Đorđe Bulić, naslednik Jusufa Juse Bulića koji godinama vodi F.K "Železnik" ima jasan cilj kada je fudbal u pitanju. O tome izmeđuostalog govori u intervjuu za Kurir, kao i o memorijalnom turniru koji je nedavno održab u njegovoj organizaciji, a koji je nosio naziv po njegovom pokojnom ocu. Sredstva od ove sportske borbe na terenu otišla su za lečenje bolesnog deteta, pa predsednik F.K Železnik nakon niza uspešnih poteza govori o planovima za budućnost i projektu pomoću kojeg će decu skloniti sa ulice.
Nedavno je održan memorijalni turnir koji nosi naziv po vašem ocu Jusi Buliću. Kakvi su utisci?
- Moram priznati da je u početku postojala određena trema. Momci koji sa mnom drže klub dali su sve od sebe da greške svedemo na minimum,ali opet nije bilo svejedno.Osećanja su pomešana. Srećan sam jer smo uspeli da okupimo veliki broj dece i klubova. Cilj nam je bio da deci turnir ostane u nezaboravnom sećanju i da prikupimo sredstva za pomoć našem mališanu iz kraja. Inače, pomosan sam zbog imena koje turnir nosi po mom pokojnom ocu. Srce mi je puno.
Šta je sledeći cilj i kakvi su vam planovi?
- Što se sportskih turnira tiče od sledće godine želim da postane međunarodni i da okupimo što više mališana iz Srbije,regiona,a i šire. Prioritet je da se skupe novčana sredstva i da se pomogne najugoženijim mališanima. U toku je osnivanje sportskog društva "Železnik" u cilju razvijanja dečjeg i seniorskog sporta u samom kraju. Mnogi klubovi i udruženja grcaju u problemima u današnje vreme. Želim da svi budemo zajedno u toj borbi i da nas kao takve prepozna grad, ministarstvo sporta i druge institucije koje su zadužene za omladinu i sport. Uveliko radimo i na osnivanju asocijacije sportskih klubova i udruženja sa istim ciljem,ali ovog puta na teritoriji cele Srbije,a ne samo Železnika ili Čukarice.
Vaš brat po ocu Aleksandar Bulić nije prisutvovao turniru, zbog čega?
- Koliko sam upoznat bio je zauzet, sve ostalo moraćete njega da pitate.
Kako je tekao vaš razvojni put kada je fudbal u pitanju?
- U fudbalu sam od svoje osme godine. Bio sam golman, ali nisam ostvario zavidnu karijeru. Sa osamnaest godina sam postao direktor kluba "Sremčica" kao filijale Železnika. Na čelo Železnika sam došao 2005.godine kada ga je moj brat ugasio zbog finansijskih problema. Uspeo sam ponovo da je osnujem i tu sam do dana današnjeg. Četiri godine kasnije izglasan sam i za predsednika F.K "Radnički Novi Beograd",koji je tada pao na najniže moguće grane i igrao prvu beogradsku ligu.
Kako ste uspeli?
- Uz pomoć prijatelja za par godina sam napravio ozbiljnu infrastrukturu(tri veštačka terena) i doveo ljude koji su napravili restoran za ponos kluba. Sredio sam vlasničku strukturu i obezbedio klubu odlične odnose sa gradom. U Radničkom sam bio kao predsednik do 2021.godine,tako da sam dvanaest godina vodio oba kluba u isto vreme. Mislim da se time malo ko može pohvali u današnje vreme. Trenutno radim na infrastrukturi F.K "Železnik" i na omladinskoj školi. To mi je prioritet. Doći će i uspon i do viših liga. Ambicije su mi velike.
Na šta konkretno pucate?
- S obzirom na to da sam u fudbalu od punoletstva, a sada imam trideset i devet godina, imam običaj da kažem da ,zapravo, imam dvadesetijednu godinu radnog staža. To je činjenica. Jeste da nisam bio u upravi klubova kao sto su:"Zvezda","Partizan" i još neki velikani, ali ništa mi nije strano, ponajmanje borba. Jedno je voditi klubove kada sve plaćaš iz svog džepa i kada vam porodica trpi, a drugo je voditi klubove gde imate pomoć države i jakih sponzora. Ne omalovažavam nikoga niti mi je to namera, samo ističem razliku. Za sada mi je jedini cilj da sredim svoj F.K "Železnik" i da ga vratim na mesto gde pripada, a to je među najjačim u državi. Cilj mi je da napravim ozbiljnu akademiju fudbala i da uz sportsko društvo Železnik sklonimo što više dece sa ulica.
Deluje kao da priželjkujete i neku funkciju u FSS.
- Ambicije su mi velike i vrlo sam svestan koliko mogu. Ne krijem da bih rado došao na čelo FSS za par godina,ali sve u svoje vreme.
Ljiljana Stanišić / Kurir sport
NE PROPUSTITE
