NEKA NAM JE BOG U POMOĆI KAD JE PARTIZAN U PITANJU: Ljubiša Tumbaković zabrinut za budućnost kluba

Jedan od najtrofejnijih trenera Partizana u istoriji - Ljubiša Tumbaković komentarisao je stanje u svom voljenom klubu.

Zvanično već dugo nije u klupskim strukturama, ali za Tumbakovića važi maksima „jednom u Partizanu, zauvek u Partizanu”.

- Da, to je… i uvek će biti istina. Mislim da tako razmišljaju svi pravi partizanovci tako razmišljaju. Svi smo mi u prolazu, svi samo jedna mala tačka crno-belog mozaika. I uvek ću poštovati Partizan više nego samog sebe i nikad neću moći da se odužim Partizanu koliko sam dobio od rada u njemu.

Na pitanje koliko ga boli nemoć crno-belih, između ostalog kaže:

- E sad, šta me boli? Prvo rezultati u poslednjih desetak godina. Zatim što iz Partizanove škole ovog trenutka eksploatišemo igrače koji praktično dobijaju šansu samo iz administrativnih razloga, a ne zato to je to strategija, odnosno ideja trenera koji dolazi u klub da finišira tu grupu igrača. I naravno da u uslovima ove naše, moram da kažem skromne lige, nemamo rezultat zato što nemamo ni mladih igrača. Nismo dali šansu mladima, a koristimo kvalitete, odnosno nekvalitete, novoangažovanih igrača za koje, iskren da budem, u srpskom fudbalu nikad niko nije čuo. Ne pričam samo o Partizanu. Sigurno imao talentovanu i kvalitetnu decu, imamo i mlade i kvalitetne trenere koji bi eventualno mogli da podignu njihov nivo, ali nemamo nastavak tog lanca – grupu trenera, ne samo u Partizanu, nego i drugde koja će ih trenerskim autoritetom podići na vrhunski nivo.

Na pitanje da je sada u rukovodstvu Partizana da li bi kolegu Srđana Blagojevića podržao da ubaci omladince u vatru po cenu rezultata Tumbaković daje šire obrazloženje:

- Prvo, da se bavim rukovođenjem dao bih mu potpunu slobodu. Ako je odabran sigurno ima neku kreativnu sposobnost, određen kvalitet, viziju o savremenom fudbalu… Srđan Blagojević više nije mlad trener, ima 52, 53 godine, napravio je određene rezultate, dobio šansu u velikom klubu. Ne sumnjam u njegovu želju i ambiciju da svoju trenersku sposobnost ispolji na najbolji mogući način. Rukovodstvo, mora da mu apsolutno sondira teren. Ako su ga već odabrali, moraju da mu daju mogućnost. Pretpostavljam da ovo rukovodstvo ima viziju o kojoj sam pričao da Partizan mora biti prepoznatljiv ne po boji dresa, nego po načinu i stilu igre, izboru igrača, svojoj školi. Ako tako razmišlja i trener onda su oni na istom putu. Za mene je izbor bio potpuno iznenađenje, odabran je i naravno dajem mu punu podršku da to traje jedan duži period. Nikad u životu neću reći ništa protiv Partizana, komentarisati stvari na negativan način, tražim u svemu samo pozitivno. U celoj toj priči mi jedino smeta što sam čuo, nemojte mi zameriti ako nisam u pravu, da je ugovor potpisan na šest meseci, što je van svake pameti. U tom slučaju ne znam ideju. Ako tražimo prostor u ovih šest meseci za neko novo trenersko rešenje, a ovo je prelazno, onda razumem. Ako hoćemo da proveravamo trenera, onda kako ulazimo u biznis u kom ’ja ne verujem tebi, a ti ne veruješ meni’. Kako onda da pričamo o dugoročnoj strategiji Partizana i afirmaciji mladih. Kako kad s jedne strane imam moram da imam rezultat, a s druge strane da se bavim afirmacijom mladih igrača.”

Za trenutak zastaje pa dodaje:

- Ovih par meseci, tačnije tri meseca takmičenja će da prođe. Proleteće. A da li treba da pravimo skauting za dalje i ko će da ga pravi? Trener koji je tu na šest meseci ili onaj koji treba da dođe? Ne razumem neke stvari, one su verovatno interne, pa to nije pitanje za mene. Sad pričam kao neko ko je bio deo kluba, ko mnogo voli Partizan i koji neće nikada se mešati u odluke. Naravno, niko me i ne pita, ali se ne bih ni mešao.

Nestrpljenje navijača da se okonča agonija je ogromno. Na pitanje da li su partizanovci svesni da je oporavak dugotrajan proces, a ne nešto što je moguće rešiti za šest meseci, najtrofejniji stručnjak u istoriji kluba kaže:

- Moraju da budu svesni, ali to je i deo zadatka ljudi koji su sad u Partizanu. Od Rasima, Peđe, Danka, celog Izvršnog odbora da prezentiraju strategiju medijski, da navijači u njihovoj priči prepoznaju ideju. Jer, ako nešto traje poslednjih 10-12 godina niko nema čarobni štapić da to reši za par meseci. To je nemoguće. Trenutni rezultat može da dođe kao posledica nekih drugih slabosti u ligi. Ali, nama nikad drugo mesto nije bio rezultat. Ni kad smo mi bili najjači, niti kad je Crvena zvezda bila najjača. Daj bože da liga bude još jača i da se afirmišu niški i kragujevački Radnički, subotički Spartak,…, da napravimo kvalitetnu ligu u kojoj će da dominira mladost, jer naša liga mora da ima mlade igrače da bismo iz godine u godinu, što bolje i kvalitetnije igrali u Evropi. Ove godine, statistika pokazuje da je srpski fudbal imao jednu pobedu. Radovali smo se kad je Zvezda pobedila, napravili su banket. Eto dokle smo došli, zadovoljavamo se da igramo u Evropi. A mi moramo da pobeđujemo, da budemo ravnopravni. Za to je potrebno vreme i strpljenje. Kad budemo svesni da problem koji je prisutan deset, dvanaest godina moramo da rešavamo ubrzano, ali ne tako brzo da bismo sutra očekivali vrhunske rezultate - zaključio je Ljubiša Tumbaković.

Kurir sport / Meridan sport

BONUS VIDEO: