"SILA NEBESKA" - ODBRANIO JE BANJALUKU: Ko je fudbaler koji je oduševio APSOLUTNO SVE hrabrošću i magijom... Tek mu 21 godina!
Neko će reći imao je banjalučki Borac više sreće, nego pameti protiv Rapida (1:1), u prvoj utakmici osmine finala Lige konferencije. Međutim, sreću treba zaslužiti, posebno na fudbalskom terenu.
Junak utakmice u Banjaluci, koju je cela Republika Srpska, ali isto tako i Srbija, čekala sa velikim očekivanjima bio je David Vuković. Ovaj mladi fudbaler, sa driblingom i vicom u nogama, nije se predavao, pa i kada je Borac bio u podređenom položaju tokom drugog poluvremena. Videlo se po njegovom govoru tela i izrazu lica da je rešen da se bori do kraja, do poslednjeg zvižduka francuskog sudije Žeroma Brisara.
I tako je i bilo. U jeku napada Rapida, kada je tim iz Beča mogao da duplira prednost i činjenicu da je bolji na terenu, i kada su navijači Borca uzvikivali sudiji da svira kraj, David Vuković je pokazao svoje hrabro srce. Bila je sudijska nadoknada, kada je uzeo loptu i krenuo ka golu Rapida. Snažno je šutirao na gol, a lopta je na tom putu pogodila u ruku Mamadua Sangarea i bio je to penal kao kuća. Bez trunke straha, Vuković koji ima samo 21 godinu prigrlio je loptu i pokazao zašto ga s pravom u Banjaluci, bez obzira što ima mnogo starijih i iskusnijih fudbalera, u svlačionici doživljavaju kao lidera i vođu na terenu.
Preuzeo je odgovornost David Vuković i u maniru kao da ima 100 utakmica u UEFA takmičenjima relizovao penal. Bez obzira na pritisak i činjenicu da je na tribinama Gradskog stadiona bilo skoro 10.000 ljudi. Bio je to gol koji je doneo remi od 1:1 i dao nadu Borcu da u Beču kroz sedam dana, mogu da se nadaju još jednom iznenađenju.
Pokazao je David Vuković zašto ga s pravom već godinama smatraju za jednog od najvećih talenata u Republici Srpkoj i BiH. Krilni fudbaler visok 187 centimetara koji se bolje služi desnom nogom igra jednostavan fudbal, ne filozofira, dok miluje loptu, ne želi da je "ocarini", misli na ekipu, čime pokazuje zrelost. Imao je ovaj momak rođen u Banjaluci u prethodnom periodu dosta problema sa povredama, koje su usporile njegov fudbalski razvoj i uspon.
Zbog toga je na početku prošle sezone igrao ligu republike Srpske kao član Laktaša. Njegov fudbalski potencijal primetio je tadašnji trener Borca iz Banjaluke Vinko Marinović i vratio ga u klub. Levokrilni fudbaler bio je u proleće 2024. praćen od strane skauta Salcburga, stidljivo su to činili i Crvena zvezda i Partizan, ali je on ostao u Banjaluci. Njegovi Banjalučani kad ga vide pozdrave ga onako krajički, tradicionalno i narodno sa "Vukoviću, silo nebeska", kažu da je skroman i jednostavan momak, da mu fudbalska slava i popularnost nisu udarili u glavu. Baš zbog toga u rodnom gradu mu ne naplaćuju kad se pojavi u pekari, ili poslastičarnici. A, on ne skida osmeh sa lica.
Prošle sezone davao je na svakih 146 minuta gol za Borac, pa je sasvim normalno što mu je klub u kojem je ponikao dao dres sa brojem deset. Impresivna statistika koja je privukla klub iz Austrije. Na početku ove sezone prema Transfermarktu Vuković je prema Transfermarktu vredeo samo 100.000 evra, a sada je njegova cena pet puta veća sa ozbiljnom progresijom. Završio je srednju školu, smer fizioterapeut.
I čini se da je David Vuković ostankom u Borcu napravio pravu stvar. Kako rekoše žitelji najvećeg grada Republike Srpske posle meča sa bečkim Rapidom za Davida Vukovića - sin ovog grada odbranio je Banjaluku!
· Reaguj