Na današnji dan 1929. godne u Moskvi je rođen najbolji golman u istoriji fudbala - legendarni Lav Ivanovič Jašin.
Tokom svoje 20 godina duge i uspešne karijere Jašin je zbog svojih neverovatnih odbrana i prepoznatljive crne opreme zaradio nadimke "Crni panter", "crni pauk" i "Crna hobotnica".
Jašin je potpuno promenio ulogu golmana u timu. Postao je prvi golman koji je u pravom smislu te reči gazdovao u šesnaesterccu, bio je poslednji igrač odbrane. U vreme kad je pozicija golmana smatrana pukom potrebom, on je imao uticaj na igru kao svi fudbaleri na terenu. Jašin je komandovao svojom odbranom, drao se na svoje saigrače iz odbrane, što je danas normalno za sve golmane sveta, ali u to vreme je bila novina.
Prvi je čuvar mreže koji nije bio “linijaš”, a izlazio je i van kaznenog prostora. Važi i za prvog golmana koji je umesto ispucavanja precizno rukom slao daleke lopte.
Prozvan je Crnim paukom zbog kompletno crne sportske opreme sa oznakom D na džemperu i kapom kao zaštitnim znakom njegovog jedinstvenog imidža, a drugi razlog je taj što se mreža plela iz njegovog šesnaesterca kojim je gospodario i motivisao saigrače.
Mučila ga je kratkovidost, ali je sa svojih impozantnih 189 cm visine za ono vreme uspeo to da kompenzuje sjajnim refleksima, srčanošču, skokom, fleksibilnošću, uopšte vrhunskim atletskim sposobnostima, čeličnim nervima i mentalnom snagom.
Zbog netipičnog boksovanja lopte u stranu ili preko prečke, kao i bacanja protivniku pod noge dodeljen mu je i nadimak Crni panter. Jašinove akrobatske veštine izazivale su u početku više čuđenje nego priznanje, a kritike su išle toliko daleko da su kasnijeg inovatora nazivali najpre cirkuzantom.
Bio je neverovatno atraktivan, prava atleta. Imao je vrhunsku koordinaciju, izvodio je akrobatske odbrane, imao je fantastičan refleks, a zbog strasti i srčanosti koju je ispoljavao na terenu poštovali su ga ljubitelji fudbala u čitavom svetu.
Bio je dete industrijskih radnika i čim je počeo Drugi svetski rat bio je prinuđen da počne da radi u fabrici za pravljenje municije, iako je imao samo 12 godina.
Detinjstvo i mladost tokom ratnih godina ostavili su dubok trag na Jašinovoj duši i taj period opisuje kao borbu sa depresijom.
"U to vreme nisam osećao ništa osim bola i praznine, doživeo sam nervni slom. Svi su mislili da sam obična propalica. Sa drugarima sam čekao satima u redu za hleb, a sanjao sam o pobedi na frontu i čuvao kockicu šećera kao suvo zlato. U ratu smo stekli takva iskustva kakva nigde ne mogu da se steknu. Naučili smo kako se radi i živi bez straha i bez ikakvih obećanja u bolje sutra. Kada sam počeo da igram fudbal, nisam ni razmišljao o pobedama i nagradama, nego sam samo uživao u činjenici da mi je splet životnih okolnosti omogućio da igram fudbal", prisetio se kasnije Jašin svog odrastanja tokom otadžbinsko-odbrambenog rata koji je simbolično uticao na njegov put da stoji baš na braniku.
Do 18. godine je radio u vojnoj fabrici i igrao za njihov fudbalski tim. Onda je prešao u Dinamo iz Moskve i tamo proveo celu svoju karijeru (1950-1970).
Sa ovim klubom je pet puta bio šampion SSSR, a osvojio je i tri Kupa.
Malo ljudi zna da je u Dinamu imao neuspešan debi. Primio je gol nakon ispucavanja čuvara mreže protivničkog tima tako što se sudario sa svojim defanzivcem, nakon čega je tri godine čekao novu šansu u prvom timu moskovskog Dinama.
U međuvremenu, onako očajan, utehu je pronalazio braneći za hokejaški tim Dinama, kod svog fudbalskog gurua Černišova. Bio je prilično uspešan. U svojoj bogatoj biografiji ima čak i osvojen nacionalni kup.
Branio je na četiri Svetska prvenstva u periodu od 1958. do 1970. godine. Za reprezentaciju Sovjetskog Saveza branio je 78 puta, što je za to vreme bio imponzatan broj mečeva, jer se igralo dosta manje utakmica nego danas. Osvojio je Evropsko prvenstvo 1960. godine, 1964. je bio vicešampion Evrope, a ima i zlato sa Olimpijskih igara u Australiji 1956. godine. Bio je četvrti 1966. na Svetskom prvenstvu.
Nije mogao da zamisli sebe u drugom klubu. Posle trijumfa na Evropskom prvenstvu 1960. godine odbio je neverovatnu ponudu da pređe u Real Madrid.
Legendarni predsednik Reala Santjago Bernabeu je pokušao da ga dovede, ponudio mu je blanko ček, ali odgovr je bio jasan:
"Ne mogu da zamislim da živim negde van Rusije", poručio je Jašin.
Kada su se rastajali Santjago se obratio momcima pred njim:
"Zaista sam spreman da za njega platim bilo koju svotu. Čak i ako ću zbog toga morati da prodam porodične dijamante, ili padnem u dugove. Ali, znam da ni ta suma neće biti dovoljna, jer gospodin Jašin zapravo nema cenu, kao ni slike velikih majstora koje se nalaze u muzeju Prado."
Od 12 utakmica na SP, na četiri nije primio gol. Od 400 mečeva u karijeri na 270 je sačuvao svoju mrežu. Odbranio je čak 151 penal u karijeri, što je najviše u istoriji!
O Jašinovoj ljubavi i strasti prema fudbalu i otadžbini najbolje svedoči njegova čuvena izjava:
"Osećaj posle odbranjenog penala jednak je onom kada Gagarin poleti u kosmos".
Jašin je jedini golman u istoriji fudbala koji je uspeo da osvoji prestižnu nagradu Balon D'Or (Zlatna lopta), koja se dodeljuje najboljem fudbaleru u godini. Njemu je pripala 1963. godine.
„Kada Jašin stane na gol, za loptu ne postoji ni najmanji prolaz. Ruke su mu duge poput pauka i uvek je obučen u crno. Odlikuje se svedenim stilom i ogoljenom elegancijom koja prezire spektakularnost suvišnih pokreta. Ima običaj da silovite udarce zaustavlja jednom rukom, stiskom klješta kojim smrvi svaki projektil, dok mu ostatak tela ostaje nepokretan poput stene. On može jednim pogledom, ne pomerajući se sa mesta, da skrene loptu s njene putanje“, pisali su hroničari šezdesetih godina.
U momentu kada mu je uručena Zlatna lopta rekao je:
„Postoji jedan golman koji ovo priznanje zaslužuje više od mene. To je Jugosloven Vladimir Beara. Veliki Vladimir.“
Čak osam puta je proglašen za najboljeg golmana u Evropi, izabran je u idealan tim Svetskih prvenstva, a 1998. godine je po izboru FIFA ušao i u najbolji tim 20. veka. Najveće individualno priznanje dobio je 2000. godine kada je proglašen za najboljeg golmana 20. veka.
Jašin je bio jedan od najpopularnijih sportista sveta, pa su često detalji iz njegovog privatnog života dospevali u javnost. Bio je pasionirani pecaroš, lovac, ali i pušač. Znao je da popuši i po pola boksa cigara za jedan dan.
Kada su ga jednom prilikom pitali u čemu je tajna njegovih čudesnih odbrana odgovorio je:
"Trik je pred utakmicu popuštiti cigaretu da bi se smirili živci, a zatim popiti veliki gutljaj žestokog pića kako bi se opustili mišići."
Priča se i da je Jašin često dolazio u Beograd gde je u društvu stručnjaka Miljana MIljanića obožavao da obilazi skadarlijske kafane.
Slava ga nije poremetila. Voleo je da pomaže ljudima koji nemaju. Slobodno vreme je provodio u vikendici, uživao je sa ćerkama, voleo je da kuva.... Vodio je miran porodičan život.
Na njegovom oproštaju na Lenjinovom stadionu u Moskvi 1971. prisustvovalo je 100.000 ljudi, a u penziju su ga ispratile fudbalske legende Franc Bekenbauer, Gerd Miler, Bobi Čarlton, Euzebio i Pele. Od 1994. godine FIFA dodeljuje nagradu "Lav Jašin" za najboljeg golmana Svetskog prvenstva.
To što je bio strastveni pušač nije uticalo na njegovu igru, ali jeste na zdravlje u kasnijim godinama. Imao je 50 godina kada je ostao bez noge, ali nije želeo da ostavi cigarete. Preminuo je u 61. godini života.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
Bonus video:
