo je teško je su evropske kvalifikacione utakmice važne za klub i celu zvezdašku javnost. Kad pogledam kako smo sezonu zatvorili sa Bragom, moram biti zadovoljan. Opet, moglo je bolje, a moglo je i gore. Žao mi je utakmica sa Šerifom. Mi smo znali protiv koga igramo, bez obzira što se radi o klubu koji nije atraktivan. Da je bilo malo sreće mi bismo prošli. Ali, Bože moj… Posle smo prošli u Ligu Evrope, momci su sve to herojski izneli. Bili su fenomenalni. Naša grupa bila je mnogo teška I izjednačena, a mi smo je završili kao prvi, mada smo mogli biti i poslednji. Napravili smo jedan iskorak što se tiče kluba u Evropi. Mislim da smo zadovoljili navijače!
A, u domaćem prvenstvu?
- Sve što se desilo treba da se prihvati. Mi smo tokom polusezone odigrali ogroman broj utakmica, mislim njih 34. Bilo je dobrih utakmica, ali i kikseva. Tu ubrajam dve utakmice protiv Radnika, posebno meč u Beogradu. Nismo se nadali tom neuspehu. Onda nam je došla utakmica protiv TSC. Smatram da je to prekretnica u sezoni. Da je bio negativan rezultat, onda bi prvenstvo bilo rešeno. Reakcija momaka posle pobede nad TSC svima nam uliva samopouzdanje i veru da mi sve možemo da okrenemo u svoju korist. Sigurno je da ćemo na proleće napasti titulu!
Ogromnan uspeh napravljen je u Evropi. Koliko ste ponosni na direktan plasman u osminu finala Lige Evrope?
- Trijumf u Bragi i prolaz među 16 najboljih timova Lige Evrope pao je u drugi plan zbog kiksa od Radnika. Jeste, tako je… Mada ne mogu da razumem. Prihvatam odgovornost. Bačena je senka na uspeh momaka i kluba. Crvena zvezda je donela Srbiji u poslednjih pet godina mnogo bodova za koeficijent, popravila svoj imidž u Evropi. Preponosan sam na klub, na tim, na navijače. Podršku navijača smo posebno osetili kada nam je bilo teško i verujte, to mnogo znači. Lako je kad sve ide kako treba, ali kad ne ide… Nikad neću zaboraviti gostovanje u Bragi I naših 700 navijača da gledaju istorijski meč i navijaju za nas. Videlo se to po mojoj reakciji posle utakmice. Šta ću, takav sam, ne umem da krijem emocije. Sve je stalo u taj moj trk i to radovanje. Isto se reagovali i momci, videlo se koliko su dali sebe.
Koliko emocije koje vas nose olakšavaju, ili otežavaju trenerski posao?
- Ja se vodim emocijama. Ne mogu da to potiskujem. One izlaze iz mene. Ne mogu da kažem da mi otežavaju, već baš suprotno, ulepšavaju posao. Ja sam Zvezdino dete prošao sam kroz klub, skupljao sam lopte, imao čast da obučem dres, budem kapiten… Niko neće znati da je u svakom porazu i moja pobeda. Dobio sam šansu da vodim moj klub, da ga branim iznutra. Da, izliv emocija postoji. Ne verujem da ću u bilo kom klubu kada ga budem vodio biti ovako. Nema šanse! To ponavljam momcima, jer vidim koliko se daju, koliko im je krivo, da im je teško kada se desi kiks. Bilo bi glupo da nema neke reakcije. Onda bi trebalo da se zabrinemo. Zvezdu ne mogu da vodim drugačije sem iskrenih emocija i ljubavi prema klubu.
Koliko ste sazreli kao trener za ove dve godine u Zvezdi?
- Sigurno! Tu idu pohvale klubu, direktoru Zvezdanu Terziću, Miti Mrkeli, našem predsedniku Tozi Mijailoviću. Svima, jer su se kladili na mene kao trenera, u trenutku kad nisam imao dana iskustva. Radio sam ja kao pomoćnik, ali to ne može da se meri sa ovim poslom. Sigurno je da sam napredovao u ove dve godine 300 odsto, ako ne i više. Ali, ne bih išao napred da nije bilo momaka. Mogao sam da ulažem u sebe, ali bez odgovora na terenu to ništa ne bi značilo. Jednostavno, imamo igrače koji su svesni važnosti utakmica i kluba. Znaju čiji dres nose. Ovo će biti najlepše i najteže prvenstvo. Moraćemo da damo dosta toga na terenu i nećemo odustati ni centimetar. Zato, glava dole i da radimo. Što manje priče i mnogo rada. Najveća mi je želja da u maju obradujemo naše navijače, jer su uvek bili uz nas.
Zvezda je minus pet u odnosu na Partizan. Koliko je realna odbrana titule i šta očekivati od Zvezde u 2022. godini?
- Crvena zvezda je takav klub da ništa nije nemoguće. Kroz istorije je dokazano da i nemoguće postaje moguće. Uz dužno poštovanje svima tabela pokazuje da smo na minus pet. Ali, ima još 16 utakmica u Superligi. Svaka od njih biće naše finale, kao što je bio meč protiv Brage. Mi smo u Bačkoj Topoli imali protiv sebe izuzetno motivisanog protivnika. Svi protiv nas žele da se pokažu. Na nama je da spremimo odgovor za svakoga. Sada vam potvrđujem i obećavam, svaku utakmicu igraćemo kao da je poslednja. Crvena zvezda ima težinu, jačinu i volju da pokaže svima da zaslužuje da bude šampion.
Ko je od fudbalera oduševio, a ko nije? Od koga ste očekivali više?
- Uvek može bolje, uvek može gore. Grupa uvek izbaci nekog pojedinca. Nekad je to bio Mića Ivanić, nekad Sale Katai, nekad Aleksandar Dragović, nekad Milan Borjan koji nas je dizao u utakmicama svojim odbranama. Kanga je znao da me oduševi, pa Paki (Milan Pavkov op.a.) koji se borio sa sobom i sa protivnikom. Rodić nije odustao nijednog trenutka iako je imao dosta problema, zatim Raša Pankov koji je uvek bio spreman… Ovo mi je sad na prvu. Od Filipa Falka očekujem više, iako znam da je imao koronu i povrede. Očekujem da se dobro spremi, jer je momak koji zna fudbala i može da nam pomogne. Koronu smo preležali na terenu, bilo je 11 momaka van ekipe. Ćutali smo I radili, nismo kukali, niti smo se žalili. Na pripreme ćemo povesti sedam ili osam momaka. Što iz omladinske škole, što iz Grafičara. Da osete, da vide šta je Crven azvezda. Imaju od koga i šta da nauče. Bićemo mnogo nezgodan i jak protivnik na proleće.
Prelazni rok. Koje linije tima treba pojačati?
- To je posao za naše direktore. Ja sam realista. Jedno su želje, drugo mogućnosti. Prelazni rok je živa stvar. Dosta stvari utiče… Dolazi nam Ohi koji će doneti težinu u napadu. To je jedno osveženje, bitan šraf u našij mašineriji. To je momak koji se pokazao, dao 29 golova. Sa njim ćemo biti još jači. Jedva čekam da vidim momke sad na prozivci, odmorne, jer je iza njih mnogo utakmica.
Direktor Terzić rekao je da Zvezda mora da igra još brže. Da li se pričalo o tome sa ljudima iz uprave kluba?
- Trudićemo se da napredujemo, kao što smo to činili takmičeći se u Ligi Evrope. Putokazi su nam evropske utakmice. Drago mi je što se u Evropi pomeramo korak za korak, nikada se ne raspadamo, umemo da trpimo i sve utakmice igramo 50 na 50. Nikad nismo bili inferiorni u odnosu na protivnika što se meni mnogo sviđa. Može rival da ima posed, ali ne može da nas stavi u podređeni položaj. Ove godine grupa je bila mnogo jača, nego prošle, a mi smo bili daleko bolji, što pokazuje rezultat.
Koliko je pritisak iz Italije i interesovanje Sampdorije i Udinezea uticao na vas?
- Nisam imao nemir. To iskreno kažem. “Kalčo” je u Italiji fudbalska kultura, oni se time bave svaki dan. Falilo bi papira u Italiji koliko oni vest provuku kroz interesovanja. Lagao bih kada bih rekao da interesovanje ne prija. Da prija, ali me ne uznemirava. Mene to ne može da ponese. Moram ja još da jedem pasulja da bih postao neko u trenerskom poslu. (smeh) Treba biti jak i koncentrisan na ono što radiš. Čvrsto sam vezan ugovorom sa mojim klubom. Razmišljam samo o Crvenoj zvezdi, željan da u maju podignem pehar šampiona sa mojim momcima i navijačima.
Vidite li sebe u Seriji A? Da li biste voleli da radite u Italiji?
- Serija A treba da se zasluži! Celu svoju igrački karijeru sam tamo proveo. U nekoj daljoj budućnosti ako se desi, desi. Prezaovoljan sam i presrećan u Crvenoj zvezdi. Jednog dana će doći i Serija A. Nije tek tako doći tamo.
Žoze Murinjo je nedavno dao izjavu, rekavši da gleda i prati sve svoje igrače. Da li je stigla neka poruka od njega?
- Na grupi je bilo čestitanja, ali ne i sugestija. Uvek jedni drugima delimo komplimente. Tijago Mota radi dobar posao u Speciji, Kristija Kivu sa mladim timom Intera takođe… Borimo se koliko možemo. Mladi smo i golobradi. Drago mi je što mogu da se čujem sa Žozeom i pravo je blago imati takvog čoveka uz sebe.
Siniša Mihajlović. Koliko njegovi saveti znače?
- Ma, Miha. Njegove reči najviše znače. Ima 13 ili 14 godina velikog iskustva kao trener. Sa njim najviše volim da pričam, da podelim neka unutrašnja osećanja i iskustva. Ne tiče se to taktike. Ne može “kopi pejst” da od nekoga prepisuješ, već da od onih igrača koje imaš nešto napraviš, izvučeš iz njih maksimum. Od Mihe uvek dobijem, dobru, baš dobru i jaku reč, pravi bratski i očinski savet.
Koliko vam nedostaju sinovi, jer ste zbog posla u Zvezdi rastavljeni od njih?
- Supruga je sa mnom, ona je moj najveći oslonac i glas razuma. Posle korone, kada se sve stabilizovalo došla je Ana iz Milana u Beograd. Ja volim da kažem, nit sitnije žene, nit jače žene. Filip gradi karijeru u Holandiji, brani za Volendam, cilj je da uđu u prvi tim. Aleksandar je sa mladim timom Intera, debitovao je protiv Reala, baš me učinio ponosnim tatom. Plus škola. Stefan je u Milanu. Nedostaju mi njih trojica najviše, ali eto, koristim ovakve prilike kad je pauza da budemo zajedno. Ne sugerišem, da se ne sapletu, gledam da udelim neki savet. U suštini, presrećan sam i ponosan na sve što imam.
Kako pamtite Božić najveći porodični praznik?
- Mlad sam otišao iz Srbije. Imao sam 19 godina. U Italiji smo za katoličke praznike bili slobodni, a za naše uglavnom vreme provodili na treninzima. Utakmice smo igrali za naš Badnji dan, ili Božić. I tako kroz celu karijeru. Božić sam uglavnom slavio u karantinu, ili na terenu. U Zvezdi, Božić je uglavnom bio sa ekipom, jer bismo bili na pripremama. Uglavnom, sportski. (smeh) Tako sam slavio praznik. Ovo sada, kad sam trener je super, gledam da momci budu za Božić sa svojim porodicama, fudbal je sada drugačiji.
Srpski fudbaleri imaju veliku ulogu u Italiji, posebno Sergej Milinković-Savić i Dušan Vlahović. Šta mislite o njima?
- Ne treba zaboraviti Lukića, Lazovića, Terzića, Đuričića… Sergej je po meni jedan od najboljih veznih igrača u Evropi, ako ne I najbolji. Vlahović je izrastao u jednog od najkvalitetnijih špiceva. Koliko vidim dosta dobro nosi breme oko novog kluba i svega što to nosi. Znam po sebi, kada sam prelazio iz Lacija u Inter. Vidim da to on dobro radi i nadam se da će izabrati najbolje za sebe i svoju karijeru.
Srpska fudbalska reprezentacija direktno se plasirala na Mundijal u Kataru. Kako vidite nacionalni tim sa Piksijem na čelu?
- Od prve kvalifikacione utakmice, pa do poslednje bili su dominantni. Igrali su totalni fudbal. Demonstrirali nadmoć, dominaciju, ofanzivu. Učinili su nas ponosnima. Lepa je godina bila za ceo srpski fudbal, I za nas u klupskom, a onda i reprezentativnom. Imao sam privilegiju da mi Piksi bude kapiten, da igram sa njim. Znam kakav ima mentalitet. Poslednji put smo takvu hemiju i zajedništvo imali sa velikim gospodinom Radomirom Antićem. Piksi opet pravi kult reprezentacije, ginu jedni za druge i želim im mnogo sreće da naprave jedan iskorak na Svetskom prvenstvu. Generacija je sazrela, u najboljim su godinama, imaju pravog trenera i treba ih pustiti, skinuti pritisak i da na Mundijalu iznenade sebe, ali i nas velikim rezultatom - jasan je Dejan Stanković.
Kurir sport/Aleksandar Radonić
NE PROPUSTITE
