Nekako deluje da se najčešće brazilskim fudbalerima događa da, umesto juriša prema svetskom vrhu, upadnu u svojevrsnu sivu zonu, okrenu se alkoholu, noćnom životu, ženama...
Karijera po pravilu ode niz provaliju tako da šanse za njen spas postanu minimalne.
Ronaldinjo je bio fudbalski Bog dok je igrao za Barselonu, klub je napustio 2008, kada je imao 28 i pred sobom još nekoliko sezona na vrhunskom nivou koje nije odigrao. Znamo i da je nedavno završio u zatvoru.
Adrijano - imperator, bio je strah i trepet za defanzivce i golmane širom Italije. Predviđalo se da će s Interom, ali i generalno u karijeri stići do najviših granica. A, onda je sa 26 godina poslat na pozajmicu u Sao Paulo, pa je kao slobodan igrač, godinu dana kasnije potpisao za Flamengo. Pokušao je da se vrati, ali nije bio ni blizu starog nivoa.
Robinjo je dete Santosa koje je u ranim 20im prešao u Real Madrid, potom bio član Mančester sitija, a onda kao veliko pojačanje stigao u Milan. Ipak, 2014. godine poslat je na pozajmicu u Santos, onda je kao slobodan igrač otišao u Kinu, a igrao je u karijeri još i u Turskoj. U januaru ove godine, optužen je na devet godina zatvora zbog silovanja jedne devojke 2013. godine.
A, tu je i Aleksandre Pato...
Nekadašnji fudbaler Milana i Čelsija, između ostalih klubova, sada član Orlanda, ekipe iz MLS lige, napisao je ispovest za sajt "Players tribune", koji je zapravo i njegova ispovest.
Još je bio maloletan kada su svi čuli za njega dok je pravio prve seniorske korake u Milanu. Ali, nakon nekoliko godina na vrhunskom nivou, kada su se Brazilci radovali novom Peleu, usledio je strmoglavi pad.
Povratak u Brazil, pokušaj porvatka u Evropu, odlazak u Kinu i na kraju SAD. Tako, do ovog trenutka, izgleda karijera tridesetdvogodišnjeg napadača.
- Znam šta svi mislite. Slušao sam to 10 godina. Šta se desilo s Patom? Zašto Pato nije osvojio Zlatnu loptu? Zašto je Pato uvek povređen?
Trebalo je da odgovorim na ova pitanja odavno, čoveče. Toliko je glasina bilo, pogotovo u Milanu. Previše sam lumpovao. Nisam imao želu. Živeo sam svez iz fantazije. Ali kada sam želeo da pričam, govorili su mi da se fokusiram na fudbal. Bio sam previše mlad da se ne složim s tim.
Stvarno, bio sam samo klinac.
Zato mislim da je vreme da ispravim neke stvari. Imam 32 godine. Srećan sam. U formi sam. Ne grizem se ni zbog čega i ni zbog koga. Ako želite da verujete tračevima, onda je teško da ću da vam promenim mišljenje. Ali ako želite znati šta se stvarno dogodilo, onda slušajte - napisao je Pato.
Prisetio se Brazilac dolaska u Milan 2007. godine kada je imao 17 godina i kada je upoznao Karla Anćelotija koji mu je bio kao drugi otac.
- Čak je i svojeg psa nazvao Pato. Videli ste onu njegovu sliku s nedavne parade u Madridu, sa sunčanim naočarima i cigarom u ustima? E pa u Milanu je znao da dođe na trening helikopterom. Živeo je u Parmi, a njegova supruga je znala da leti. Izašao bi iz helikoptera kao Džejms Bond. Ako neko živi sa stilom, to je Karlo.
Najviše je ipak naučio od legendi. U svlačionici je sedeo pored Ronaldinha, a Anćeloti bi nakon treninga rekao Sedorfu i Pirlu da mu nabacuju duge lopte kako bi znao gde treba da trči.
- Pirlo mi je rekao: 'Samo trči i lopta će da ti dođe'. I uvek je došla. Tokom druge sezone, jednog sam dana došao da vežbam slobodne udarce. Znate koga sam zatekao da ih vežba? Pirla, Sedorfa, Ronaldinja, Bekama. Rekao sam sam sebi: 'Ma danas ću ipak samo da gledam'.
