UPAO SAM KOD OZLOGLAŠENIH HULIGANA PSŽ: Okružilo me je 30 nemačkih specijalaca i naredilo: Ne pomeraj se! A, onda je usledila brutalna tuča...
Minhen - 31. maj. Veliki dan za svetski fudbal. Oči celog fudbalskog sveta uprte su u nemački grad jer je tamo na programu sportski događaj godine. Finale Lige šampiona - nema dalje.
Atmosfera po gradu tera me da se zapitam: Da li sam u Milanu ili Minhenu? Apsolutna većina u dresovima Intera. Laički gledano, deluje da će na tribinama Interisti pojesti goste iz Pariza. Zabluda i greška. Kao i jedna od mnogih tog 31. maja u Parizu. Ne zna se ko je više grešio Simone Inzagi ili ja u "procenama".
Za početak ulazak u metro koji stoji dva sata na stanici i ispred kojeg se pojavljuje desetine navijača Intera sa palicama. Traže pristalice PSŽ-a. Pršti na sve strane od udaraca i jurnjave.
Nekako je prošao taj haos i posle dva i po sata sam stigao do Alijanc arene. Usledilo je moljakanje od izlaska iz metroa do ulaska na stadion: hoćeš da mi prodaš akreditaciju?! Ludilo potpuno! Nude da kupe i akreditaciju sa fotografijom?! Do te mere: "kaži koliko god tražiš, dajem za ulaznicu 5.000 evra, a za to ću ti dati i više, samo kaži koliko tražiš...".
Dobili su, naravno, odričan odgovor uz osmeh.
A, na stadionu - rušenje velike zablude. Navijači PSŽ grme i prave neverovatnu atmosferu! Em ih ima više, im se razbili rivala na tribinama. Gde su oni počeli, tu su nastavili fudbaleri za koje navijaju. Razbijanje Intera na svim frontovima.
- Gde li su bili svi ovi ljudi tokom dana ili dan pre finala, pitam se dok gledam kako dominiraju na tribinama.
Povratak kući donosi veću grešku od svega tog dana. Odlučujem da ne ulazim u metro koji je bio krcat. Ne bih baš da se vozim kao "sardina". Glas razuma mi stiže od nemačkog policajca:
- Ulazi, uguraj se, hitno, što pre... Dolaze huligani - kazuje mi policijac.
Ispadam ograničen i bez potrebe počinjem da se raspitujem kod policajca "kakvi huligani, jel neće biti narednog metroa". U tom periodu ionako pun metro na jedvite jade zatvara vrata i kreće. Kako je zatvorio vrata, nas 10-tak, "srećnika", policija potiskuje ka kraju stranice metroa i pravi kordon oko nas. Njih 30 pod punom opremom nas izgleda čuva od huligana?!
"Kakvi crni huligani u pola 1, daj da uđem u taj sledeći metro i stignem u hotel", samo mi je to u glavi.
Brzo sam promenio mišljenje. Dolaze "momci u belom" svi isto uniformisani i ogroman broj specijalaca oko njih. Navijači PSŽ. Jezgro.
Au. Pogledao sam se sa kolegom Nebojšom i izustio što lepo nisam poslušao nemačke policijace i nagurao se u metro.
Nije im dugo trebalo da započnu haos. Neće da uđu u metro. Prosto - može im se. U grupi su, pevaju... Zakratko. Kreće tuče, uleću i specijalci. Srećom, ovi što su oko nas što nas čuvaju nisu mrdali. Smiruje se situacija, nekako, ali napetost i tenzija na vrhuncu. Specijalci ulaze zajedno sa huliganima u metroe i kreću ka centru. Sve to traje duže od sat vremena.
Kada su odmakli daleko od stadiona, dolazi metro za nas "normalne". Nema gužve. Eto, "uspeo" sam. Uz cenu sat i po čekanja, stavljanja "glave u torbu" i potpuno nerealnih scena kojima sam prisustvovao.
