DVE AFERE POTRESLE SU SRBIJU NA EURO "HRVATSKI AVION" I "ODELA ZA IGRAČE": Šurbatović o tome, Piksiju, Vidiću, Kokezi...

Jovan Šurbatović kaže da nije smenjen sa mesta generalnog sekretara FS Srbije, već da je posle razgovora sa predsednikom Saveza Draganom Džajićem došlo do sporazumnog prekida saradnje.

Najavili ste po završetku EP da ćete sami otići sa mesta genseka. Na kraju se ipak desilo da vas smene. Šta se dogodilo?

- Nije bilo smene zapravo, jer sednica nije mogla biti zakazana na takav način. Da ne bi bilo pravnih nedoumica, predložio sam predsedniku da to uradimo sporazumno. Prijateljski smo se rastali, zahvalili jedan drugom na saradnji. Meni je laknulo, jer već dugo vremena očekujem naslednika. Savez ne može da radi bez generalnog sekretara, operativni poslovi su u pitanju. Mnogi to ne razumeju. Nisam mogao da se jednostavno okrenem i odem. Bilo bi neodgovorno i nekorektno - objasnio je Jovan Šurbatović.

Razlozi smene sa mesta generalnog sekretara FSS? Koji je konkretan razlog?

- Nije ih bilo zapravo. Za osam godina nije bilo niti jedne primedbe na moj rad i na to sam ponosan. Najavio sam odlazak još prošle godine. Sasvim je normalno da se uradi primopredaja i da savez nastavi operativno da funkcioniše. Kada sam imenovan na funkciju, prethodno sam se pripremao kao zamenik generalnog sekretara i pored svih svojih ranijih iskustava u FS Beograda i klubovima. Moja dosadašnja pozicija je jedna od najzahtevnijih i najodgovornijih u fudbalskoj hijerarhiji i poželjno je da se novi sekretar imenuje iz sistema ili valjano pripremi za funkciju ako dolazi sa strane.

U svom pismu javnosti posle smene naveli ste da se već neko vreme duboko ne slažete sa politikom vođenja saveza i da ste poraženi odlukom IO da se selektoru produži ugovor posle EP u Nemačkoj. Na šta konkretno mislite?

- Da i to sam jasno rekao na organima saveza. Bilo je više razloga. Za mojih osam godina bilo je mnogo lomova u savezu. Promenjena su četiri predsednika, pet sportskih direktora i četiri selektora. Na desetine i desetine selektora mlađih kategorija. Puno lutanja, bez jasne vizije, strategije i bez kontinuiteta. Posle svih izazova kroz koje je savez prošao, dobili smo trovlašće u savezu i veoma zategnute i komplikovane odnose. U takvoj situaciji bilo je jako teško funkcionisati. Gotovo nemoguće. Drugi razlog je politika dvostrukih standarda u kažnjavanju klubova. Selektivna pravda je jedina gora od nepravde. Vratile su se neregularnosti u protekloj sezoni, dobili smo veliki broj prijava UEFA. Nije se reagovalo kao u slučaju Kolubara iako je bilo i eklatantnijih slučajeva. Nisam bio spreman da nosim tu vrstu odgovornosti. Treće, posle još jednog neuspeha reprezentacije očekivao sam bar trunku odgovornosti. Selektor je sam postavio za cilj prolaz grupe i umesto samokritike i preuzimanja odgovornosti, dobili smo izveštaj koji je više ličio na đački sastav sa opisima ličnih doživljaja sa EP. Niko od članova IO nije bio za produžetak saradnje, a onda se sve naprasno promenilo.

U javnosti se pisalo da vam je ozbiljno zamereno zbog dve stvari pred EP u Nemačkoj. Prva je avion sa hrvatskim oznakama sa kojim je otputovala reprezentacija, a drugi "afera odela". Šta možete reći o tome?

- Džentlmenski sam prihvatio komandnu odgovornost, iako apsolutno nikakve veze nisam imao sa izborom avio prevoznika. To je radio stručni štab. Od gostovanja u Bugarskoj i kratkog leta za Varnu kada su bili nezadovoljni veličinom aviona, taj posao je preuzeo član stručnog štaba po nalogu selektora. Selektor se dugo pitao za sve u savezu pa je bilo besmisleno oponirati. Kad je došlo do problema, svi su se izmakli, baš kao i posle rezultata u Nemačkoj. Odgovornost mora da postoji i evo ja sam je prihvatio iako nisam niti birao avione, niti sastavljao tim. Što se odela tiče, stručni štab nije želeo da igrači nose odela isključivo zato što su tadašnji potpredsednik Nedimović i Tanjga zajedno sa mnom učestvovali u dovođenju poznatog italijanskog brenda Liu Jo za sponzora. Valjda je bolje plaćati odela kod beogradskih krojačkih radnji, nego dobiti vredno sponzorstvo od renomirane svetske kompanije. Kada sam upozorio selektora da je to ugovorna obaveza, on me uputio na igrače. Nazvao sam Tadića i shvatio o čemu se radi. Ego i sujeta selektora bili su pravi razlog. Da apsurd bude veći, pored rukovodstva saveza, samo je selektor nosio njihovo odelo i u njemu vodio utakmice.

Šta dalje, gde vidite sebe, da li ćete se vraćati u srpski fudbal?

- Moje ambicije vezane su za međunarodni fudbal. Godinama sam aktivan na međunarodnom planu. Stekao sam određeni status i poštovanje. Pored angažmana u UEFA Het Trik komitetu, članstva u radnoj grupi UEFA koja se bavi strateškim pitanjima vezanim za budućnost evropskog fudbala, funkcije delegata na najvažnijim utakmicama u UEFA takmičenjima i saradnika UEFA Akademije, pojačaću svoje aktivnosti na međunarodnom planu i prihvatiti se novih izazova na ekspertskom nivou. Posle toliko godina uspešne saradnje i završenih specijalizovanih master studija i drugih vidova edukacije, to je logičan sled u mojoj sportskoj karijeri. Više ću vremena posvetiti i svojoj akademskoj karijeri i internacionalizovati svoje aktivnosti. Koliko je rad u srpskom fudbalu težak i nezahvalan, toliko su mi angažmani na međunarodnoj sceni doneli uživanja i zadovoljstva. Vreme je za nove izazove. Boriću se uvek za srpski fudbal bez obzira na buduću poziciju i angažman.

Na mestu genseka ste bili od 2016, kako biste opisali svoj rad?

- Ponosan sam na rezultate svog rada. Ali nije važan subjektivni doživljaj, neka brojke govore. Savez je finansijski najmoćnija sportska organizacija u Srbiji. Ostavio sam na računu 13 miliona evra umesto zatečene prazne kase. Budžet je sa 11 skočio na 40 miliona evra. Lično sam potpisao sponzorske ugovore vredne preko 100 mil evra. Ostvarena je dobit od 20 mil evra. Ta dobit se danas investira u projekte izgradnje novih hibridnih i veštačkih terena širom Srbije, u regionalne sportske centre, obnovili smo SC u Pazovi i dali mu evropski sjaj. Kupili smo administrativnu zgradu na Novom Beogradu. I to sve iz sopstvenih sredstava. Finansijski smo osnažili klubove, imamo najveći ugovor za TV prava u regionu, generalnog sponzora posle mnogo godina. To je novih 40 miliona evra. Ojačali smo regione, kupili im prostorije i opremili ih. Pomogli smo više od 3000 amaterskih klubova. Imamo najbolje ocene od FIFA i UEFA nakon revizije poslovanja saveza. Dobili smo Majsku nagradu 2022 kao najuspešniji savez. Na pravnom planu sproveli smo velike reforme, modernizovali statut i sva normativno-pravna akta. Sve sporove pred domaćim i međunarodnim sudovima smo dobili. Pronašli smo način kako da se izborimo sa neregularnostima koji je potvrđen na CAS-u. Danas mnogi savezi u Evropi u svoja akta implemetiraju naša rešenja iz člana 83.

Sa kim ste se najbolje slagali, a sa kim ste imali najviše problema tokom obavljanja dužnosti generalnog sekretara FSS?

- U principu sa svima sam imao korektnu saradnju. Nerad i nestručnost nisam tolerisao. Na direktorskim pozicijama sam imao uglavnom dobre stručnjake, bilo je nažalost i drugih nametnutih rešenja. Sa svim predsednicima sam veoma dobro sarađivao. Nisam imao ni jednu konfliktnu situaciju, razmene mišljenja i argumetovanih rasprava je naravno bilo. Finansijski i pravni sektor su mi bili od najveće pomoći. Ja sam u savez doveo dva vrhunska stručnjaka, doktora nauka iz oblasti sportskog prava. Zajedno smo napisali Zakon o transformaciji sportskih organizacija, uz veliku pomoć eksperata iz UEFA i predali ga ministarstvu sporta pre mnogo godina. Privatizacija klubova je rešenje za probleme u srpskom fudbalu. Bez nje, sve će biti uzalud. Ne može fića da se trka sa ferarijem. Dok se to ne desi, samo ćemo da tavorimo i tonemo sve dublje.

Radili ste sa Slavišom Kokezom, Nenadom Bjekovićem i Draganom Džajićem kao predsednicima Saveza. Šta možete reći o njima?

- Imao sam sa svima profesionalan odnos i korektnu saradnju. Poštujem svakog predsednika, od mene nikad niste mogli čuti lošu reč. Svi su jako različiti i svakome se trebalo prilagoditi. Tu nema emocija, suvi profesionalizam i poštovanje realnosti.

Bili ste oponent Nemanji Vidiću na izbornoj skupštini u Staroj Pazovi i dali podršku Draganu Džajiću i Draganu Stojkoviću. Kako gledate na taj događaj?

- Nije tu reč o oponiranju. U pitanju je razmena argumenata. Na samoj Skupštini rekao sam Nemanji da je u pravu za mnogo toga što je govorio i nemam problem sa tim. Kao što sam mu skrenuo pažnju i na stvari koje ne stoje. To je valjda normalna komunikacija. Skupština je pravo mesto za razmenu argumenata. Ja sam bio formalni inicijator ideje da se predstavniku Sindikata fudbalera omogući učešće u Skupštini saveza. Oduševljen sam činjenicom da se danas na sednicama najvišeg fudbalskog doma mogu čuti drugačiji stavovi i disonantni tonovi. To nas može samo učiniti boljim. Nažalost, nema mnogo ljudi koji su spremni da kompetentno diskutuju.

Bivši čelnik IO FSS Novica Tončev optužio je Dragana Stojkovića da je uzeo 1,5 miliona evra, a vas, Nenada Bjekovića i Stevana Stojanovića da ste prisvojili 350.000 evra kao premije nakon plasmana Srbije na Mundijal u Katar. Povele su se sudske parnice. Kako su završene? I ko je bio u pravu?

- To je, naravno, apsolutna neistina, koja je dokazana i pred domaćim ali i pred međunarodnim sudovima. U pitanju je spin koji je svesno plasiran u trenutku kada je javnost bila nezadovoljna rezultatom iz Katara. U takvoj atmosferi demanti nije imao snagu. Zato smo na sudovima tražili i dobili satisfakciju. Istina je samo jedna. Niko tu sebi ništa nije određivao. Cifre koje se pominju su sumanute i matematički nemoguće. IO je doneo identičnu odluku kao i u svim ranijim slučajevima. Deo UEFA nagrade za plasman pripao je fudbalerima 40%, deo selektoru 12%, deo trenerima 5%, zaposlenima u savezu 5%, Sportskom centru, Zajednici i regionima po 2%. Premije predviđene za predsednika, generalnog sekretara i sportskog direktora određene su na predlog igrača iz njihovog procenta, umesto iz dela koji pripada zaposlenima. Tako su zaposleni dobili značajnije iznose. Ispoštovani su svi predlozi igrača, što je i bilo najpoštenije jer su oni te premije i zaradili. Premija predsednika npr., baš kao i moja, bila je ne mnogo veća od premije ekonoma ili fizioterapeuta. Premije koje se isplaćuju u klubovima nemerljivo su veće i češće od ovih o kojima pričamo i nikad se niko nije bavio njima.

