MISTERIJA UBISTVA NAJVAŽNIJEG ČOVEKA SRPSKOG FUDBALA: U centru Beograda dobio dva hica u potiljak! Za svirepim ubicom se traga više od dve decenije!

Na današnji dan, 26. marta 2004. godine, u samom centru Beograda ubijen je tadašnji generalni sekretar Fudbalskog Saveza Srbije i Crne Gore - Branko Bulatović.

Tog 26. marta 2004. godine, oko 10.30 sati, napadač je Bulatovića čekao kod stepeništa u ulazu zgrade u kojoj je radio. Propustio je Bulatovića da prođe, a zatim se okrenuo, prišao mu s leđa i ispalio dva hica u potiljak. Bulatović je hitno prevezen u Urgentni centar, ali ni operacija ni trud lekara nisu pomogli. Preminuo je kasno uveče.

Pištolj iz koga je pucao ubica je, kako su ispričali očevici, stavio u torbicu koju je nosio, a zatim nonšalantno išetao iz ulaza i otišao prema obližnjem podzemnom prolazu, odakle mu se izgubio svaki trag.

Bulatović, koji je još davao znake života hitno je prebačen u Urgentni centar, gde su lekari pokušali da ga spasu. Bulatović je istog dana u večernjim časovima preminuo.

Vest da je prvi čovek fudbala ubijen odjeknula je kao bomba u srpskoj javnosti. Da neko može da ubije prvog čoveka fudbala bilo je dotad nazamislivo. Ko je i zašto pucao u Branka Bulatovića, koji se motiv iza toga krio, a još važnije, ko je naručilac i dalje nije otkriveno.

Srpska policija dan posle ubistva Bulatovića, objavila je bila foto-robot mogućeg osumnjičenog uz kratak opis da se radi o muškarcu visokom 180 centimetara, sa kraćom bradom, koji je u trenutku likvidacije na glavi nosio crni šešir

Ko je i zbog čega mogao da puca u Branka Bulatovića nije otkriveno, ali kao i u sličnim nerazrešenim slučajevima pre ovoga, u javnosti se čulo nekoliko verzija, ali ni za jednu nije pružen konkratan dokaz, koji bi doveo do likvidatora i naručioca ovog ubistva.

Prvi motiv koji se spominje su navodne tvrdnje nekih Bulatovićevih prijatelja da mu je nekoliko dana pre ubistva u Crnoj Gori bilo prećeno i da je zbog toga bio veoma uznemiren. Oko ove trvdnje iskristalisala se verzija da je likvidacija Bulatovića bila naređena u Crnoj Gori, jer je odbio da registruje neku utakmicu koja je bila nameštena. Kap koja je prelila čašu navodno je bila njegova odlučnost da se prekine praksa sa nameštanjem utakmica. Ko je pretio Bulatoviću i zašto ostalo je nepoznato jer Bulatović, ako ih je i bilo, nije nikome govorio o tim pretnjama.

Kao drugi motiv za Bulatovićevu likvidaciju spominjalo se njegovo privođenje iz 1999. na aerodromu u Barseloni, kada je u njegovom koferu navodno bilo otkriveno 123.000 dolara, koje je on pokušao da prenese u Srbiju. Tom prilikom novac mu je oduzet. Navnodno, tad je izjavio da je zbog sankcija međunarodne zajednice iz Srbije izneo više miliona nemačkih maraka. Ni ova priča nije bila razjašnjena.

Čuveni fudbaler Dejan Savićević izjavio je jednom prilikom da Bulatović nije bio ubijen zbog fudbala. On je rekao da nijedno ubistvo funkcionera beogradskih klubova nema veze sa fudbalom.

“Nijedno od ubistava koja se pominju u toj emisiji ( emisija Insajder), od Arkana, preko Juse Bulića, pa do Bate Bulatovića, nemaju veze s fudbalom. Ti ljudi jesu bili predsednici ili visoki funkcioneri pojedinih klubova, ali nisu ubijeni iz fudbalskih razloga. Niko, pa ni Bulatović! On je bio moj prijatelj i naravno da mi smeta što se sada na taj način spekuliše o razlozima njegove smrti. Nagađaju da je ubijen zbog transfera, pa zbog nekakvih sertifikata, pa zato što nije registrovao prvenstvenu utakmicu, ali tvrdim da to nema veze sa istinom”, rekao je svojevremeno Savićević.

Više od dve decenije cela priča vezana za Batino ubistvo nije izašla iz okvira misterije, a njegov sin Blažo koji je tada imao samo 14 godina tvrdi da porodica nije mogla ni da nasluti da bi nešto tako strašno moglo da se dogodi.

"Nikad ništa nisam saznao, ni blizu. U to što je po novinama pisalo ne verujem, a u istrazi se ništa ozbiljno nije pojavilo. Šok traje evo već 14 godina i ništa ne znamo. Moja rođena sestra ne gubi nadu da će ubica biti pronađen, ja sam je, da budem iskren, izgubio. Nekad pomislim da bi bilo dobro da se zna, ponekad se čini da bi bilo lakše da ne saznam, to ga sigurno neće vratiti", rekao je Blažo jednom prilikom i nastavio:

"Bio sam na treningu, tada sam igrao za pionire Poleta. Došao sam kući oko 11, majka i sestra su plakale i rekle mi da su pucali na tatu. Otišli smo u Urgentni, oko 13.14 časova su mi rekli da je stanje kritično. Kasnije su nam javili da nije izdržao, da je preminuo."

Nažalost, porodicu Bulatović je pre četiri godine zadesila nova tragedija, kada je u 39. godini života iznenada preminula Batina ćerka Ana.

Ko je bio Branko Bulatović?

Branko Bulatović rođen je 10.decembra 1951. godine u Kolašinu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1976. godine. Aktivno je igrao fudbal u juniorskoj selekciji Budućnosti iz Podgorice od 1965-1968. Generalni sekretar podgoričke Budućnosti bio je od 1981. do 1987, kada prelazi u Fudbalski savez Jugoslavije, gde je radio kao pravni savetnik, a 1991. postaje v.d. generalnog sekretara, da bi na mesto generalnog sekretara bio izabran 1993. godine.

Od 1981. do 1987. godine Branko Bulatović je bio član Izvršnog odbora Zajednice klubova Prve savezne lige, a u periodu od 1985. do 1987. godine predsednik Takmičarske komisije Zajednice. Bio je sekretar Organizacionog odbora FSJ za Svetsko prvenstvo u Italiji 1990, a od 1995. godine bio je član Izvršnog odbora Sportskog saveza Jugoslavije.

Kao član delegacije FSJ, Branko Bulatović je učestvovao na kongresima UEFA i FIFA, a od 1997. godine bio je član Komiteta za transfere UEFA. Bulatović je bio oženjen i imao je dvoje dece, sina i ćerku.

Kurir sport