SUZE I POTRESNE SCENE NA MARAKANI: Kum Dejana Milovanovića se obratio na komemoraciji rečima koja slamaju srca
Podsetimo, Dejan Milovanović je preminuo u utorak 16. septembra, nakon što je pao na teren tokom utakmice veterana Zvezdare i PKB-a.
U trenutku kada je preminuo bivši kapiten Crvene zvezde i reprezentativac Srbije je imao 41 godinu.
Komemoracija Dejanu Milovanoviću je održana u subotu, na dan sahrane.
Na stadion Rajko Mitić su stigli utučeni članovi porodice, nekadašnji saigrači Dušan Anđelković, Dušan Basta, Nikola Žigić, Dragan Bogavac, Nikola Lazetić, Slavoljub Đorđević...
Prisutni su bili i Vladan Milojević, trener Crvene zvezde, Zvezdan Terzić, generalni direktor Crvene zvezde, Dragan Džajić predsednik Fudbalskog saveza Srbije, Branislav Ivanović, Milan Smiljanić, Simo Krunić...
Predsednik Crvene zvezde Svetozar Mijailović se obratio prisutnima.
"Napustio nas je Dejan Milovanović, tako mlad da to ne možemo da prihvatimo. Postigao je gol za veterane i otišao u duhu antičkih tragedija. Zaputio se kod svog oca Đorđa. Dekijeva skromnost, ljubaznost, druželjubivost, hrabrost i poštenje preporučivali su ga da bude vođa. Rođen u Beogradu, odrastao u Sremskoj Mitrovici, naslednik svog oca 'Đoke Bombe'. Debitovao je sa 17 godina, nakon što je prošao sve mlađe selekcije. Pamtićemo njegove evrogolove protiv Partizana, Kjeva, i mnogih drugih. Postao je kapiten sa samo 22 godine. Bio je najbolji igrač lige iste te godine. Osvojio je tri titule i četiri šampiona. Nastupao je za najbolju selekciju Srbije, dok je sa mladom reprezentacijom osvojio dve medalje na Evropskim prvenstvima, a bio je i kapiten. Igrao je na Olimpijskim igrama, u inostranstvu za Lans i Panetolikos. Izazivao je respekt svojih saigrača, klupskih drugova i rivala. Ostaje velika praznina. Ponestaje reči kojima bismo se oprostili. Njegova strast prema fudbalu ostaće duboko u sećanju svkaog Zvezdaša. Otišao je Dejan Milovanović, ostala je legenda o divnom čoveku, velikom igraču i pravom kapitenu koji je život završio tamo gde je bio najsrećniji - na terenu sa loptom. To je možda jedina uteha u ovom času, kad utehe nema. Draga deco, Luka i Stefano, u ovom trenutku teškom za vas možemo da vam kažemo da su vrata Crvene zvezde uvek širom otvorene. Uspomena na Dejana nikad neće izbledeti. Počivaj u miru, dragi naš Deki. Neka ti je večna slava i hvala", rekao je Mijailović.
Za govornicu je stao i Miloš Dimitrijević, kum Dejana Milovanovića i nekadašnji fudbaler, između ostalih timova i Crvene zvezde.
"Dragi prijatelji i porodico, okupili smo se ovde da odamo počast našem Dekiju. Još u ponedeljak me je kum pozvao i rekao 'Dođi, uhvati let iz Francuske, treba u utorak da odigramo taj meč i dobijemo ove'. Za mene nije bio prijatelj, bio je brat i kum. Donosio je radost i smeh. Njegov osmeh, šala u pravom trenutku ,spremnost da pomogne, to ga je činilo posebnim. Uvek je imao šalu. Posebno kad bi šutnuo onu bombu, okrenuo se i pitao 'Kume, da li kači ovo golman?. Sećam se svih fudbalskih utakmica, profesionalnih, malog fudbala, balona, soka fudbal ili ekipa veterana Zvezdare. To su bile priče i radosti, zajednički trenuci. On me vozio kući posle proslave. Bilo ga je teško nagovoriti da popije. E moj kume, ko će me sad voziti kući? Njegova čista duša, iskrenost i spremnost da pomogne... Svi su bili slabi na Deksu. Svi su ga voleli, a malo je takvih. Osećam zahvalnost i ponos što mi je bio kum, brat po izboru. Ne brini kume, pazim na tvoju porodicu kao da je moj. Pogtovo na Luku i Stefana, tvoju decu. Utakmica bez tebe neće biti ista. Slobodni udarac je bio legendaran, uvek si davao golove kad je najteže. Pokazao si nam koliko je tvoje prisustvo bilo neprocenjivo. Počivaj u miru kume i brate. Želim da se zahvalim FK Crvena zvezda na pomoći i prisustvu u ovom tužnom momentu", rekao je Miloš Dimitrijević.
Bogata biografija
Milovanović je bio sin slavnog oca Đorđa Milovanovića, takođe fudbalera Crvene zvezde, čuvenog "Đoke bombe". Ujedno je i rođak Branislava Ivanovića, nekadašnjeg kapitena reprezentacije naše zemlje.
Dejan Milovanović je bio član talentovane generacije 1984 i bio je prvi iz te generacije koji je zaigrao za prvi tim. Članovi te generacije bili su Dušan Basta, Dragan Mrđa, Marko Perović...
Debitovao je 2001. godine sa 17 godina na meču protiv Zemuna.
Za prvi tim Zvezde je igrao od 2001. do 2008. godine, a veći deo je nosio kapitensku traku. Takođe je bio kapiten U21 reprezentacije Srbije koja je osvojila drugo mesto na Evropskom prvenstvu.
Za Crvenu zvezdu je odigrao 173 zvanične utakmice i postigao 20 golova. Osvojio je tri titule i četiri kupa.
Igrao je za Lens, Panionios i Voždovac.
Za reprezentaciju Srbije je odigrao dve utakmice.
