ALBANCI, ČUVAJTE SE! DEJAN STANKOVIĆ DAO SAVET SINU OD KOGA SE NAJEŽIŠ KADA JE SRBIJA U PITANJU: Aleksandar dobro pamti reči svoga oca!

Dragan Stojković Piksi, odlučio se na svežu krv i mlade igrače, pred duele sa Albanijom i Andorom, u okviru oktobraskog ciklusa kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026. godine.

Odbio sam Italiju, jer sam Srbin  

Iako je Aleksandar Stanković (20) rođen u Italiji i prošao sve kategorije slavnog Intera, kod njega nikada nije postojala dilema za koju reprezentaciju će da igra.

- Počeo sam sa U-15 selekcijom… Otada sam stalno maštao o A reprezentaciji. I sada sam tu. Ne mogu da vam opišem kako se osećam, to je ispunjenje sna - rekao je Aleksandar Stanković za sajt FSS i otkrio kako je biti kapiten reprezentacije u mlađim kategorijama:

- Teška je traka, ali kad imaš ovakve momke pored sebe kao ja što sam imao, onda je mnogo lakše. Drago mi je što sam imao tu čast da budem kapiten. Išli smo na Evropsko prvenstvo, dogurali do polufinala… nešto što ću zauvek nositi u sećanju.

Govorio je mladi Stanković otvoreno o tome da su ga hteli i iz FS Italije.

- Nemam poseban motiv protiv zemlje u kojoj sam rođen. Kad igram za Srbiju, uvek sam motivisan na maksimumu. Svuda predstavljam kao Srbin. Jeste, imao sam više puta ponudu da igram za Italiju, ali je odgovor uvek bio isti. Moja porodica je iz Srbije, ja se osećam potpuno kao Srbin. Samo je jedna reprezentacija za koju želim da igram.

Piksija gledao na Jutjubu  

O selektoru Draganu Stojkoviću pričao mu je otac Dejan Stanković.

- Rekao mi je da to, što je "mister" radio sa loptom, ne možeš danas da vidiš, ni uživo, ni na TV-u. Bio sam mali, nisam ga gledao, samo neke snimke na Jutjubu. Ali tata je uvek govorio da je to bilo neverovatno.

Jasno kaže da voli da ima loptu u nogama.

- Volim da imam kontrolu igre. Sigurno ću slušati sve što "mister" bude govorio i tražio od mene, 100 odsto. Jedva sam čekao da počnemo da radimo na pripremi utakmice sa Albanijom.

Otkio je mladi Stanković i ko mu je prvi čestitao kada je stigao poziv za A reprezentaciju Srbije.

- Čim je saznao, Federiko Dimarko me je odmah pozvao i čestitao. Dobri smo drugari. Mnogo je srećan zbog mene jer zna koliko mi znači poziv i koliko volim Srbiju. Ponosan je, kao i moja porodica. Njegovi saveti su mi pomogli i kad sam donosio odluku o prelasku u Lucern. To je bilo leto pre godinu dana, imao sam ponude iz Serije B, ali mi je Federiko rekao: "Idi u Švajcarsku, igraj, tamo će ti dati prostor." Bio je u Sionu, zna nivo fudbala. Naravno, nije bilo lako izaći iz Italije, ali bih opet uradio isto.

Briž najbolji izbor  

Slobodnjaci su njegova specijalnost.

- Volim kad je slobodan udarac, ali da vam kažem iskreno, to ne treniram. To je nešto što ni ja nisam znao da imam u sebi.

Govorio je o Brižu, svom klubu.

- Veliki klub, ozbiljn projekat. Svi su mi pomogli da se što lakše uklopim u ekipu. Nije mi trebalo mnogo da se izborim za status u prvoj postavi. Zahvalan sam treneru, saigračima, svima u klubu. Bez njih ne bih mogao tako brzo da se prilagodim.

Briž igra Ligu šampiona.