Da li smatrate sebe uspešnim ili neuspešnim na mestu genseka FSS? I zbog čega?

- Neka drugi to procenjuju. Ako pitate UEFA i FIFA uvek smo dobijali samo najviše ocene. Njihove revizije su jako striktne i temeljne. Administrativno smo uredili savez. Sproveli velike reforme na normativno-pravnom planu, počevši od modernizacije Statuta, preko svih pravilnika i ostalih akata. Na ekonomskom planu smo jedan od najjačih saveza u regionu, mnogo smo zaradili ali i investirali u srpski fudbal, klubove i klupsku infrastrukturu. Budžet smo uvećali nekoliko puta, ostvarili enormne profite i platili velike poreze državi. Uvek sam vodio računa da nam tekuća likvidnost bude na visokom nivou. Savez je održiv, nezavistan sistem koji prihode ostvaruje na stranom i domaćem tržištu. Sa pravne strane, ponosan sam što smo apsolutno sve sporove pred domaćim i međunarodnim sudovima dobili, što je najbolji dokaz ispravnosti rada administracije. Sa takmičarskog aspekta učestvovali smo na dva svetska i jednom evropskom prvenstvu, što je od velikog uticaja na ukupne prihode. Organizovali smo UEFA Het Trik komitet u Staroj Pazovi, za dve nedelje i UEFA konferenciju za licenciranje u Sava Centru, a sledeće godine u aprilu Beograd će biti domaćin UEFA Kongresa, najveće manifestacije u istoriji srpskog fudbala. Sve to zahvaljujući dobrim odnosima sa UEFA i FIFA, a posebno su značajni poverenje i podrška Zorana Lakovića i Aleksandra Čeferina. Uspešno smo implementirali VAR tehnologiju i COMET informacijoni sistem, povećali broj klubova, modernizovali čitav fudbalski sistem. Po prvu put prodali DATA prava i FAST BETTING DATA prava, povećali prihode od TV prava klubova više od deset puta. Uvećali vrednost UEFA TV prava kao rezultat uspešnog poslovanja i angažovanja sponzora. Profesionalizovali smo Prvu ligu Srbije. Nikad veća podrška klubovima, kao i regionima i amaterskom fudbalu. Mislim da sam ponečemu i sam doprineo.

Šta mislite, ko bi mogao da vas zameni na mestu genseka FSS? Imate li možda neki predlog?

- Nije moje da predlažem, ali ako me pitate ima nekoliko izuzetnih sportskih radnika iz sistema koji bi mogli uspešno da obavljaju tu dužnost. Ukoliko je rešenje van saveza, nasledniku će biti potrebno malo više vremena i pomoći saradnika da uđe u tajne ovog veoma zahtevnog posla. Iz ličnog iskustva mogu da potvrdim da nije bilo lako, uprkos šestogodišnjem iskustvu koje sam imao kao generalni sekretar FS Beograda i iskustvu rada u klubovima, državnoj upravi i privredi. Jednostavno priroda posla je specifična i veoma različita na domaćem i međunarodnom nivou.

Sigurno je da znate i pamtite mnoge potrese u reprezentaciji. Šta možete reći o odlasku Slavoljuba Muslina pred Mundijal u Rusiji? Kako ste videli njegov sukob sa predsednikom FSS Slavišom Kokezom?

- To samo njih dvojica znaju. Ja nisam bio uključen u te priče. Znao sam samo da je postojao sukob među njima oko Sergeja. Neuobičajeno je da promenite selektora koji izbori plasman na SP, ali eto kod nas je sve moguće.

Kako ste videli odlazak Nemanje Matića i Luke Milivojevića iz reprezentacije posle SP u Rusiji?

- Bilo je očigledno da atmosfera u svlačionici nije bila kako bi trebalo da bude. Uvek smo imali sjajne pojedince, ali nikada tim. Nešto je pogrešno u našem fudbalskom kodu. Čim nam se stalno ponavlja. Sigurno je da ste odlično upoznati sa svim onim što se dešavalo na EP u Nemačkoj.

Gde je nastao problem između selektora Stojkovića i kapitena Tadića?

- To pitajte njih dvojicu. Ne želim da sudim. Selektor je ignorisao probleme koji su bili očigledni, Tadić je malo prenaglio sa izjavom. Principijelno, nevezano za njih, mislim da je poštenije da svi govore iskreno o problemima, a ne da uvijaju u oblande i traže izgovore. Samo iskren odnos i otvoren razgovor tet-a-tet. Sve drugo vodi produbljivanju krize. Gajim veliko poštovanje za sve što je Tadić dao reprezentaciji. I ne samo Tadić.

Kako sada gledate na činjenicu da se Aleksandar Mitrović i Sergej Milinković-Savić nisu odazvali selektoru Draganu Stojkoviću za prve dve utakmice u Ligi nacija? Znate li razlog? Prijavili su da su povređeni, a trenirali su u Al Hilalu.

- Stvari bi trebalo nazivati pravim imenom. To je sve što mogu da kažem.

Kako gledate na infrastrukturu u srpskom fudbalu? Na izgradnju Nacionalnog stadiona? Na renoviranje starih i izgradnju novih stadiona?

- Sa oduševljenjem i mogu vam reći da nam mnogi savezi na tome zavide. Do juče smo imali staru i zapuštenu fudbalsku infrastrukturu iz nekih drugih vremena nepodobnu za savremen fudbal. Danas se situacija drastično popravlja i to treba pošteno reći. Dobili smo nekoliko sjajnih sportskih objekata i priliku da organizujemo mečeve najvišeg ranga. Nacionalni stadion je kapitalni objekat i trebalo bi ga staviti u funkciju urbanog razvoja čitavog područja i koristiti za najveće sportske događaje. On nam daje mogućnost da budemo domaćini jednog od evropskih klupskih finala što može biti veliki impuls za lokalnu ekonomiju. Posebno je važno voditi računa o ekonomskoj održivosti novih stadiona jer bez adekvatnog održavanja i stavljanja u funkciju svih potencijala u cilju generisanja velikih prihoda, može da se postavi pitanje njihove opravdanosti. Uvek se radujem svakom novom infrastrukturnom projektu, ali sam i oprezan kada je u pitanju budućnost istih.

Sa strane čoveka koji je skoro deceniju radio kao gensek FSS, koliko je važno za Srbiju kao državu da ima klubove u Ligi šampiona, Ligi Evrope i Ligi konferencije svake godine? I koliko je bitno da se reprezentacija plasira na svako takmičenje poput mundijala i Euro?

- Od izuzetne važnosti je svako učešće srpskih klubova u grupnoj fazi klupskih takmičenja, a posebno Lige šampiona. Ne samo zbog takmičarskog značaja i akumulacije bodova za srpski fudbal, već prvenstveno zbog velikog novca koji dolazi u naše klubove kroz UEFA sredstva solidarnosti. Ta sredstva se koriste za investiranje u fudbalske škole i klupsku infrastrukturu. Isto važi i za reprezentaciju. Za nas je od suštinskog značaja da u kontinuitetu učestvujemo na svakom svetskom i evropskom prvenstvu. Svaki nastup na najvećoj sceni donosi veliki novac i direktno i posredno, ali i podiže kvalitet domaćeg fudbala u celosti. Imao sam sreću da za vreme mojih mandata učestvujemo na tri velika takmičenja i osećam veliku žal što našim navijačima nismo podarili bar malo radosti nastupima u Rusiji, Kataru i Nemačkoj i tako se odužimo za veliku podršku gde god da smo igrali. Nažalost, pokušavajući da realno sagledam aktuelni trenutak u srpskom fudbalu, nemam previše optimizma što se tiče budućih nastupa i klubova i reprezentacije. Vreme je za reset sistema i posebno važno, poslednja šansa za privatizaciju klubova - objasnio je Jovan Šurbatović.

Kurir sport