Dan drugi! Nalazim se na finalu Lige šampiona u Istanbulu! Spektakl i događaj koji želi svaki ljubitelj fudbala da uživo gleda...
Međutim, pre nego što sam i stigao da pomislim na sve što me čeka oko fudbala, bavim se preživljavanjem. Smešten sam u hotel iz pakla.
Šta me je tamo dočekalo 1. dan, već ste mogli da pročitate. Taj početni šok zamenio je osećaj sreće kada sam izašao iz hotela i kročio na Taksim skver.
Krećemo - dan 2.
Šetanja po lepom gradu, odlazak po akreditacije za meč, treninzi i konferencije timova, pa povratak u hotela. A, tamo imam šta da vidim. To jest da ne vidim. Nema struje. Odlazim na recepciju i kažem im da bi mi značilo da bar dobijem struju. Predajem ključ, odlazi recepcionar u sobu, posle 5 minuta se vraća i daje mi ključ uz širok osmeh i nešto na turskom. Da li me psovao ili rekao rešeno, pojma nemam.
Odlazim u sobu... Dotični mi je rešio nekako struju, ali suludim rešenjem! Naime, učinio je da sada ne postoji način da isključim klimu, koja šiba iz sve snage. Prekidač na koji se gasila i uključivala klima prelepljen je gomilom papira, bilo bi poprilično rizično to dirati.
Na klimi nema nikakvo dugme (tačnije ima, ali je polomljeno), a do kabla s kojim je uključena u struju ne može da se dođe. Upotrebom "alternativne metode" poznatije kao nalet besa klimu se momentalno ugasio.
Čekam da vidim šta je sledeće? Prosto bilo bi baš glupo da se samo na ovome završi.
Smnognuo sam snage da uđem u jezivi toalet (čitaj: morao), a tamo, gle čuda, novo iznenađenje - nema vode. Shvatam da sam ispao glup sa žalbom na struju, jer bolje da nemam struju nego vode. Ovako, pošto mi je postalo jasno da ne mogu da dobijem baš sve - i struju i vodu.
Izlazeći iz takozvanog hotela zatičem ogromnu svađu na recepciji. Onaj lik što magično rešava struju i neki očito nezadovoljni gost. Recepcionar ga ništa očito na razume, jer mu gost govori da će vršiti nuždu kroz prozor ako ne dođe voda, a ovaj na svet to govori "ok" i klima glavom.
Gost u blagoj neverici kreće da psuje i lupa, a repecionar takođe tada kreće da urla. Gost napušta hotel lupajući vrata, a ovaj trči za njim i verovatno ga psuje.
Savetuju me prijatelji da promenim odmah hotel. Ne želim. Ostaću do kraja. Pa, šta još može da pođe naopako?! Internet, voda, struja... Nema valjda više ništa! Ok, prevario sam se.
Treći dan donosi još veće zaprepašćenje.
(Kurir.rs/M.B.)
