Dijego je bio bog fudbala, kad sam došao u Veronu, upozorio me je da se pazim da me ne povrede
Specijalni gost u jubilarnom, stotom izdanju kultne emisije "Mojih top 11" bio je Dragan Stojković Piksi, a Kurir vam prenosi najzanimljivije detalje!
Pored fenomenalnih anegdota o igračima koje je uvrstio u idealan tim svoje karijere (pritom poštujući osnovne propozicije emisije - iz svakog kluba za koji je igrao bar jedan igrač, iz reprezentacije samo jedan sa kojim nikada nije igrao u klubu), jedan od najboljih igrača u istoriji srpskog fudbala osvrnuo se i na svoj prvi susret sa Dijegom Armandom Maradonom.
- Imao sam čast da 1987. godine dobijem poziv u "tim sveta" na proslavi 100 godina Fudbalske asocijacije Engleske. Igrali smo na Vembliju protiv domaće selekcije i bilo je tu gostiju iz celog sveta. Bukvalno krem evropskog i svetskog fudbala, ali i mnogo poznatih ličnosti iz drugih sfera života. Odseli smo u jednom luksuznom hotelu, dole u holu je bilo pedesetak stolova i u jednom momentu svi su počeli da šapuću "Maradona, Maradona, Maradona". Vrata su se otvorila i pojavio se "mali mrav". Veruj mi, kao bog da je ušao. Žena, deca, braća, sestre, prijatelji i još 20 njih u pratnji. Popeo se stepenicama na galeriju, okrenuo se ka masi i poklonio kao toreador koji pozdravlja publiku na kraju borbe u koridi. Neverovatno koliko je umeo da uživa u slavi i popularnosti - priča Stojković i nastavlja:
- Kada se poklonio na galeriji, ceo hol je ustao i pozdravio ga ovacijama. Zamisli scenu u kojoj Pele, Bekenbauer, Krojf i Elton Džon aplaudiraju deset minuta jednom čoveku. To je bilo godinu dana posle Mundijala u Meksiku, Dijego je bio kralj svetskog fudbala. Bog koji hoda. Bila mi je čast da budem deo tog spektakla. Tokom večere zamolio sam ga za fotografiju, on je istog trenutka prebacio dete u ženino naručje i ljubazno mi izašao u susret. To mi je bio vrlo simpatičan gest jednog velikog igrača.
Međusobni duel Maradone i Stojkovića 1990. u Firenci završio se srećnom pobedom Argentine, ali su se oba asa našla u idealnom timu Svetskog prvenstva u Italiji.
- Kada sam otišao u Veronu 1991. godine, čuli smo se telefonom i tada mi je rekao: "Pazi se Italijana, udaraju s leđa, biju dobre igrače, mene su tukli kao konja." Zahvalio sam mu se na savetu, mada je u tom trenutku bilo jasno da zbog povrede neću moći da pružim ni delić svojih mogućnosti - kaže Piksi, koji je svojevremeno svom drugu iz vojske i poznatom pevaču Alenu Slavici često puštao snimak sa utakmice u Londonu:
- Puštao sam mu da vidi dupli pas sa Maradonom i rekao mu da je to isto kao da pleše na bini sa Majklom Džeksonom. To je taj rang. Ovome kako god daš loptu, znaš da će ti je odigrati gde treba. Umetnik. Igrači takve harizme i takve fudbalske moći rađaju se jednom u sto godina.
Osim je bio strašno utučen zbog priče da je popio 11 flaša viskija
Za razliku od Dejana Savićevića, Piksija za Ivicu Osima vežu samo lepe uspomene.
- Često me pitaju za proslavu prvog gola protiv Španije, kada sam mu poleteo u zagrljaj. To je bila moja podrška čoveku koji je tih dana bio pod strašnim udarom javnosti. Trpeo je niske udarce, a kap koja je prelila čašu dogodila se veče pre meča u Veroni. Napisali su da je popio 11 flaša viskija. Bio je strašno utučen, klonuo duhom, psihički razoren. Ceo svet mu se smučio. Zagrljaj kod gola je najmanje što sam mogao da učinim da ga bar malo oraspoložim.
Urbana legenda o 11 flaša viskija ima sasvim drugu pozadinu.
- U hotelu u kome je boravila naša reprezentacija bila je proslava nekog venčanja. Nismo uopšte dolazili u kontakt sa gostima, kojih je prethodne večeri bilo mnogo u holu i restoranu. Novinari su narednog jutra na jednom stolu prebrojali 11 flaša viskija i napisali da je sve to popio Osim.
Kurir sport
