JA SAM SRBIN, A NE HRVAT! PIKEU SAM POSLAO PORUKU: Dejan Lekić se setio duela protiv Barse, pa otkrio da je igrao za 1.000 evra u Zvezdi

Gostujući u jednom španskom podkastu, Đerar Pike je na pitanje ko ga je najviše ponizio na terenu otkrio da se radi o jednom fudbaleru za koga je mislio da je Hrvat. Kasnije se kroz priču ispostavilo da se radi o Srbinu Dejanu Lekiću i utakmici između Osasune i Barselone koja je odigrana 11. februara 2012.

Hvala Pikeu na lepim rečima  

Dovoljan razlog da Kurir stupi u kontakt s Dejanom Lekićem, nekadašnjim centarforom Crvene zvezde i više španskih klubova, koji poslednjih godina živi na relaciji Srbija - Španija. Zatekli smo ga usled predavanja za trenersku licencu, jer je odlučio da posle karijere ostane u svetu fudbala.

Sigurno ste videli kako vas je Đerar Pike ishvalio u jednom podkastu, iako vam nije zapamtio ime. Jeste li videli?

- Vidite... Vi ste prvi iz srpskih medija koji je zvao, zovu me uglavnom Španci (smeh). Malo me je sve to iznenadilo, s obzirom na to da je Pike imao velike utakmice u karijeri, kroz Ligu šampiona, reprezentaciju Španije... Bio je prvak sveta i Evrope, osvajač Lige šampiona. I setio se baš te utakmice - počeo je razgovor za Kurir Dejan Lekić (41) i nastavio:

- Za sve što je rekao za teren i utakmicu bio je sto odsto u pravu. Bilo je hladno veče, teren tvrd kao beton. Bilo im je teško, što smo mi iskoristili. Nisu očekivali naša brza dva gola, sve ih je to iznenadilo. Hvala mu na lepim rečima, svakako.

Šta mislite o tome što je mislio da ste Hrvat, a ne Srbin?

- Pa, da... (smeh) Za Špance smo mi ljudi s Balkana svi isto. Bilo da smo Srbi, Hrvati, iz Bosne, Crne Gore... Za njih je sve to isto. Rekao sam španskim novinarima da kažu Pikeu da sam Srbin. Opet, zahvalan sam što se setio da sam visok kad me je opisivao (smeh).

Španija zemlja snova  

Rekao je Pike da ste tada s obzirom na igru zaslužili Zlatnu loptu.

- Jeste, drago mi je, što je to izjavio. Dao sam dva gola za 20 minuta. Godi sve to što je rekao, ali to je jedna utakmica. Lepo zvuči, interesantno sa ove vremenske distance. Svi znamo ko je Pike, koliko je veliko ime u svetu fudbala, šta je sve prošao... I onda kad to on kaže, sve dobije veliki odjek. Hvala mu još jednom.

A kako se vi sećate tog okršaja Osasune i Barselone u Pamploni?

- U toj utakmici mi nismo imali šta da izgubimo, ništa nije bilo pod moranje. Spremali smo se kao za svaku drugu utakmicu, iako nam je dolazila velika Barsa. Izašli smo visoko, da ih pritisnemo, da iskoristimo hladno vreme i tvrd teren, da im onemogućimo da imaju loptu u svom posedu. I tako je krenulo. Prvi gol, iskoristio sam nepažnju Pikea, pogodio na asistenciju Raula Garsije. Onda smo dobili više samopouzdanja, posebno u odbrani i napadu. Dali smo i drugi gol, što je meni donelo olakšanje. To je bila najrasterećenija utakmica u mojoj karijeri, jer niko nije očekivao da bilo šta uradim, a ja sam na njoj i posle postao bitna figura.

Dugo ste igrali u Španiji, koje su vam utakmice ostale u sećanju?

- Još jedna pored ove protiv Barselone zaslužuje da je pomenem. Bilo je to protiv Sevilja, tri kola pred kraj prvenstva. Potrebni su nam bili bodovi, borili smo se za opstanak, a gubili smo sa 0:2 na poluvremenu. Ušao sam u 85. minutu kod rezultata 2:2 i dao sam gol za 3:2! I to je presudilo da dobijem novi ugovor u Osasuni. Lud preokret. Kasnije sam igrao u Hihonu, gde sam imao odlične epizode. Taj prelepi grad s ludim navijačima mi je pored Osasune posebno drag. Bilo mi je lepo i u Đironi, Majorki... Vidi, Španija je to. Gde god sam igrao, uživao sam. Uređena zemlja, sređeni klubovi... Sve na svom mestu, zna se ko šta radi, kakve su obaveze igrače, profesionalizam na vrhunskom nivou. E, sad ono glavno, dobar život, dobri ljudi... U Španiji je uvek lepo vreme. San svakog igrača je da igra tamo. Najbolja zemlja na svetu, voleo bih da tamo i dalje živim.

Da nije Zvezde, ko zna gde bih bio  

Pratite li Crvenu zvezdu?

- Naravno, posebno otkad sam se vratio u Srbiju. Ostaje žal što ove godine nismo uspeli da se plasiramo u Ligu šampiona, mislim da nam je tamo mesto. Ali Liga Evrope nije loša, Zvezda ima ozbiljne rivale, verujem u njih da će daleko dogurati. Protiv Porta smo imali pobedu u džepu, žao mi je što se sve onako izdešavalo... Derbi, dobili smo na iskustvo, iskoristili svoje šanse. Igrali koliko nam je bilo dovoljno. Imamo dobre pojedince. Zvezda liči na klub, ima sve uslove da stigne do evropskog nivoa.

Sviđa li vam se neko od igrača?

- Ima dosta zanimljivih fudbalera. Ako me već pitate, uvek sam za naše, srpske igrače, jer osećaju grb i klub na svoj način. Izdvojio bih Aleksandra Kataija, Mirka Ivanića i Miloša Veljkovića od starijih, od mlađih Vasilija Kostova. Oduševili su me Andrija Maksimović i Veljko Milosavljević, koji su otišli. Ima i ovaj mali Aleksa Damjanović. Onako visok i vižljast podseća na mene (smeh). Ima svoj kvalitet, dobar rad da se dete usmeri na pravi put, da ne gubi nijedan dan, da se preda svom poslu, da neko bude uz njega. Ima dug korak, osećaj za gol... Moj savet mu je da sve to iskoristi na pravi način, ali i da ono što nema ne treba da radi.

Pižon, Adža i Maza u delagaciji  

Sećate li se kako ste došli u Crvenu zvezdu, u najtežim danima u istoriji kluba?

- Kako da ne! Igrao sam u Zemunu u srpskoj ligi, trećem rangu takmičenja. Imao sam baš dobar skor te sezone, dao sam 27 golova. Zvezda nije imala novca i nije bila u situaciji da dovodi igrače sa strane. Na jednu utakmicu su došli da me gledaju Pižon (Vladimir Petrović, op. a.), Adža (Ivan Adžić, op. a.) i Maza (Goran Vasilijević, op. a.), kao i moj tadašnji menadžer Zoki Pavlović. Nisam ni verovao da ću doći u Zvezdu. Baš na toj utakmici sam odigrao dobro, a oni su otišli na poluvremenu. Ništa mi nisu rekli, samo sam posle obavešten da treba da dođem na Marakanu i potpišem ugovor. Ceo svet mi se okrenuo. Evo, sad da vam kažem, ništa ne bih uradio, niti bih imao ovakvu karijeru kakvu sam imao, da nisam te 2009. stigao u Zvezdu.

Kako pamtite te dane iz Crvene zvezde?

- Bilo je super. Svi smo brzo pronašli zajedničku energiju. Igrali smo za klub nošeni neverovatnom publikom, a na dresovima smo nosili reklamu za SMS poruku da se pomogne Zvezdi. Teško vreme je bilo po klub. Trener je bio Pižon, igrački kadar mladi i neafirmisani igrači, ali imali smo ljubav od strane navijača i jasan cilj, da vratimo Zvezdu gde joj je mesto.

Sećate li se primanja koja ste imali u Zvezdi?

- Nije to bila neka suma. Bile su neke premije koje su pomagale. Koliko se sećam, prvi ugovor bio je na 20.000 evra godišnje, kad sam odlazio 40.000 evra po sezoni. Plate igrača su bile od 1.000 do 5.000 evra, nije više imao ni trener Pižon. Pare me nisu zanimale, bio sam srećan što sam obukao Zvezdin dres. Ostvario sam san koji sam imao kao dete. Plus, dali su mi "devetku". Možda je bilo prerano da stavim taj teret na leđa, ali nisam tada razmišljao kao sada... Oduvek sam sanjao i nisam se plašio.

Šokantni preokret protiv Dinama  

I naravno, šokantna utakmica protiv Dinama iz Tbilisija na Marakani. Kako nju pamtite?

- Moja utakmica, moja lična karta! Kad su me Španci zvali u vezi sa ovim sada - Barselonom i Pikeom, morao sam da im objašnjavam za meč Zvezde i Dinama iz Tbilisija. Bila je nestvarna utakmica, tog vrelog i kišnog 9. avgusta 2009. Počeo sam na najgori način, dao sam autogol. A iz Gruzije smo doneli negativan rezultat 0:2. Ogromno razočaranje. Ali nismo gubili veru, trener Petrović nas je stalno bodrio, a navijači pevali kao u transu. Mi dajemo sve od sebe i okrećemo utakmicu. Pričam vam sve ovo i prolazi me jeza. Napravili smo istorijski rezultat. Slavko Perović je izjednačio, ja sam dao tri gola, poslednji u samoj završnici meča, kad nam je bio potreban da prođemo, jer da je ostalo 4:2, dalje bi išli Gruzini. A onda je nastao delirijum na terenu i tribinama. Pogađali su i Kadu iz penala i Slavoljub Đorđević, ne smem da ih zaboravim. Izginuli smo tada za klub i napravili istorijski rezultat. Tada osetiš šta znači Crvena zvezda! Jedan čudan preokret! Nije se to ponovilo!

Kako ste videli utakmicu protiv Albanije i šta dalje?

- Veliki neuspeh! Podbacili smo, nismo ličili na sebe. Neverovatno. S boljim protivnicima smo izlazili na kraj, pobeđivali ih... A onda ovo... Opet, moramo da verujemo u momke i da budemo uz njih. Ali i oni treba da prihvate kritiku i izvuku pouke. Moraju biti svesni da posle svega, neko mora da snosi posledice - rekao je Lekić, a na naše pitanje ko bi trebalo da završi kvalifikacije kao selektor kazao:

- Za početak, Batica Mirković! Neka ostane na tom mestu do kraja, da završi ciklus. Ima posle jakih imena, Vladan Milojević pre svega, zatim Veljko Paunović. Ali šta ako Bata pobedi Englesku i prođe u baraž? Zašto onda da ne ostane na tom mestu?!