"CRNI KOMBI DOŠAO PO MENE, 6 SATI SU ME ISPITIVALI! KAO U HAGU" Srbin optužen za nameštanje, pa prošao kroz pakao u UEFA: Otkrio je sve do najsitnijih detalja!

Zamislite da vas neko veoma moćan optuži da ste napravili ozbiljno krivično delo, a da vi ni za šta niste krivi. E, pa, srpski golman Dušan Puletić to, nažalost, nije morao da zamišlja!

- Ne vidim ovo kao pobedu nad UEFA ili nad bilo kim, već kao ličnu pobedu, pobedu porodice i ličnu. To mi je satisfakcija da nastavim dalje još više i požrtvovanije. UEFA je radila svoje i moja je dužnost kao sportiste da se odazovem na taj poziv i učestvujem u saradnji istražnih organa, da dokažem da nemam šta da krijem - počeo je priču Puletić, pa u dahu nastavio:

- Završio sam karijeru u Arsenalu i krenuo sam da sam da se školujem u centru za edukaciju Fudbalskog saveza Crne Gore. Upisao sam osnovne licence i krenuo novim putem. Nije prošlo mnogo kada mi je stigao mejl od UEFA, računao sam da se javim u vezi licence, nisam imao nikakvu predstavu o čemu se radi... Došao sam kući i u razgovoru sa suprugom uočio sam da je stvar veoma ozbiljna. Živeo sam u Budvi, znao sam mnoge stvari koje su se pričale iza kulisa. Mnogi ljudi su uperili prvo prstom u mene, ali mnogo puta u karijeri sam se nalazio u toj situaciji i nikada nisam davao poseban značaj, niti bilo kome da objašnjavam. Međutim, kada je taj mejl stigao bilo je baš napeto, vraća film Puletić pod bujicom emocija.

Kako navodi, spornu utakmicu uopšte nije branio loše, ali je ekipa podbacila.

- U celoj situaciji nisam se osetio nimalo prijatnim. Nisam imao iskustava sa saslušanjima, niti sam imao prestupe, prelazak preko pune linije mi je bio najveći prekršaj u životu. Nije mi bilo prijatno da idem u tako ozbiljnu instituciju, ali zahvaljujući mom advokatu Miću Petkoviću, koji mi je ujedno bio svojevrsni psiholog, otišao sam tamo u pozitivnom tonu. Znao sam da nemam šta da krijem. U celoj priči nije bila samo ta utakmica sporna, bilo je reči i o onoj u Jerevanu, gde sam bio igrač utakmice i dobro branio. Nažalost, u Podgorici su se stvari odvijale drugačije, imao sam takođe dobar broj odbrana, samo ekipa nije bila na istom nivou kao u Jermeniji.

ISPITIVANJE

Zatim je krenula borba.

- Nisam znao šta će se dešavati, otišao sam da dam izjavu. UEFA je ozbiljna organizacija, sve se u minut i posle svega nosim lepo iskustvo što se tiče tog dela, video sam kakav je to nivo. Nisam imao problem sa organizacijom bilo čega. Došao sam tamo u tajnosti, ljudi iz kluba nisu smeli da znaju jer je trebalo da se vidi gde nas sve ovo vodi. Sačekao me čovek iz UEFA i odveo crnim kombijem, čak smo se šalili i pitao me "Otkad radim u UEFA?", smejali smo se, ja od muke, on iz nekih svojih razloga.

Otkrio je Puletić i detalje ispitivanja.

- Najpribližnije je onom što smo gledali u Haškom tribunalu. Na osnovu tih snimaka može najbolje da se objasni kako izgleda. Sve je bilo stresno, imao sam simultano prevođenje, mnogo kamera i ljudi je oko vas u velikom prostoru. Koliko to izgleda strašno, ti ljudi su toliko profesionalni i imaju pristup da je na meni samo da iznesem ono što jeste.

Nastavio je u istom dahu sa pričom.

- Nisam otišao tamo spreman, nisam znao šta će sačekati, osim da je reč o utakmici. O tome nisam imao nikakav problem da pričam, ali neke stvari unutar kluba kako funkcioniše nisam mogao da znam. Međutim, oni su insistirali na tome. Tu mi je bila pometnja. Kao igrač nemam dodirnih tačaka sa funkcionisanjem tima, ali kada vas pitaju u vezi klupski struktura, a morate da da te odgovor. Išao sam da pričam srcem, nisam imao šta da prikrivam i gledao sam samo sebe. Nisam pričao ono što ne znam, ali sam iznosio svoje viđenje.

Ispitivanje je trajalo veoma dugo.

- Šest sati su me ispitivali, samo sam jednom otišao do toaleta da se umijem i pitao sam se "Ima li kraja ovome?". Popio sam ne znam koliko vode, bio sam potpuno iscrpljen... Morao sam da vratim film, završio sam karijeru i već sam izbrisao tu utakmicu iz sećanja jer je za zaborav. Veštačenje telefona je bilo, kod svih, i vrlo rado sam dao telefon, čak priložio karticu koju koristim u Crnoj Gori pored srpske.

Podrška kroz čitav proces bila mu je supruga.

- Veliki teret je iznela moja supruga, advokat i njegov tim. Mnogo ljudi se javilo da pomogne i bili su za mene. Sve one koje sam smatrao za prijatelje su se potvrdili u ovoj situaciji.

Puletić: "Mnogi nisu verovali..."

Istakao je Puletić i kako mnogi nisu verovali da će dokazati nevinost u UEFA.

- U tim situacijama više čovek ne zna šta da pomisli i razmišlja. Izuzetno težak period je iza mene, ne bih poželeo nikom sve ovo kroz šta sam prošao. U klubu kad sam radio, čim je izašla informacija to je bilo stresno za mene. Radio sam sa mladim golmanima u Arsenalu, otišao sam zbog sebe da treniram, znao sam da se moja borba dalje nastavlja. Nisam hteo da odustanem. Saopštio sam im, neki nisu verovali da ću uspeti, ali je bilo koji jesu. Većina je poverovala u moju priču, upoznali su me kakav sam tokom rada, mogli su da procene i donesu bar svoj zaključak. Bitno mi je da budem čist prema deci i njihovim roditeljima, pored moje supruge i sina, da izdržim do kraja.

Zatim je još jednom spomenuo svoju suprugu.

- Supruga i ja smo jedini znali, ona je bila stub i oslonac, s njom sam najviše vremena provodio. U razgovorima kada sam padao, ona me je podizala i govorila da će sve biti OK, naravno da me je znala kakav sam. Veliki broj fudbalera i prijatelja, kumovi, svi su dali doprinos toj borbi.

Povratak fudbalu

Posle svega - vratio se fudbalu!

- Bio sam ispražnjen, ljudi iz FK Budva su mi izašli u susret da krenem da radim kod njih, dali su mi uslove da treniram i da se izborim sa psihološkim stanje. Samo 10 odsto slučajeva UEFA oslobodi krivice, to je mali procenat. Drago mi je da ova borba nije bila uzaludna i da sam oslobođen optužbe.

Ožiljaka ipak, kako sam kaže, ima.

- Istražitelji su izneli mišljenje o meni, rekli su da sam sarađivao i bio posvećen, da ništa nisam prikrivao i pričao stvari kakve jesu. To je doprinelo tome, ali da advokatski tim nije uradio posao kakav jeste, mislim da bi sve bilo bačeno i uzalud. Već bi me zaboravili i ostao bih sam sa sobom, ali slava Bogu. Ožiljaka ima, boriću se.

Sada je rešen da nastavi tamo gde je stao.

- Nastavljam tamo gde sam stao u Crnoj Gori. Pokušali su da me zaustave, ali to je samo bilo malo skretanje. Planiram da se dalje školujem, da pomognem mladim golmanima da ne dođu u ovu situaciju, pored usavršavanja. Svojim iskustvom želim da im pomognem da budu dobri golmani. Radom sam napravio karijeru, sad da li je to bilo dovoljno za nešto više ili ne, mogu da budem zadovoljan s obzirom odakle sam krenuo. Bez posvećenosti i kontuiniranog rada nema šta da se traži, možda ga je meni falilo za iskorak - zaključio je Dušan Puletić.

Kurir sport / Sportal

 BONUS VIDEO: