"SAD SI GA BAŠ DAO I TO TOM ĆOPAVOM NOGOM" Legendarni Srbin šokirao Špance u poslednjem minutu, ali je umesto čestitki usledilo pljuvanje: Telefon mi se usijao!

Imao sam čast da odrastam uz njega i da futsal počnem da pratim zbog njega! Najbolji lažnjak ikad, namestio je više kukova od najboljih hirurga na ortopediji na Banjici i šire.

Nastupao sam za Student i pobedili smo Ekonomac u osmini finala Kupa Srbije tada, a Raja je pokazao veličinu i, uprkos porazu na terenu, slikao se s našom ekipom kad smo ga zamolili.

Predrag Rajić dugo je bio desetka reprezentacije Srbije, jedno je od najvećih imena u istoriji futsala, kako našeg, tako i evropskog i svetskog, i zbog toga je bio idealan sagovornik za deseti intervju u serijalu "Mali fudbal, velike priče". Na početku razgovora setio se meča koji sam spomenuo.

- Pobedili ste nas tada, sećam se utakmice. Prodali ste nam i "belgiju" - rekao je Raja sa osmehom na licu.

Zaštitni znak

Upravo je ta "belgija" bila zaštitni znak reprezentacije Srbije u vreme kada je Predrag Rajić igrao. U pitanju je specifična i jako teško odbranjiva akcija iz kornera, a Raja nam je otkrio kako je nastala.

- Mi smo u to naše vreme s Marbom igrali Rekopa kup, klupsko takmičenje u futsalu, nivo ispod Lige šampiona. Tada je "belgija" nastala. Nama su Belgijanci prodali pet puta tu akciju na jednoj utakmici, a tada nije bilo tehnologije kao sad da posle meča analiziramo kako su to uspeli. Mi smo gledali šta rade, sećam se kad je Boroja (Željko Borojević) pokušao da rekonstruiše akciju. Pa čekaj, pa ovaj je odigrao petu... Sećam se, peti put kad su nam prodali tu akciju, Đura (Bojan Pavićević) s klupe je krenuo da viče: "Ako nam sad ponovo prodaju to!" I, naravno, akcija prolazi, srećom, mislim da su promašili šut, da li su Pecu Brzakovića u glavu pogodili... Dali su nam jedan gol, a četiri puta je Peca odbranio ili su promašili. Provalili smo na kraju šta rade i kad smo se vratili u Srbiju, počeli smo i mi da koristimo tu akciju i nazvali smo je "belgija". Postao je to naš zaštitni znak, a posle nastanka te akcije Srbija je prvi put kao samostalna država otišla na Evropsko prvenstvo - objašnjava Rajić.

Grupa smrti

Srbija se te 2007. godine našla u grupi smrti, zajedno sa Španijom, koja je osvojila titulu na tom evropskom prvenstvu, Rusijom, koja je bila treća, i Ukrajinom, koja je važila za jednu od najboljih selekcija Starog kontinenta.

- Sećam se, čekamo mi žreb, izvlače se kuglice... Španija! Odmah posle u istu grupu upada Rusija! Za njima i Ukrajinci, četvrti u Evropi su bili na prethodnom šampionatu. Mislimo se, samo nemoj mi... Srbija! Odmah je počeo da zvoni telefon - Pomolite se, idite do crkve; Lepo se namažite, trebaće vam... Komentari su bili razni, niko nije očekivao da možemo da uradimo nešto. Sećam se, spremali smo se u "Slodesu", odatle autobusom na avion za Nemačku, pa u Portugal. I mogu ti reći, tad se prvi put susrećem s tako profesionalnom i kvalitetnom organizacijom nekog takmičenja. Sve je bilo perfektno! Kasnije je bilo sve bolje i bolje, ali tad je postavljen ozbiljan standard. Prelep hotel, savršeni uslovi, organizacija idealna...

Na red su došle utakmice.

- Prvu smo igrali protiv Rusije predvođene Brazilcem Sirilom, koji je bio strašan igrač! Imali smo i tu svoje šanse, gubili smo, stigli na 3:3, ali smo na kraju poraženi sa 5:3. Mislim da smo uplašeno ušli u taj meč, da smo ih puno respektovali. Siguran sam da smo i tad mogli da igramo s njima egal.

Najčuvenija "belgija"

Koliko su dobro Raja i ekipa izvežbali "belgiju", najbolje su osetili moćni Španci. Gol u poslednjem minutu za 1:1 na Evropskom prvenstvu i prvoklasnu senzaciju, koja je odjeknula širom sveta.

- Sledeći meč, Španija! Oni pet godina nisu imali niti jedan nerešen rezultat! Sve pobede! Svetsko, Evropsko prvenstvo, kvalifikacije, prijateljski mečevi... Dobijali su Brazilce, niko im ništa nije mogao! Brazil je u to vreme imao Falkaoa i strašne igrače, ali Španija je imala sistem. Igramo sa Španijom, branimo se, ali i pretimo, napadamo. Vlada Ranisavljević branio odlično, ali dali su nam gol za 1:0. I ušlo se u finiš meča, četrdesetak sekundi do kraja, korner za nas... I tada nastaje čuvena "belgija", verovatno i najčuvenija od svih! Sećam se, Đura Pavićević se dere: "Dupla 'belgija', dupla 'belgija'!" Mi im prodamo, ja dajem gol čuvenom Luisu Amadu za 1:1!

