MLAD JE OSTVARIO DEČAČKI SAN, SVLAČIONICU JE DELIO S "AŽDAJAMA", A NA KROVU SVETA MU JE BILO NAJLEPŠE! Vukašin Jovanović: "Udahnuo sam novu želju za fudbalom!"

Dečački san da zaigra pred punom Marakanom Vukašin Jovanović je ostvario sa svega 18 godina, godinu i po dana kasnije, svlačionicu Zenita delio je sa najzvučnijim fudbalskim imenima, kako on kaže - "aždajama", a pored svih klupskih uspeha, u njegovoj vitrini posebno mesto zauzima svetsko zlato koje je zajedno sa svojim drugarima osvojio na Novom Zelandu.

Posle godinu i po dana u Čukaričkom, Vukašin je na pripremama u Turskoj postigao prvi gol za Brđane. Čuka je rezultatom 3:2 pobedila bugarski Botev, a stameni štoper je bio autor trećeg pogotka za svoj tim.

- Jako sam srećan zbog toga. Čukarički je klub u koji sam došao kada sam bio povređen, najviše zbog Vladimira Matijaševića kojeg sam poznavao i ranije, iz reprezentacije. Doživeo sam povredu, bio sam bez kluba i daću sve od sebe da se odužim klubu što mi je tada dao ruku spasa. Čekali su me, nisu me forsirali da se što pre vratim na teren, iako smo te sezone igrali Evropu. Imali su razumevanja, bili su strpljivi i ne znam šta drugo da kažem, osim jedno veliko hvala, mada je i to malo - rekao je Vukašin u razgovoru za Kurir, te je detaljno opisao kako je izgledao oporavak od užasne povrede, kao i to ko mu je najviše pomogao u teškim trenucima:

- Prednji ukršeni i tetiva, to je najgore. Međutim, prednji ukršeni sada važe za blažu povredu, toliko igrača je prošlo kroz to u poslednjih 20 godina da je to sada postala rutinska operacija. Ja sam se operisao kod možda najboljeg doktora za koleno, u Belgiji, u Antverpenu. Oporavak sam radio kod kondicionog trenera Dejana Odavića, u njegovoj teretani sam proveo devet meseci po pet, šest sati svaki dan. Ovom prilikom mu se zahvaljujem, na kraju se ispostavilo da se sav taj trud o kojem mi je pričao dok sam bio kod njega isplatio.

Čukarički je drugog dana decembra prošle godine smenio trenera, pa je klupu na kojoj je sedeo Goran Stanić preuzeo Marko Savić, 40-godišnji stručnjak koji važi za jednog od najtalentovanijih trenera mlađe generacije u srpskom fudbalu. Vukašin za njega ima samo reči hvale, oduševljen je novom energijom koja je stigla na Banovo brdo i veruje da će Savić uspeti da ekipu vrati na pravi put.

- Ja sam oduševljen, on je fantastičan. Kao igraču, a sutra Bože zdravlja i kao treneru, fudbalskom radniku, sviđa mi se ono što on od nas traži, ta ideologija koju širi... Igrači su prezazodovljni i sa njim i sa celim stručnim štabom, odličan posao se radi i verujem da će rezultati doći. Radimo sjajne stvari na treningu, na utakmicama se to primenjuje, ali naravno, potrebno je vreme da sve dođe na svoje mesto. Sve ide kako treba i jako sam srećan što sarađujem sa njim. Pritom smo iz istog kraja, obojica smo odrasli na Vidikovcu i pre nego što je došao u klub čuo sam sve najbolje o njemu.

Otkrio nam je Jovanović na čemu novi šef struke stavlja akcenat, a jedna stvar u njegovom radu posebno ga je iznenadila.

- Šef insistira na posedu, na igri zadnje linije. Voli da sve bude organizovano, iznenadilo me je to što veliki značaj pridaje defanzivi. To ga najviše karaketriše i ono što je veoma bitno, ima fantastičnu komunikaciju sa igračima. To nama fudbalerima mnogo znači, ja sam tokom karijere uvek pamtio takve trenere koji su umeli da komuniciraju sa igračima na pravi način.

