U bogatoj istoriji Crvene zvezde viđeno je mnogo čuda i preokreta u vlastitu korist, a ono što krasi sve generacije je pobednički mentalitet i neodustajanje.
Crvena zvezda je prvi deo sezone završila kao druga na tabeli sa pet bodova zaostatka u odnosu na „večitog rivala“. Nije prvi put da se Crvena zvezda nalazi u ovakvoj situaciji, a kroz istoriju čak osam puta klub je dolazio do šampionske titule države, iako nije bio jesenji prvak.
Davne 1951. godine, prvenstvo Jugoslavije igrano je tokom cele godine, pa je prvi deo sezone igran na proleće, a drugi na jesen. Zvezda se posle turbulentne prve polusezone našla tek na četvrtom mestu iza Dinama iz Zagreba, Hajduka iz Splita i Partizana. Ipak Zvezda je igrala mnogo konstantnije u jesenjem delu šampionata, te se tri kola pre kraja prvenstva našla na drugoj poziciji iza Dinama, sa pet bodova zaostatka, što je, u vreme kada je pobeda donosila samo 2 boda, bio baš veliki minus. Protivnici ekipe, bili su upravo klubovi koji su prolećni deo sezone završili ispred Zvezde. U 20. kolu crveno-beli su Splićane savladali sa 1:0. Nakon te utakmice, u gostima je savladan direktni konkurent za titulu – Dinamo, rezultatom 2:1. Usledio je poslednji meč, a protivnik je bio niko drugi do večiti rival. Zvezda je došla do druge titule šampiona države jednom od najslađih pobeda u večitom derbiju, rezultatom 2:0.
U prvih pet kola sezone 1967/68, Zvezda je bila neporažena, ali druga na tabeli sa sedam bodova. Prvi deo šampionata ekipa je završila iza Željezničara, a razlika je bila samo jedan bod. Četa Miljana Miljanića, predvođena Draganom Džajićem, preokrenula je stvari u svoju korist u nastavku sezone i uz 16 pobeda, 11 nerešenih rezultata i samo tri poraza, osvojila šampionat Jugoslavije sa ukupno 43 osvojena boda.
Naredne godine, klub se našao u sličnom problemu na polovini takmičenja. Zvezda se u jednom trenutku, zbog nekonstantne igre, našla tek na 13. poziciji, a prvoplasirani Dinamo bio je daleko ispred. Međutim, fudbaleri su se stabilizovali u nastavku takmičenja, te serijom od 12 utakmica bez poraza, stigla do druge uzastopne titule.
Zvezda je ostvarila jednu od najuspešnih sezona u Evropi kada je 1978/79 stigla do finala Kupa UEFA, pa se naredne godine očekivala dominacija crveno-belih u domaćem šampionatu. Put do titule prvaka državnog šampiona 1979/1980, međutim, nije bio lak. Zbog zgusnutog rasporeda u Kupu UEFA, Zvezda prvu polusezonu nije odigrala na dovoljno dobrom nivou za osvajanje jesenje titule, pošto se našla iza ekipe Sarajeva. Ipak, igrači su na proleće zaigrali mnogo bolje, te se rasplet ove sezone dogodio u poslednjem kolu, kada je Zvezda dočekala Sarajevo. Sjajnom igrom i pobedom od 4:1 fudbaleri su došli do 14. titule šampiona države, i time krunisali drugi deo sezone.
Možda i najveći preokret Zvezde u domaćem prvenstvu dogodio se sezone 1983/84, kada je ekipa u neizvesnoj završnici šampionata, uprkos izuzetno teškom rasporedu i povredama ključnih igrača, uspela da stisne zube i osvoji novu titulu. Na kraju prvog dela prvenstva Crvena zvezda se nalazila tek na 6. poziciji u trci za prvo mesto, ali se od trofeja nije odustajalo pošto su timovi prvi vrhu tabele bili ravnopravni sa klubom, te bodovna razlika nije bila velika. Ključ uspeha bio je finiš prvenstva, kada se, na svaka tri dana, igralo sa direktnim konkurentima za titulu šampiona. Iako desetkovani, crveno-beli su stoički izdržali sve poteškoće, te je Zvezda po 16. put postala prvak države.
Iako se klub na kraju jesenjeg dela prvenstva Jugoslavije u sezoni 1994/95 našao na drugoj poziciji iza Vojvodine, 21. titulu šampiona države ekipa je obezbedila na najslađi mogući način…Na Đurđevdan, 6. maja 1995. godine, Zvezda je slavila u jubilarnom 100. večitom derbiju nakon neizvesne završnice i neverovatnog preokreta. Večiti rival imao je prednost sve do 85. minuta meča, ali je u poslednjih pet minuta susreta usledilo čudo Zvezdinih fudbalera. Prvo je sa bele tačke Darko Kovačević u 85. minutu duela doneo izjednačenje crveno-belima, a zatim je svojim jedinim golom u prvenstvu, Mitko Stojkovski obezbedio novu titulu. Zvezda je te sezone došla i do „duple krune“.
Titula, a i „dupla kruna“, vratila se na Marakanu pet godina kasnije, u sezoni 1999/2000, iako se Zvezda, posle lošeg starta i smene trenera već u četvrtom kolu, na polusezoni našla na trećoj poziciji. Ekipa predvođena trenerom Slavoljubom Muslinom je na proleće vezala čak 17 pobeda, te je nakon nezaustavljive igre u drugom delu sezone, došla do trocifrenog broja bodova, čak 105!
Poslednji put kada je Zvezda osvojila šampionsku titulu države, a nije bila jesenji prvak, bilo je u sezoni 2013/14, kada se ekipa na kraju prve polusezone našla iza večitog rivala sa bodom zaostatka. Zvezda je u nastavku sezone vezala 10 pobeda u nizu, i tako stigla do prednosti od šest bodova u odnosu na drugoplasiranu ekipu. Ekipa predvođena Darkom Lazovićem, Milošem Ninkovićem i Nenadom Milijašom do kraja prvenstva nije ispuštala prednost, i nakon sedam godina vratila je titulu tamo gde joj je i mesto, na Marakanu.
Sezone kada je Crvena zvezda osvajala titule državnog šampionata, ali nije bila jesenji prvak:
1951.
1967/68
1968/69
1979/80
1983/84
1994/95
1999/00
2013/14
Da bise nastavila niska uspeha Crvenoj zvezdi je potrebna pobeda na večitom derbiju koji će biti igran u nedelju sa početkom od 18.00 časova.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
