NAVIJAČI CRVENE ZVEZDE NISU VIŠE GLADNI, VEĆ RAZMAŽENI: Delije su nešto drugo! Ostali bi da gledaju Barsu, a Benfika, PSV i Štutgart ih ne zanimaju

Fudbaleri Crvene zvezde po četvrti put su doveli Ligu šampiona u Srbiju i Beograd.

Ali... Bilo je prosto tužno videti stadion "Rajko Mitić" neispunjen na premijeri novog formata Lige šampiona protiv Benfike u Beogradu. Deo zapadne i istočne tribine bio je prazan, trećina kapaciteta na južnoj. Samo je sever, gde se okupljaju oni najverniji i najodaniji klubu, bio dupke pun. Tamo ni igla nije imala gde da padne. Sve je bilo kako treba, od originalne koreografije, do žestokog navijanja svih 90 minuta. Ali, u njih niko nije ni sumnjao. Delije su svoj svet. Oni su tu, kako samo kažu u svojoj pesmi - "Po zimi, kiši, suncu, snegu ili košavi..."

Letnji odmori su završeni, ljudi su se vratili u glavni grad, uprava Crvene zvezde potrudila se posebnim programom sa doalskom legende Rajka Janjanina da napravi dobru atmosferu, a i Benfika je bila više nego atraktivan rival da privuče pažnju. Oni zagriženi zvezdaši, sa pravom će reći - Ne ideš ti na stadion da gledaš rivala, već Crvenu zvezdu! I jeste tako. Zapanjujuće zvuči da popularna Marakana nije bila dupke puna protiv Bode Glimta kada se borilo za Ligu šampiona i protiv Benfike kada je najveće klupsko UEFA takmičenja počelo. Mlako, kao u pozorištu, kao da nisu na tribini. Alarmirale su Delije sve tri ostale tribine, ali sem južne, koja se trudila da prati navijanje, druge dve su ostale govoto neme. Kao da im je bilo svejedno, hoće li Zvezda biti poražena, ili će napraviti preokret i izboriti remi, ili pobedu.

O čemu se zapravo radi? Kakav je to fenomen Zvezdinog navijača modernog doba? Da li je reč o tome da je beogradska publika razmažena i da je sita sportskih događaja? Da nisu više gladni i sada bi da biraju. Isto se može reći i za one iz provincije, da ne misle Beograđani da su Bogom dani, iz daljih delova Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske... Jedino to je logično objašnjenje. Ulaznice nisu bile skupe, protivnik je imao ozbiljan renome, a vreme je bilo idealno za noćni sportski izlazak. Do pre samo nekoliko godina interesovanje za ovakve utakmice bilo je ogromno. Pa, Crvena zvezda je protiv Rudara iz Velenja, u leto 2009. godine na Marakani imala 42.000 ljudi! Punili su Marakanu i Bate Borisov, Gent, Braga... A, sada, isto toliko, kada je u goste stigla jedna velika Benfika.

Kada je Crvena zvezda igrala plej-of kvalifikacija za Ligu šampiona protiv Milana 2006. godine, tadašnji generalni sekretar kluba Nebojša Leković rekao je potpisniku ovoh redova da je interesovanje za utakmicu toliko, da ni tri Marakane ne bi bile dovoljne. Isto se desilo i sledeće godine, kada je u Beograd došao Glazgov Rendžers. Ili kada je Slavija iz Praga igrala na Marakani 2009. godine.

Kontinuitet u evropskim takmičenjima, što u Ligi šampiona, što u Ligi Evrope, jer ih Zvezda igra redovno od 2017. godine uslovili su da se simpatizeri kluba razmaze, da više ne budu gladni velikih evropskih utakmica. Tu je i komfor doma, odnosno fotelje, gde uz pomoć televizija ili interneta imaju sav komoditet. Međutim, strast i energija, atmosfera i ambijent mogu da se osete jedino uživo. To je doživljaj. A, to se izgleda zaboravlja.

Crvena zvezda će na stadionu "Rajko Mitić" u narednoj utakmici, posle dva gostovanja Interu i Monaku, dočekati moćnu Barselonu, 6. novembra od 21.00 sat. Već sada vlada prava jagma za kartama, kao da je navijačima više stalo da vide zvezde španskog kluba, nego svoje miljenike u crveno-belim dresovima. Pitanje je da li će takve euforije biti za dve ključne i mnogo važne utakmice Crvene zvezde u Ligi šampiona, protiv Štutgarta (27. novembar, 18.45) i PSV Ajndhovena (21. januara, 21.00). Tada će Zvezda tražiti bodove i mogućnost da se domogne druge faze takmičenja. Ako tada navijači ne osete potrebu da napune Marakanu i budu uz svoje fudbalere, onda stvarno neka se zapitaju koliko im je stalo do voljenog kluba.

Nekada je popularna Marakana protiv bilo koje ekipe iz Evrope bila dupke puna i to dok je bilo stajanje na tribinama. Tada je na stadionu znalo da bude više od 70.000 ljudi, a nebrojeno puta brojka je prelazila 80.000, 90.000 i 100.000 ljudi. Ali, to su bila neka druga vremena, vremena za kojima i danas čeznu oni istinski zaljubljenici u fudbal i Crvenu zvezdu.