Bojao sam se što će ljudi da pričaju o meni. Išao bih na trening s pomisli da se ne smem povrediti. Ako bi me nešto i zabolelo, nikome to ne bih rekao. Oporavljao bih se od problema s mišićem pa izvrnuo zglob i nastavio da igram. Bio sam natečen kao lopta, ali nisam htio da izneverim ekipu. Svima sam hteo da udovoljim. To je bila jedna od mojih mana. Ljudi su očekivali da ću da postignem 30+ golova u sezoni, a ja nisam mogao ni da izađem na teren. Hteli su krv, znoj i suze. I definitivno su dobili suze. Platio sam visoku cijenu.
Njegova porodica je imala problema da izbori kraj s krajem.
- Da vam objasnim. Nismo imali puno para. Moja majka nije mogla da radi zbog loših leđa, pa je otac morao da obezbedi sve za starijeg brata, sestru i mene. Uvek je bio odsutan jer je gradio autoputeva. Imali smo hranu na stolu, ali nismo imali pare za knjige, pa smo uvek nosili kopirane.
Sa zdravstvenim problemima se suočavao od početka karijere, a kada je bio u mlađim kategorijama Internacionala otkriven mu je tumor u levoj ruci.
- Doktor je rekao da odmah moram na operaciju ili će da mi amputiraju ruku. Bio sam šokiran, bukvalno su me 24 sata delila od toga da izgubim ruku. Mislite da su moji roditelji mogli da priušte tu operaciju? Svi smo pomislili 'šta ćemo sad?' Srećom, tata je bio kreativan, pokazao je doktoru snimke mojih utakmica i rekao mu 'ne znam kako ću da vam platim, ali samo ne želim da moj sin prestane da igra'. Nemam pojma šta se dogodilo, da li je doktor pomislio da sam dobar ili je čuo Božji glas, ali je odgovorio: 'Ne brinite, pokriću troškove operacije'. Kažem vam, bilo je to čudo.
Finansijske poteškoće je osetio i kad je njegova porodica prilikom probe u Internacionalu trebala da prespava u hotelu. Nisu mogli da plate ništa osim se*s-hotela.
- Kaže mi otac: sine, ovo je jedino što možemo da priuštimo. A ja njemu: ma može, tata! Hahaha, nisam imao pojma o čemu se radi. Bio sam premlad. Sećam se da je u našoj sobi bio jako mali krevet. Taj je hotel bio preko puta Beira-Rija pa su se ljudi u drugim sobama se*sali s pogledom na stadion. I dan-danas se s tatom šalim na tu temu. Da to sad uradi, verovatno bi završio u zatvoru.
Iz Milana je otišao 2013. godine, kada je prešao u Korintijans, ali su navijači u domovini pretili da će da ga ubiju nakon što je promašio penal u četvrtfinalu Kupa.
- Promašio sam panenku, bio je to grozan penal, ali nije istina da su me saigrači zbog toga istukli. Istina je da sam se vozio Sao Paulom s naoružanim telohraniteljima i u blindiranom autu sa suzavcima. Jednog dana navijači su provalili na naš trening s palicama i noževima. Bilo je strašno, događale su se stvari koje nemaju veze s fudbalom.
Dok je igrao u Brazilu, imao je veliku želju da se vrati u Evropu. Sledeći transfer, onaj u Villarreal 2016. godine, uspeo je da obezbedi sam, bez pomoći menadžera.
- Nazvao sam Danijelea Boneru kojeg sam znao iz Milana i pitao ga bi su oni zainteresovani za mene. Trener Marselino ponudio mi je ugovor i eto me u Španiji. Opa! Sam sam realizirao svoj transfer. Kontakti i dobri odnosi, tako ovaj sport funkcioniše.
Zaključak Brazilca?
- Možda nisam postao najbolji fudbaler na svetu, ali brate, nešto ću da ti kažem. Imam neverovatan odnos sa svojom porodicom. U miru sam sa sobom. Imam suprugu koju volim. Smatram da imam puno 'zlatnih lopti'. Ako je život utakmica, onda sam pobedio.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
