Miodrag Ješić tragično je danas izgubio život na magistralnom putu Ruma - Bački Jarak. Velika crno-bela porodica, ali i svi poštovaoci fudbala sa tugom su primili vest o smrti nekadašnjeg libera Partizana.
Miodrag Ješić stigao je u Partizan kao junior 1974. godine, sa 16 godina iz niželigaša Žarkova. U mlađim kategorijama i B timu crno-belih igrao je do 1980. godine, kada je debitovao za prvi tim. U fudbal ga je odveo četiri godine stariji brat Milovan.
Crno-beli dres nosio je punih pet sezona, a 1985. godine ostvario je unosan transfer u turski Altaj iz Izmira. Ukupno je za Partizan, u dva mandata, odigrao 342 utakmice i dao 101 gol. Po povratku iz inostranstva 1990. godine ponovo se obreo u Humskoj, odigrao jednu sezonu, da bi karijeru okončao posle dve sezone provedene u Altaju.
Jednom prilikom, Miodrag Ješić otkrio je kako je stigao u Partizan, iako je pre toga imao otvoren poziv od Crvene zvezde.
- Prvi fudbalski klub za koji sam registrovan bio je OFK Žarkovo. U tom delu Beograda sam živeo od svoje 11. godine sa majkom Milenom i bratom Milovanom. U OFK Žarkovo me je odveo, u tom delu grada čuveni čika Caja, kome se moje fudbalsko umeće dopalo dok me je posmatrao kako igram u školskom dvorištu - pričao je za portal Crno-bela Nostalgija Miodrag Ješić i dodao:
- Kao junior sa 16 godina zaigrao sam za prvi tim Žarkova. Na jednoj utakmici su me zapazili tadašnji treneri juniora Crvene zvezde, Bora Kostić i Dušan Maravić. Pozvali su me, tako da sam trenirao sa juniorima Zvezde, a igrao za seniore Žarkova. U međuvremenu me je zapazio i tadašnji trener OFK Beograda Nikola Beogradac koji me je ubeđivao da dođem kod njih. E, tada na jednu utakmicu u Makiškoj šumi, gde je bio teren Žarkova, dolazi gospodin omalenog rasta – Vladica Kovačević. I naravno, kada je usledio njegov poziv i posle samo jednog razgovora koji ja nikada, sve dok sam živ, neću zaboraviti, a Vladica i ja znamo ko je pričao a ko je samo klimao glavom i odobravao, za mene kao partizanovca od kada znam za sebe, nije bilo više nikakvih dilema gde ću nastaviti karijeru. I nisam pogrešio.
Za prvi tim Partizana debitovao je kod trenera Ante Biće Mladinića, zajedno sa vršnjacima Zvonkom Živkovićem i Zvonkom Vargom. U utakmici protiv zagrebačkog Dinama. Posle igranja za turske klubove Altaj i Trabzon, Ješić se vratio u Humsku.
- Po povratku iz Turske igrao sam i sa Peđom Mijatovićem, Slavišom Jokanovićem, Budom Vujačićem, Darkom Milaničem, Bratislavom Mijalkovićem, a najveći deo karijere između ta dva perioda, naravno, sa mojom generacijom, a to su bili Varga, Živković, Mance, Radanović, Stojić, Smajić, Čava, Đelmaš…
Prisetio se tada Miodrag Ješić kako je Partizan osvojio titulu igrajući protiv Dinama iz Zagreba na stadionu svog najvećeg rivala Crvene zvezde, pod komandom trenera Miloša Milutinovića čuvene Plave čigre iz Humske. Meč je završen rezultatom 2:2, što je bilo dovoljno crno-belima jer su kolo pre kraja imali bod viška u odnosu na izabranike Miroslava Ćire Blaževića.
- Sećam se 1983. godine u Beogradu, bio je slet, Dan Mladosti na Stadionu JNA. Zbog toga smo morali da igramo sa Dinamom odlučujuću utakmicu za šampionsku titulu na „Marakani“, a na tribinama Zvezdinog stadiona 100.000 ljudi, 100.000 naših navijača. Uz njihovu neverovatnu podršku, uz nezapamćenu atmosferu, uspeli smo da osvojimo titulu te godine. Tu atmosferu i taj ambijent ne možete opisati, to morate osetiti i doživeti - objasnio je Miodrag Ješić.
Kurir sport/Crno-bela Nostalgija
NE PROPUSTITE