I onda se desilo nešto neočekivano...

- Mislim da u životu nisam dobio više poruka na telefon nego tada! Telefon mi se usijao! Ali, pazi sad, nisu hteli da mi čestitaju, nego da me pljuju! Tada je počela kladionica da bude aktuelna kod nas i srušio sam im sve tikete (osmeh). Mi smo bili takva sigurica da ćemo izgubiti od Španije! "Jesi li sad morao da daš gol?! Tom tvojom ćopavom nogom!" Svašta je bilo tu posle te utakmice... Ali odigrali smo 1:1 sa Španijom, a to nije polazilo za rukom Brazilu, Italiji, Portugalu, Rusiji...

Najbolji strelac

Posle senzacije protiv Španije, usledio je meč protiv Ukrajine.

- Sledeću smo igrali sa Ukrajinom, koja je osvojila četvrto mesto na Evropskom prvenstvu 2005. godine. Mogli su puno da trče, a nama nikad takve ekipe nisu odgovarale... Mi smo ih dobili rezultatom 3:1, nismo prošli u polufinale, završili smo treći u grupi, ali smo faktički bili peta selekcija Evrope jer je samo osam reprezentacija išlo na takmičenje. Ja sam dao pet golova, po dva Rusima i Ukrajincima i jedan Špancima, te sam bio najbolji strelac Evropskog prvenstva. Perke (Marko Perić) proglašen je za najboljeg mladog igrača Evropskog prvenstva. A stvarno je igrao kao u transu! Mislim da je tad počela era modernog futsala i tad je ovaj sport krenuo da se razvija i kod nas.

Ispričao je Rajić potom anegdotu koja se desila posle meča protiv Španije:

- Imali smo slobodan dan, velika euforija je vladala, nije mala stvar Špancima uzeti bod! Mi u sobama, radosni, ma šta da ti pričam... Selektor Aca Kovačević nije želeo da se meša, ali morao je da spusti euforiju, a imao je poverenja u pomoćnika Vecu. Poslao ga je kod nas da nas smiri, da dobijemo i Ukrajinu. I sad, u sobi nas petorica-šestorica... Veca dolazi i u italijanskom stilu odmereno kaže: "Čekajte, momci, polako, moramo da pobedimo Ukrajinu... Nemoj da sad prospemo sve što smo napravili." Kako Veca to priča, otvaraju se vrata, a Peca Brzaković ulazi i nosi ranac pun piva! Našao je na četvrtom spratu hotela, delili su sponzori... "E, ko će pivo?", kaže Peca Brzaković. Veca ga pogleda i samo izađe iz sobe...

Nestvaran put ka Euru

Zanimljiva je i priča kako je Srbija otišla na Evropsko prvenstvo. Na meču protiv Azerbejdžana desila se jedna nesvakidašnja situacija.

- Tada je Bena (Zoran Benić) Azerbejdžanca s klupe pogodio kostobranom kad su oni imali jedan napad. Oni se bune, on jeste bacio kostobran, ali je Azerbejdžan imao šansu posle toga. Došli su do gola, hteli su da zalome Vladu Ranisavljevića, koji je branio na tom meču, šutnuli su, na kraju sam ja izvukao loptu s linije. Sećam se te situacije kao juče, oni su se bunili, skočili su na Ćelavog (Zoran Rakićević, golman koji je tad bio na klupi), mislili su da je on bacio kostobran jer mu je Bena dao drugi u ruke. Selektor Aca Kovačević je ispao fer, rekao je ko je to uradio stvarno, Bena je dobio crveni...

To su bile čuvene kvalifikacije.

- Holandija, Finska, Azerbejdžan i mi, samo pobednik turnira išao je na Evropsko prvenstvo. Holanđani domaćini i četvrti ili peti u Evropi po koeficijentu, Azerbejdžan veoma jak, čak je i Finska bila u boljoj poziciji od nas jer smo mi zbog embarga pali na listi. Niko nas nije znao, prvi put smo kao Srbija igrali, nismo mali nikakav koeficijent... Prvi meč, dobijamo Finsku sa 5:0! Drugi meč bio je taj sa Azerbejdžanom, završio se 4:4. Mogu da ti kažem, na jedvite jade! Takva utakmica, dobra, dinamična! Mogla je da ode na obe strane, ali završila se nerešeno! I sad, poslednja utakmica, mi s Holandijom. Ako mi pobedimo, idemo dalje. Ako pobedi Holandija, oni idu. Ako bude nerešeno, ide Azerbejdžan! Drugi minut, dva ili tri razlike za nas! Odmah smo im prodali "belgiju". Sećam se te utakmice, oni su napravili binu da proslave čim se završi meč! Buradi piva, ma nema čega nije bilo... Mi smo pobedili - 5:1, oni su ležali, profesor Verko Dugalić je išao do svakog njihovog igrača, želeo je da ih uteši, govorio je "loša sreća". Jedan je to shvatio kao provokaciju, rekao je: "Kakva loša sreća, 5:1, vidite li rezultat?!" Mi smo se popeli na tu binu i slavili smo sat vremena! Igrali, pevali... Oni su ležali na terenu i nisu mogli da veruju da ta neka Srbija ima tako nešto u sebi i da može tako lako da pobedi.

Bio je ovo prvi deo intervjua s Predragom Rajićem, a nastavak možete pročitati u utorak, 5. avgusta, na portalu Kurir.rs.

 BONUS VIDEO: