HAPŠEN ZBOG ZVEZDE, BIO JE "SIVA EMINENCIJA" KLUBA... Život za film! Čudesna priča legendarnog Miše Marinkovića
Smrt Miloša Marinkovića potresla je sveu FK Crvena zvezda, jer je bio čovek koji je pisao zlatnim slovima istoriju kluba.
Preminuo je Miloš Marinković u 89. godini, a njemu je Crvena zvezda, uz porodicu, bila bukvalno sve u životu.
Bari i Tokio 1991.
Više od dve decenije Miloš Marinković bio je na odgovornim funkcijama u FK Crvena zvezda. Počeo je kao sekretar stručnog štaba, da bi se kasnije preselio u klupsku administraciju. Tokom perioda najslavnijeg perioda u istoriji kluba Miloš Marinković bio je važna karika, uz Dragana Džajića i Vladimira Cvetkovića. Sekretar kluba bio je od 1. avgusta 1987, da bi posle penzionisanja Vladimira Cvetkovića, preuzeo njegovo mesto generalnog sekretara, na kojem je bio od 2. decembra 2001. do 8. maja 2006. godine.
Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka FK Crvena zvezda stvorila je moćan tim. Igrali su ravnopravno tih godina protiv Milana, kojeg je eliminacije iz Kupa šampiona 1988. spasila beogrdska magla. Malo je nedostajalo crveno-belima da se u sezoni 1989. dođu do prvog velikog evropskog trofeja u istoriji, ali ih je u Kupu UEFA zaustavio Keln.
Sve je na svoje mesto došlo u sezoni 1990/1991. kada je Crvena zvezda u pohodu na Kup šampiona iza sebe redom ostavljala Grashopers, Glazgov Rendžers, Dinamo Drezden i Bajern, da bi u finalu u Bariju bila bolja od Marselja. "Ušati pehar" Kupa šampiona zasijao je u muzeju Crvene zvezde, ali je dominaciju kluba u Evropi tada sprečio raspad Jugoslavije.
Svinjske polutke i pilići
Uspela je Crvena zvezda da zajedno sa evropskom ujedini i svetsku titulu, trijumfom nad ekipom Kolo Kolo iz Čilea u Tokiju i osvajanjem Interkontinentalnog pehara. Zajedno sa Draganom Džajićem i Vladimirom Cvetkovićem, fudbalerima i trenerom Ljupkom Petrovićem, važne zasluge za uspehe u Bariju i Tokiju nosio je i Miloš Marinković.
Prošao je Marinković i naredne godine, najteže u istoriji Crvene zvezde, kada je tokom brutalnih sankcija našoj zemlji vladala hiperinflacija, a samim tim akutna besparica u klubu. Tada su fudbaleri igrali za svinjske polutke i piliće. Bilo je to vreme kada se klub za poslovanje dovijao na različite načine.
Miloš Marinković je 5. februara 2008. godine priveden od strane policije zajedno sa Draganom Džajićem i Vladimirom Cvetkovićem. Kako je tada pisao B92, na teret im je tužilaštvo stavilo sumnju da su proneverili pet miliona evra prilikom transfera Gorana Drulića u špansku Saragosu. U pritvoru su proveli pet meseci. Bilo je to teško vreme za FK Crvena zvezda, kada su pojedine poslovne elite sanjale da fudbalski stadion pretvore u kompleks tržnog centra, a Marakanu isele na periferiju Beograda.
Zvezdu hteli da ugase
Tužilaštvo je istragu proširilo na još tri sporna transfera, Zorana Njeguša, Ivana Dudića i Perice Ognjenovića, ali i Nemanju Vidića, od koga je kasnije odustalo zbog nedostatka dokaza. Suđenje je išlo veoma sporo, jer nije bilo argumenata protiv okrivljenih koji su se redovno pojavljivali na svim ročištima. Ono što je posebno zanimljivo u celom slučaju je da nijedan od navedenih fudbalera Crvene zvezde nije teretio bivše čelnike.
Ispostaviće se tokom višegodišnjeg suđenja da tužilaštvo nije imalo nijedan opopljiv i jak dokaz protiv trojice čelnika Crvene zvezde, jer da su imali, lako bi ih osudili na višegodišnju robiju. Međutim, hajka po medijima i stalni stres uticali su na zdravlje Džajića, Cvetkovića i Marinkovića. Posle hapšenja Zvezdinih čelnika klub je tonuo sve niže, gubio je trofeje u zemlji olako od najvećeg rivala Partizana, doživljavao blamaže da ga iz Kupa izbacuje Sevojno, igranje evropskih takmičenja bili su misaona imenina. Dug kluba bio je sedmocifren, a niko od igrača tada nije želeo da dolazi u Crvenu zvezdu.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić 22. novembra 2012. godine prihvatio je predlog Ministarstva pravde, pa je posle Dragana Džajića abolirao i ostale optužene u tom sudskom predmetu: Vladimira Cvetkovića, Mišu Marinkovića i Ranka Stojića.
Povukao se, ali nije izgubio uticaj
Posle svega, Miloš Marinković se povukao, ali nije izgubio uticaj u klubu, jer je bio član skupštine, iako je tri godine suštinski bio van dešavanja na Marakani. Kako je pisao list "Politika" 11. maja 2009. godine, za razliku od Dragana Džajića i Vladimira Cvetkovića, Miša Marinković i dalje se pitao u Ljutice Bogdana, pa je uz njegovo aminovanje Dragan Stojković Piksi tako lako u leto 2005. preuzeo mesto predsednika Crvene zvezde. Isto je kasnije bilo i kada je nekoliko godina kasnije, na mesto prvog čoveka kluba postavljen Den Tana. I tada je Marinković uticajem lobirao u skupštini i pokazao svoju moć, a važnog saradnika imao je u beogradskom advokatu Antu Boškoviću, nekadašnjem predsedniku Četvrtog opštinskog suda.
Sa pravom je tada nosio naziv "siva eminencija kluba". Poslednjih godina Miloš Marinković živeo je povučeno u okrilju porodice. Slabije je dolazio na stadion zbog narušenog zdravlja, iako je bio pozivan od strane administrativaca kluba, na sva dešavanja i slavlja u Crvenoj zvezdi.
