Ohi Omoidžuanfo nije puno vremena proveo u dresu Crvene zvezde, ali je za kratko vreme na Marakani ostao u lepom sećanju Delijama.
Odigrao je 24 utakmice za Zvezdu, postigao 12 golova, a zatim prešao u Brondbi, a u razgovoru za RT Balkan dotakao se brojnih zanimljivih tema. Počeo je sa dolaskom u Beograd i adaptacijom na tim Zvezde.
- Na početku je sve išlo super. Ne razmišljaš o mnogo čemu. Postoje periodi kada moraš da shvatiš kako tačno da igraš sa svim saigračima, kako da se razumete na terenu i šta im je potrebno od tebe. U tom periodu nekad možete da igrate lošije nego inače jer se adaptirate. Ali meni je išlo dobro. I dalje sam učio i privikavao se, jer sam u Zvezdi ostao tako kratko. Još uvek sam bio u tom procesu adaptacije - počeo je priču Ohi, a zatim nastavio:
- Zvezda je još na leto htela da dođem, za kvalifikacije za Ligu šampiona. Hteli su da plate transfer, iako su znali da ću za šest meseci biti slobodan igrač. Ali i Molde se borio za titulu u Norveškoj, a ja sam bio ubedljivo najbolji strelac lige. Nisu imali nikoga da me zameni, pa su mi rekli ‘hej, razumemo da hoćeš da ideš, ali mi stvarno želimo da ostaneš do kraja sezone, jer je za klub jako važno da osvojimo titulu’. Tako sam potpisao za Zvezdu da dođem početkom naredne godine. Možda bi bilo još lepše da sam odmah došao u Zvezdu, ali bilo je lepo i ostati u Norveškoj i na pravi način završiti sezonu, da ih nisam ‘ostavio’ usred važne borbe.
Dotakao se i tadašnjeg trenera, Dejana Stankovića.
- Bilo je dosta teško igrati u njegovom timu. Mislim da je zbog njegovog statusa i u Zvezdi i toga kakav je igrač bio, kao da je želeo da se pokaže. Kao da je imao veliki pritisak na plećima koji je preneo i na igrače. Možda su nekada njegova očekivanja bila da igramo savršeno. Bio bi jako ljut kada bi neko pogrešio, a to ponekad može da bude loše za neke igrače. Jer nam daje nesigurnost da se ne usuđujemo da igramo našu igru, jer se bojimo da pogrešimo, jer će onda trener biti besan i kritikovati te - istakao je Ohi, pa dodao:
- Ali kad smo bili van terena, kada je mogao da se opusti, Dejan je bio sjajan tip. Duhovit. Nismo mogli mnogo da pričamo, tu je jezička barijera - on ne priča toliko engleski, ja ne pričam srpski ili italijanski. Voleo bih da je neko od nas bolje govorio jezik ovog drugog, jer bismo onda mogli više da razgovaramo, da razumem bolje šta očekuje od mene. Osećao sam da smo često imali problem u komunikaciji - ja bih mislio da želi da nešto uradim na ovaj način, a on je zapravo želeo da uradim na onaj. Nekada nismo bili na istoj talasnoj dužini. Ali veoma ga poštujem. Nisam imao nikakav problem sa njim, osim toga što nije želeo da me stavlja u tim. Na kraju, on je trener, on bira tim i radi ono što misli da je najbolje, jer i on ima pritisak da mora da pobedi na svakom meču.
Otkrio je i kako su krenuli problemi u Zvezdi.
- Bili smo na pripremama u Sloveniji kada sam povredio list. Bilo je veliko istegnuće i doktor mi je rekao da misle da je samo grč i da mogu da igram. Na narednoj prijateljskoj sam igrao i bio sam na 40-50 odsto mogućnosti. Nije to bila loša utakmica, ali ni sjajna. I posle meča je ta povreda postala još gora, a onda sam osetio kao da sam sad ja kriv što sam povređen. Osetio sam da su u stručnom štabu ljuti na mene. Postajali su hladni i nisu sa mnom toliko razgovarali. Možda su mislili da ću biti duže povređen nego što sam bio. Ne znam da li su zato doveli (Aleksandra) Pešića, a onda sam se vratio u tim brže nego što su očekivali. Odjednom, kad smo igrali ‘11 na 11’ i ako bismo imali igrača viška, mene bi izveli sa treninga. Nisam trenirao sa timom, poslali bi mene i (Nemanju) Motiku u teretanu. On je isto bio van tima. Trenirali bismo sa strane, tako je sve počelo. Onda me odjednom stave na klupu za utakmice. Bio sam iznenađen, jer nisam trenirao s ekipom. Obično kada igrač ne trenira s timom, ne stavljaš ga u sastav. Nisam igrao nijedan minut, ali sam svaki meč u kvalifikacijama za Ligu šampiona bio na klupi.
Govorio je i o odnosu sa Zvezdanom Terzićem.
- Tada sam otišao da razgovaram sa 'Terzom' (Zvezdanom Terzićem, prim. aut). Pitao sam ga ‘Hej, samo bih da pitam šta se dešava, kakav je vaš plan za mene?’ Okej, razumem, bio sam povređen, doveli ste novog špica, ali ako mi bude dozvoljeno da se borim za svoje mesto u timu, ja nemam problem s tim. Pokazaću vam da mogu da budem bolji i da mogu da budem prvi špic Zvezde. Želim to da vam dokažem, jako sam motivisan, samo moram da znam kakav je vaš plan, da li i dalje verujete u mene, da me želite ovde - otkrio je Ohi, pa u dahu nastavio:
- Pogledao me je u oči i rekao ‘Ne, nema poente. Bolje je za tebe da odeš, iskreno. Nema svrhe boriti se’. Praktično mi je rekao ‘ne želimo te ovde’. U tom trenutku osetim da više nemam ja tu šta da uradim. Ništa što mogu da kažem. Kad igrač dođe i kaže da hoće da se bori i da se dokaže, obično bi mu rekli ‘Dobro, daćemo ti neki period da vidimo da li si u pravu i onda ćemo videti’. Ali on mi je rekao ‘Ne, ne treba ništa da dokazuješ. Doveli smo Pešića, Pavkov i Ben su ispred tebe. Ti si sad četvrti-peti špic, bolje je za tebe da pronađeš novi klub’. Čak mi je i rekao ‘Imam jednog agenta, prijatelja, on može da ti pomogne da nađeš novi klub’. Dobro, dakle već ste imali na umu da idem, iako još uvek niste pričali sa mnom. Ja sam bio taj koji je tražio da razgovaramo. Pričao sam posle sa svojim menadžerom, da nema svrhe da ostajem.
Nije krio da mu je bilo teško.
- Dolazio sam na treninge, bio sam profesionalac, ali nisam trenirao sa timom. Nekad bih bio tu na zagrevanju, pa bi me izveli i poslali u teretanu ili da treniram sa strane odvojeno. Ali bih posle opet bio na klupi na svakom meču, iako nisam uopšte igrao. Bio sam strpljiv i pokušao da zadržim osmeh na licu. Da se ne osećam loše, iako mi je iznutra bilo jako teško, jer sam stvarno počinjao da volim taj klub, bio sam srećan u Srbiji. A onda iznenada, probudim se jednog dana i čitam da Dejan Stanković više nije trener. Za mene je to bio šok.
Umesto Stankovića na klupu je seo Milojević, pa se Ohi ponadao da bi situacija mogla da se promeni.
- Prvi trening sa Milojevićem, izgledalo je kao da sam u startnoj postavi! Trenirao sam, on mi je davao instrukcije kao da me želi tu i bio je dobar osećaj. Pešić je tad imao i nekih problema, Pavkov je tada otišao u Saudijsku Arabiju. Odjednom nisu imali špica. Počeo sam prvu utakmicu kod Milojevića (protiv Javora, prim. aut.) i dao sam gol. Otišao sam posle meča da razgovaram s njim, jer sam znao da je Brondbi bio spreman da me dovede. Samo sam želeo da poslednji put pitam šta da radim. Ovakvu poruku sam dobio od uprave kluba, ali zanima me da li vi želite da ostanem. Rekao mi je ‘Da je do mene, voleo bih da ostaneš. Mislim da si odličan napadač i dobar momak. Ali uprava je već u procesu dovođenja novog napadača.
Zatim je situacija krenula da se lomi.
- Bio sam na putu za Dansku, a sve to se dešava dan-dva pred derbi sa Partizanom. Mislim da su želeli da igram protiv Partizana i onda da odem, jer je Pešić još imao nekih problema, a Kulibali nije bio spreman da igra i tek je bio stigao. Ali prelazni rok se završavao. Morao sam da odem. Sve je već bilo urađeno - klub je prihvatio ponudu Brondbija, ugovor je bio spreman. Ne znam da li su na kraju želeli da ostanem, ali ako jesu, već je bilo prekasno. I toliko puta sam ih pitao da li žele da ostanem. Svaki put je odgovor bio ‘Ne, nema poente’. Tako da sam i u svojoj glavi već bio otišao. Razumem i Milojevićev ugao - on je bio tek doveden i normalno je da mu nisu davali da donosi velike odluke tako brzo. Više nije bilo poente da ostajem.
Kada je otišao iz Zvezde, Ohiju se ponovo obratio Dejan Stanković.
- Nikad nisam imao nikakav problem s njim. Bio je to više hladan odnos. Ali poslao sam mu poruku kad je otišao iz Zvezde. Rekao sam mu da mi je žao što stvari nisu na kraju dobro ispale ni po njega ni po mene, kao što smo možda želeli. Rekao sam mu da mislim da je sjajan tip i da je uradio dobar posao za Zvezdu, da sam iznenađen da odlazi, i da mu želim puno sreće. Odgovorio mi je ‘izvini, možda sam napravio grešku što nisi više igrao, ali to je fudbal, učiš iz svojih grešaka, nadam se da će ti ići dobro u karijeri u novom klubu i želim ti sve najbolje’. Od tada se nismo više čuli.
Otkrio je i sa kim se najviše družio u periodu provedenom na Marakani.
- Imao sam dobar odnos sa svim igračima, ali naravno, bilo je lakše sa afričkim igračima, jer sam i ja poreklom iz Afrike. Tu su bili i igrači koji nisu bili dugo u klubu - Mustafa Ibrahim, Rišairo Živković, Dioni… I ti igrači su se prilagođavali, pa je bilo lako da ostvarimo dobar odnos. Ali takođe i (Milan) Rodić, imali smo odličan odnos. On je sjajan momak, tako sam srećan kad ga vidim da još uvek igra dobro. Niko ne može da ga skloni iz tima, on je top igrač. Rodić će sigurno biti legenda Zvezde.
Za kraj, rekao je i kako ne zaboravlja Zvezdu.
- Ne, ne, ne zaboravljam Zvezdu. Nema šanse to da zaboravim! Moja deca su sada porasla, a mi ih pitamo šta žele da obuku taj dan. I sin mi često kaže 'dres Crvene zvezde'. Sviđa mu se, sviđaju mu se boje i kako izgleda. Često pokaže prstom na dres i kaže 'hoću ovaj da obučem’. Skoro uvek bira dres Zvezde - zaključio je on.
Kurir sport / RT Balkan / Ž.S.
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO:
