HOĆE LI IGRAČI MORATI DA VELJKA PAUNOVIĆA ZOVU "MISTER": Selektor doneo odluku! Evo, kako će ga oslovljavati...
Veljko Paunović stigao je kao spasilac na kormilo srpske fudbalske reprezentacije, posle neuspeha i neodlaska na Mundijal 2026. u SAD, Meksiku i Kanadi.
Veljko Paunović je čovek koji ne voli da daje obećanja, ali je svestan da nacija od njega očekuje samo uspehe.
Titula "mister"
Njegov prethodnik Dragan Stojković Piksi voleo je da ga fudbaleri oslovljavaju sa "mister". Tu titulu u nacionalni tim pre deceniju ipo uveo je Radomir Antić, koji je to doneo iz Španije.
Veljko Paunović otkriva da li će i njega srpski fudbaleri morati da zovu "mister",
- Zovu me „selektore”. Niko od igrača ništa ne mora sem da bude privržen reprezentaciji, uz dužno poštovanje - rekao je za "Sportski žurnal" Veljko Paunović.
Sa saradnicima živeo zajedno
Pred sebe je stavio cilj da kult reprezentacije bude toliko jak, da iz njega fudbaleri crpe energiju za utakmice. Svoje saradnike okupio je nedavno u svojoj kući u Rušnju, gde su svi prespavali. Zajedništvo i interakcija mogu se očekivati i kada su fudbaleri u pitanju.
- U Meksiku je meni i mojim saradnicima bilo u interesu da živimo zajedno, da budemo maksimalno posvećeni, da funkcionišemo kao familija. U novembru smo par dana bili u mojoj kući, ostali su zatim prešli u hotele - priča Paunović i nastavlja:
- Naša najveća interakcija ne završava se kad krenemo na večeru, ili odemo u kupovinu. Pričamo o poslu u autu, konstantne komunikacije neophodne su kako bismo se približili cilju. Imamo fudbalsku dinamiku, ne pomeramo čaše i flaše. Idemo u dubinu, pričamo o svemu što je bitno. Večeramo uvek zajedno. Otkad smo u reprezentaciji odemo u Sportski centar u Staru Pazovu, tamo radimo, završimo, imamo interakciju sa svim osobljem, vežbamo u teretani, trčimo, igramo fudbal, oporavljamo se...
Tata je bio genije
Otkrio je srpski selektor i da je veliki protivnik cigareta i duvana, za razliku od svog pokojnog oca Blagoja Paćka Paunovića, koji nije "vadio cigarete iz usta". Isto tako Veljko ne voli da čuči, što je Blagoje često praktikovao.
- Duvan nikada nisam probao, a pošto sam operisao oba meniskusa, ne mogu toliko dugo da budem u istom položaju. Od oca sam naučio mnogo kao igrač i kao osoba, prevashodno kako da se ophodim prema ljudima. Zapisivao sam njegove ideje. Kao mlad i neiskusan nisam razumeo sve, što je tata govorio. Sad kad razmislim, on je bio genije! Pričao je da se fudbal igra "jedan na jedan", koliko je važna duel igra, ko je sposobniji da sa svojim umećem rešava situacije, taj će imati prednost. Bila je to očeva osnovna filozofija fudbala - rekao je Veljko, a onda se setio jednog događaja kada je bio dečak:
- Sedeo sam na zadnjem sedištu auta, kada je tata dolazio da me vozi kući posle škole. Ivica Osim je bio na mestu suvozača, jer ga je tata vozio svakog dana od stadiona do Novog Beograda, gde je živeo. Pamtim utakmicu za pionire Partizana. Igrali smo protiv Zvezde, postigao sam dva gola. Osim me je gledao i pohvalio. Bio sam mnogo srećan posle njegovih reči.
Kurir sport/Sportski žurnal