- Krenuli smo dobro. Te četiri utakmice u kvalifikacijama bile su nam najbolje u sezoni. Mnogo nam je značio taj uspeh za samopouzdanje, atmosferu. U ligi smo izgubili neke bodove, ali smo dobili poslednje dve utakmice protiv Uniona i Standarda. Vratili smo se u vrh tabele i očekuje nas žestoka borba za titulu. Živim van centra, ali je Briž zaista prelep grad i uživam u svakom smislu.

Nadimak Ale po Valentinu Rosiju  

Inter je klub koji i dalje prati i čijim se rezultatima raduje.

- Srećan sam zbog Kivua. Znam koliko radi, koliko mu Inter znači i koliko mu je važna šansa koju je dobio. Navijam svim srcem za njega.

Fudbal je deo njegovog života od najranijeg detinjstva, a prvo sećanje vezano je za legendarnu „tripletu“ u Madridu.

- Bio sam na stadionu, imao sam pet godina… kroz maglu se sećam, ali pamtim da me je Vesli Snajder nosio po terenu sa trofejom. Svi su me nosili. To se ne zaboravlja.

I danas, kao i onda, u porodici Stanković sve počinje i završava se fudbalom.

- Kad sam bio mali, zvali su me "Ale Vale", zbog Valentina Rosija. Tata i braća su bili ludi za motorima, ja manje. Sad mi je lepše samo "Ale".

Tata je uzor, ali šta radi Hakan  

Setio se i 2010. godine, dodele Zlatne lopte FSS.

- Godine prolaze, vreme leti… Gledao sam prvo tatu, onda Stefana, pa Filipa… Nisam imao drugi izbor. Fudbal je uvek bio na prvom mestu. Šutirao sam Filipu po dvorištu penale i slobodnjake, malo je šta uspevao da mi odbrani. Voleo bih jednog dana da zaigramo zajedno u istoj ekipi. Za sada je realnije da to bude u reprezentaciji nego u klubu. Filip je odličan golman, nažalost povredio se kad je bio među najboljima u Seriji A. Imao je pauzu dva-tri meseca, ali verujem da će imati sjajnu karijeru.

Kao svaki tehnički prefinjen igrač, ima i svog fudbalskog uzora.

- Tata je idol, tu nema dileme. Ali Hakana Čalhanoglua sam gledao poslednje dve godine dok sam trenirao sa prvim timom. To što on radi na terenu je prosto neobjašnjivo.

Sada je deo grupe o kojoj je dugo maštao.

- Jana-Karla Simića znam iz mlađih selekcija, ostale tek treba da upoznam. Normalno, pratim Vlahovića i Kostića u Juventusu, Pavlovića u Milanu… Znam ih sa TV-a, uživo sam ih tek sada upoznao i uverio se da su pre svega sjajni momci.

Rastu tenzije za subotu  

U subotu je utakmica sa Albanijom, a pripreme u Staroj Pazovi teku uobičajeno.

- Raste tenzija, kao i pred svaku utakmicu. Pripremamo se u miru, polako spremamo meč. Aslanija znam iz Italije, sećam se da je Filipu dao gol u 118. minutu i uskratio ga za "skudeto" u juniorskoj konkurenciji. Igrali smo zajedno u Interu, imamo istu poziciju i dobro poznajem njegove kvalitete. Ali nije on jedina opasnost. Iskreno, ne poznajem baš sve igrače Albanije, ali ovih dana radimo detaljno na analizi protivnika.

Otkrio je Aleksandar Stanković i očevu poruku pre polaska na okupljanje reprezentacije, reči koje u sebi nosi kao zavet.

- Kao što bi svaki tata rekao sinu, kazao mi je da se ponašam lepo, da pre nego što obučem dres, prvo pogledam grb Srbije i da ga uvek stavim ispred prezimena. Video sam njegov portret ispred svlačionica. Svaki put kad dođem u Pazovu, stanem ispred te slike, pogledam je i poželim da mu se jednog dana približim po broju utakmica za državni tim - objasnio je Aleksandar Stanković.