Na svako pitanje je odgovorio. Nije se ustručavao, iskreno je pričao o svemu. Pročešljali smo Katar, sadašnjost i kvalifikacije za Euro, ali i budućnost srpskog fudbala.
Dragan Stojković Piksi dao je intervju za rođendanski Kurir, a prvi put smo čuli detaljno objašnjenje selektora Srbije o svemu što se dešavalo na Mundijalu u Kataru.
Za početak najaktuelnije, ove brzinske kvalifikacije za Euro...
- Slično, maltene isto kvalifikacijama za Mundijal. Praktično je preslikano. Krećemo u martu, a već u oktobru ćemo znati gde smo i šta smo. Raspored je takav, ali ne možemo da ga menjamo, niti želimo. Želimo samo da se prilagodimo. Imamo dobar start u kvalifikacijama, sedam osvojenih bodova. To nam daje dobru startnu poziciju, ali daleko od toga da ćemo tu stati i da ćemo se time zadovoljiti. To je zabranjeno i niko ne razmišlja u tom pravcu. Želimo da nastavimo u istom ritmu i da, pre svega dobrim igrama i rezultatima, dopunjujemo bodovni konto, što će na kraju da nas dovede do toga da budemo srećni i zadovoljni i da nakon 24 godine posta Srbija bude deo Evropskog prvenstva.
Zašto ste bili onako oprezni u izjavama pred početak kvalifikacija?
- Ako pitate bilo koga u Srbiji, od Vranja pa do Subotice, svi će vam reći da smo mi već na Evropskom prvenstvu. Je l' tako? Ne postoji čovek u Srbiji koji će reći "biće teško, videćemo, možda" i tako dalje. To ovde ne postoji, ali znamo da je fudbal sport koji donosi velika iznenađenja, pa se posle pitaš kako je moguće. A moguće je da jedan Šerif ode i opali Real usred Madrida. Moraš da budeš oprezan, pogotovo što smo se malo opekli u Kataru. Nismo prošli prvi krug, iako sam bio ubeđen da imamo kvalitet za to. Ljude ne interesuje zašto, zbog čega i kako. Sada je dodatna obaveza za nas da se povratimo i ono što sam nedavno izjavio, pre nekoliko meseci, da se vratimo na pobednički kolosek. Taj kolosek je krenuo u Los Anđelesu protiv SAD, kada smo pobedili 2:1 i onda su se vezale dve pobede. Srbija je počela da vraća poverenje i status koji smo stekli u prethodne dve godine, praktično od momenta kada sam postao selektor. Zato je to još veća obaveza i tako vidim ove kvalifikacije. Na prvom sastanku sa igračima u martu, kada smo krenuli u kvalifikacije, rekao sam da je od ovog momenta svaka utakmica za Srbiju do kraja kvalifikacija - finale. Jednostavno, s takvim pristupom i razmišljanjem da se napravi rezultat možemo da se nadamo nečemu. Ako pomislimo da je grupa laka, ako pokažemo nepoštovanje prema protivnicima, mislim da ćemo sami sebi pucati u nogu ili zabiti nož u leđa. Da li smo tolike budale da to uradimo? Ja ne verujem. Pametni ljudi donose pametne odluke. S tim pristupom želim da ubedim igrače da je svaka utakmica finale.
Moramo da se vratimo na Katar... Ajmo redom. Šta se sve to izdešavalo pred početak Mundijala?
- Početak novembra, neki 2. novembar, imao sam razgovor s našim doktorima. Kada sam završio taj razgovor, bio sam sam kod kuće, seo sam na terasu, pogledao u nebo i pitao sebe: "Je l' ovo moguće? Zašto nam se ovo sada dešava?", pritom imajući u mislima ipak rezervu, u smislu da imamo još 22 dana do prve utakmice, znači još tri dobre nedelje da se stvari dovedu u normalu. Međutim, kada dobiješ informaciju da neki igrači neće biti spremni za Svetsko prvenstvo, da neće moći da igraju, tad je prvi put bila zabrinutost kod mene otkako sam postao selektor. Kod mene, koji sam bio optimista, koji sam verovao, ali ne bez veze. U tom momentu vidim da nećemo biti ono što smo bili pre toga, jer su prognoze takve da neki igrači, a glavni su u timu, neće moći da igraju. Pa kako, bre, još 22 dana imamo, čoveče?! Tu je krenula zabrinutost, a posle su me ljudi pitali što nisam to rekao. Pa kako tri nedelje da kažem da nećemo moći da računamo na ovog, ovog i ovog, čak do toga da oni ne treba ni da putuju. Mitrović, Vlahović, Veljković, Pavlović, Lukić... ima ih još. Udarno, ono što je iznelo kvalifikacije i ono od čega Srbija zavisi u principu. Naš tim za veće domete. Te informacije nisam želeo da iznosim u javnost jer sam smatrao da imamo vremena, da će doći na neki zadovoljavajući nivo i da ću moći da radim onako kako ja mislim i da ne zavisim od doktora. Nisam kukao, to je prošlo, a onda stiže saznanje da je Aleksandru Mitroviću stavljena longeta, gips od kolena do dole i da će nositi desetak dana i ti kažeš: "Čekaj, je l' to normalno?". Dan pred Brazil Mitrović je imao prvi kontakt s loptom. Aleksandar Veliki Mitrović, prvi kontakt s loptom, a on kao dete u parku. Bez treninga, bez intenziteta rada, prvi kontakt posle jedno 27-28 dana. Vidite, neću da kukam, nema veze. Nisam želeo da stvaram alibi, pa da kažu: "Evo ga, uplašio se, traži izgovor ako dođe do neuspeha." S verom da će se stvari promeniti u zdravstvenom smislu. Kada sam govorio da Srbija nije bila u punom kapacitetu, ne znam da li su me ljudi razumeli. Nisam mislio na brojčani kapacitet, mislio sam na to da igrač na Mundijalu mora da bude više nego 100 odsto spreman. Nikako drugačije te turnire ne možeš da igraš, to je nemoguće. U kvalifikacijama možeš da se vadiš, tražiš rešenja, ali kad dođe, majstore, turnir, ako igrač nije 100 odsto spreman zdravstveno... Rekli su mi da će moći Mitar, pa dobro, moći će sa injekcijom, ali recite mi da li je to normalno? Ili Vlahović, da ga bodu u prepone. A opet, za naš stil igre i ono što smo želeli... Ali vidite, to nema veze, moja je odgovornost šta god da je u pitanju. Ja sam šef, ja sam glavni i ja pravim tim. Prihvatam svaku kritiku.
Kako ste uopšte trenirali?
- Kad smo izašli na prvi trening i kada sam video da je samo jedna grupa igrača tu, pitao sam: "Gde su ostali?" i rekli su mi da za njih nema treninga, da su oni u mediko bloku, terapije, čuda, ne mogu da treniraju. Bilo je jedno osam igrača. Ja kažem: "Je l' ovo moguće?". Dobro, a sutra? Sutra isto. Prekosutra? Dolazi prijateljska protiv Bahreina, da ti u stvari izvedeš neki tim koji niti će igrati niti... improvizacija klasična. Tako smo otišli tamo i tih četiri dana u Bahreinu za mene su bili, neću da kažem pakao, ali bio sam vrlo neraspoložen, bez osmeha, bez onog entuzijazma koji sam imao pre toga jer sam znao da će biti jako teško. To da li smo imali kvalitet da prođemo grupu, imali smo. Prvi krug bismo prošli bez ikakvog problema.
Da li ste imali ponuda posle Mundijala da preuzmete neki tim ili reprezentaciju?
- Imao sam. Jedan klub i dve reprezentacije. Moj odgovor je bio: ne. Kada su počeli da mi pričaju o tome, odmah sam rekao "ne". Nismo ni došli do toga da pričamo o uslovima, jer sam u startu imao odgovor na svaku od tih ponuda. Razlog je jasan - želim Srbiju da odvedem na Evropsko prvenstvo posle 24 godine. To je bilo u decembru, januaru i februaru. Neću o imenima, ali imaju mnogo novca, bogate zemlje, ali ajde nećemo o tome. Kao što je bilo pregovora i ponuda od engleskih klubova, a nikad nisam rekao "e taj i taj klub"... Pa ružno je. Zamisli čovek koji je trener tamo čita to u novinama, hoće nekog drugog, a ne mene. Nema veze, pregovori, pričamo, ali to ne mora niko da zna. Hoću i odvešću Srbiju u Nemačku, u tome ne može niko da me zaustavi.
A šta ćemo posle?
- Možda se nastavi i Mundijal u Americi i posle toga! Sigurno bih zaradio više negde, ali moja odluka je ovakva i imam podršku porodice za to. Ne radim ja za džabe, ali to mi ovde nije prioritet. Nije na prvom mestu. Ili možda grešim, možda bi trebalo drugačije da razmišljam. Novac jeste važan, ali ne toliko... Sve bih dao da smo u Kataru ostvarili rezultat. Odrekao bih se svega.
Jedva čekam sledeću utakmicu
Septembar se bliži, važne utakmice nas čekaju (Mađarska i Litvanija).
- Jedva čekam da dođu sledeće utakmice. Zamisli da me boli ona stvar i kad me pitaju: "Ko je sledeći rival, Mađari?", ja kažem "E, ja mislio da Bugari"... Ne može! Moraš da imaš to nešto, da te drži. Da sam mogao na meču kvalifikacija sada samo da zgazim na terena da odigram... Od želje da pobedimo. Ali ne može, u drugoj sam ulozi.
Želim reprezentaciju i u Leskovcu
Obišli ste nedavno stadion u Leskovcu...
- Mnogo sam srećan što Srbija u tom pogledu napreduje! To su sportski objekti na koje smo ponosni. Već je krenulo i sa raščišćavanjem oko nacionalnog stadiona i to su sve stvari koje mogu samo da na nas raduju. Leskovac je evropski nivo - kako fudbal treba da izgleda. Osećate se kao da ste na nekom evropskom modernom stadionu. Naravno da bih voleo da i reprezentacija igra dole. Kapacitet je 8.000.. Zašto da ne, da igramo tamo mečeve. Bila bi mi želja da i tamo igramo.
Lep jubilej, da trajete 120 godine! Radite stvarno dobro
Mi napunismo 20 godina... S vama smo uvek imali sjajnu saradnju:
- Čestitam vam na rođendanu i na uspešnoj saradnji! Želim vam sve najbolje i da trajete još 120 godina - počinje Piksi i dodaje:
- Ne postoji, pogotovo kada je sport u pitanju, da smo svi bezgrešni... Na šta bi to ličilo onda? Postoje greške, postoje neuspesi, postoje i lepe i ružne stvari, i to tako mora da se shvati, ali da se ima jedan profesionalni odnos. U smislu poštovanja, integriteta sa obe strane, to je kodeks ponašanja pre svega. Novinare nikada nisam delio na podobne i nepodobne, to je za mene apsolutno neprihvatljivo. Drago mi je kada čujem za tako lepe jubileje i mogu da kažem, ne zato što ste vi... otišlo je to u digitalizaciju i neke tehnologiju koje su se pojavile, kratke vest - udarne, sve to dobro stvarno radite.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