Fudbaleri Čukaričkog jesenas nisu blistali u punom sjaju, primetne su bile velike oscilacije u igri Brđana, pa su momci u belo-crnim dresovima prvi deo sezone završli na osmom mestu na tabeli sa 27 bodova na svom kontu, što je pet manje manje od pozicije koja vodi u Evropu. Najvećim rivalima su parirali, neke i pobeđivali, ali su bodove olako gubili od ekipa sa donjeg dela tabele, ipak, fudbal ne igraju "papir" i kladioničarske kvote, već onih 22 momaka na terenu. Ne da je moglo, već je moralo bolje - smatra centralni defanzivac koji je u jesenjem delu sezone čak 20 puta nosio dres Čukaričkog.

- Moralo je bolje, s obzirom na kvalitet koji imamo. Čitave polusezone je bilo toplo-hladno. Nije mi jasno da odemo na JNA i odigramo onakav meč, gde nas Partizan pobedi onako kako nas je pobedio... Odemo na Marakanu gde takođe pružimo sjajan meč, Vojvodinu pobedimo u gostima, pobedimo ih kod kuće. Bilo je dosta dobrih utakmica, a onda su došle utakmice u kojima smo bili u lošoj situaciji. Drago mi je što je Marko Savić sada tu, imam osećaj da ćemo u budućnosti izgledati kao prava ekipa. Mi smo najbolje igrali protiv jačih ekipa, nisu nam odgovarale ekipe koje se povuku protiv nas. Neverovatno mi je da smo se nadigravali sa svim jakim ekipama u ligi, i onda dođe ekipa sa donjeg dela tabele i napravi nam problem. Ima krivice i kod trenera, ali krivicu moramo da snosimo i mi igrači. Ja, Vukašin Jovanović i svi igrači moramo da preuzmemo odgovornost. Mi iskusniji u timu smo morali da utičemo na neke stvari da se drugačije dešavaju. Ali dobro, došla je nova energija, novi stručni štab, ubeđen sam da smo sada na dobrom putu, imamo dobru ekipu, talentovanu decu i verujem da će to ići u pravom smeru.

Na Banovom brdu se nalazi jedan od najboljih rasadnika talenata. Ne prođe sezona a da Čukarički iz svoje fabrike ne izbaci nekog perspektivnog igrača, što dovoljno govori o radu omladinske škole koja je proteklih godina u orbitu evropskog fudbala lansirala mnogo izvanrednih klinaca.

- Oduševljen sam mladim igračima, u ovom momentu Čuka možda ima najbolje talente u Srbiji. Nisam očekivao da se o takvim talentima radi, Uroš Miladinović - jedan sjajan igrač, Mihajla Cvetkovića već svi znaju, Voja Serafimović, Bačanin... Fenomenalna mlada ekipa, ubeđen sam da su ispred tih igrača velike karijere, samo moraju da nastave da rade punom parom i za njih nema zime.

Iako se sada nalazi u najboljim igračkim godinama (28), ljudi koju ovu igru gledaju preko malih ekrana imaju utisak da se stameni centralni defanzivac na fudbalskoj sceni nalazi mnogo, mnogo duže, pa mnogi misle da mu se penzija nalazi iza ćoška, a ispred njega je ipak još mnogo godina vrhunskog fudbala.

- Kad kažem da uskoro punim 29 godina, ljudi ostanu šokirani, verovatno zbog toga jer sam dugo na fudbalskoj sceni. Osećam se odlično, čak i bolje nego što sam mislio posle povrede koju sam imao. Hvala Bogu sada nemam nikakvih problema, što se tiče kolena ništa me ne muči. Uživam na terenu, dolaskom Marka Savića udahnuo sam novu želju za fudbalom i zahvalan sam na tome što mogu da radim ono što volim.

Dugo je Jovanović čekao svoj debi u dresu Čukaričkog. Kao što smo gore napisali, na Brdo je stigao u katastrofalnom momentu, oporavak od povrede je bio dug i iscrpljujuć, a onda, tog 9. novembra 2023. godine zamenio je Ognjena Vranješa sredinom drugog poluvremena na utakmici protiv Fiorentine, u sklopu četvrtog kola grupne faze Lige konferencija. Pre nego što je istrčao na teren u Leskovcu, osetio je Vukašin izuzetno jak naboj emocija, pošto mu se u tom trenutku ispred očiju prikazao onaj trnovit put kroz koji je prošao kako bi posle devet meseci pauze ponovo zgazio na travu. Te sekunde, zlatni Orlić je najgori period u karijeri ostavio iza sebe i ponovo krenuo napred.

- Debitovao sam se protiv Fiorentine, jako mi je krivo što nisam mogao svom timu da više pomognem u Evropi. U tom momentu mi je svo to vreme dok sam se oporavljao prolazilo kroz glavu... Kad si sprečen da radiš ono što voliš, to nije lako. Sve su to stvari koje te muče u tim momentima, a onda sledi maksimalno odricanje, rad i trud kako bi se vratio i da bi bio fizički spreman. Prijatelji i porodica su mi davali najveću snagu u tim momentima, a taj period mi je bio najgori u karijeri. Kad sam se vratio, bio je dogovor da ne igram paralelno Evropu i našu ligu, pošto je bio kratak period između utakmica. Nezgodno je ući u ritam četvrtak-nedelja, i tu su me ispoštovali. Moram da se zahvalim Matijaševiću, Grkinići i Obradovići što su me uzeli u takvom momentu, to je pokazatelj njihove ljudske veličine.

Imajući u vidu kroz šta je sve prošao tokom karijere, fudbaler Čukaričkog nije siguran da li bi svom nasledniku koji sada ima četiri godine poželeo isti put. Još uvek je mali da bi znao čime bi voleo da se bavi u životu, ali šta god da odluči, imaće beskrajnu podršku svog oca koji će dati sve od sebe da mu i prenese ljubav prema crveno-beloj boji.

- Bio je na nekoliko treninga, još je mali. Nadam se da ću uskoro dete odvesti na stadion da prvi put pogleda Zvezdinu utakmicu, učim ga od malih nogu, to je stvar kućnog vaspitanja. Ja bih možda voleo da se bavi nekim drugim poslom, nego fudbalom. Ako pokaže talenat treba da ide napred, ako ne, ne treba forsirati. Ja ću mu biti podrška u bilo čemu što bude radio. Nije to lak put, vrhunski sport zahteva veliku žrtvu. Ja pričam iskreno, u nekom delu svoje karijere se nisam žrtvovao koliko je trebalo, zbog čega je usledio jedan pad u karijeri. Fudbal je jedna velika žrtva, razlika je u odricanju.

Kada je tema tokom razgovora istrajnost, želja, inat, pobednički mentalitet i šampionski duh, simbol svega toga jeste Novak Đoković. 

- Neverovatan čovek. Ja koliko sam čuo, Federer i Nadal su bili veći talenti, ali je on uspeo "svojom glavom" da smanji tu razliku. On je najveći sportista svih vremena, tu nema dileme. Ponosan sam što je Srbin, Novak da nije Srbin oni bi od njega napravili najvećeg sportistu svih vremena. To nije ispričana priča, moramo da se složimo time i kažemo kako jeste. Mnogo puta se vraćao iz "mrtvih", ljudi ga sabotiraju a on se uzdigne iz svega toga i osvoji sve što može da se osvoji. Njegov inat je takav, šampionski duh, pobednički mentalitet... Od Srba ili napraviš zveri ili nas ugasiš skroz, sredina ne postoji... Niko nikada neće promovisati našu zemlju kao što on to radi, ogroman sportista i veliki čovek. Gledao sam mnogo njegovih intervjua, pogledaj samo kako se on odnosi prema životu, ne samo prema sportu.

Jako mlad je otišao u inostranstvo, sa 19 i po godina je potpisao za Zenit što u tom trenutku nije želeo, ali je na Marakani njegov transfer predstavljao izlaz iz finansijske krize.

- Tačno, ja tada nisam hteo u Zenit. Bio sam klinac, imao sam ponudu Bordoa, želeo sam ili da idem u Francusku ili da ostanem još malo u srpskom fudbalu. Crvena uvezda u tom momentu nije bila u dobroj situaciji, rečeno mi je da je moj transfer izlaz iz krize... Verovaro sam im na reč, tu sam odrastao, prošao sam kroz mlađe kategorije, znam napamet kako taj klub diše... Znam kako je bilo i kada nije bilo šampona, sada je dosta bolja situacija što je normalno. Ja ni kao klinac nisam bio opterećen, nisam sanjao Real, Barsu, te velike klubove. Kako je Vidić pričao, to je bio i moj san "Zvezda, puna Marakana". Samo sam želeo da igram fudbal, zaradim neki novac, pomognem svojoj porodici i svojim prijateljima iz detinjstva sa kojima se družim i dan danas. Tako sam doživljavao tu igru.

Mnogo sredina tokom karijere je promenio, igrao je protiv najvećih fudbalskih asova, ali Vukašin ističe da je četiri najlepše godine proveo u Francuskoj, gde je nosio dres Bordoa.

- Prvo sam bio na pozajcmici, pa su se posle četiri meseca odlučili da otkupe moj ugovor. Ja sam želeo Bordo, iako sam imao još nekoliko ponuda iz Francuske (Monpelje, Lil...). Ja sam Bordou dao reč i rekao da želim tu da igram, tako je i bilo. Četiri godine, puno uspona i padova je bilo. Jako sam zavoleo taj klub, taj grad, imam i dalje mnogo prijatelja tamo. Jako mi je krivo zbog svega ovoga što se sada dešava sa Bordoom, tamo sam proveo jako lepe četiri godine, iako je bilo i loših trenutaka po pitanju karijere. Igrao sam i Evropu sa njima dva puta, mnogo velikih pobeda.

Ljudi na Kipru žive za fudbal, takve fanatike kao što su tamošnji navijači nije susretao nigde. 

- Fudbalski mi je najbolje bilo u Francuskoj, ali životno na Kipru. Sjajan klub, navijači... To je neverovatno, oni su pravi zaljubljenici u fudbal. To su fanatici, u životu to nisam video, nisam mogao da verujem. Baš mi je bilo lepo tamo, trebalo je budem dve godine ali sam ostao godinu i po. Doživeo sam povredu, nije bilo realno da se produži saradnja.

Sada kada pogleda u retrovizor, kada sve stavi na papir i ostvareno tokom karijere sabere i oduzme, razlog za nezadovoljstvo ne postoji. 

- Iz ove perspektive kada pogledam svoju karijeru ne mogu da budem nezadovoljan. Nisam se vratio posle dve godine, vratio sam se posle osam godina i postojao je razlog zbog čega se to desilo. Povreda, privatni razlozi... Falio mi je taj jedan restart koji nisam mogao u inostranstvu da dobijem. To nikada ne možeš da znaš. U fudbalu ima mnogo aršina, fudbal je najčudnija stvar na svetu, nikada ne znaš kojim putem ćeš ići. Tek kada podvučeš crtu na kraju karijere vidiš da li je to bilo dobro ili nije, šta si ostvario i dokle si dogurao.

Da li je mladim fudbalerima bolje da što pre "pomegnu" u inostranstvo, ili prvo da fudbalski sazru ovde, pa tek onda da odu van granica naše države?

- Jako teško pitanje, može da se desi da odeš i da sve bude kako treba, a može i obrnuto. Odeš mlad, ne naučiš jezik, "ne klikneš" sa ljudima, ima dosta faktora koji tu utiču. Nikad se ne zna. Klincima je bitno da igraju, tako je i meni bilo. Bio sam srećniji kada sam zarađivao manje novca i igrao, nego kada je ugovor bio jači a sedeo sam na klupi.

Veljko Paunović i njegovi zlatni Orlići popeli su se na sam vrh planete te 2015. godine, bacivši na kolena Brazil u finalu na Novom Zelandu (2:1), a član te generacije bio je Vukašin Jovanović, čije su suze nakon tog podviga pogodile svakog navijača u Srbiji.

- Posle toliko godina ljudi i dalje pričaju o tome, to mi je neverovatno. Šta može više može od toga... Nijedan ugovor ne može da zameni to. Ja se nadam da će neko uskoro ponoviti takav uspeh, a dok se ne desi to ljudi će sećati toga, zbog čega mi je jako drago.