TURSKE ZASTAVE, ISUS NA LEĐIMA I TRI PRSTA! A MRŽNJA NA KUB: Zvezdini igrači se setili pohoda na titulu 2014. i meča u Novom Pazaru!

Fudbaleri Crvene zvezde vratili su titulu na Marakanu u sezoni 2013/2014, a nedavno je izašao dokumentarni film "Naša Zvezda prva(k) ponovo" koji govori o tom podvigu.

Neverovatna grupa ljudi  

Generacija predvođena Milošem Ninkovićem, Nenadom Milijašem, Darkom Lazovićem, Bobanom Bajkovićem, Nejcom Pečnikom, Draganom Mrđom i drugima prekinula je dominaciju Partizana. Možda i ključna utakmica za crveno-bele bila je u Novom Pazaru, kada su pobedili minimalnim rezultatom 1:0. Jedini gol na meču postignut je u 17. minutu, kada je kapiten Crvene zvezde Nenad Milijaš pogodio gol Novog Pazara iz slobodnog udarca.

Bila je to specifična utakmica, na "neprijateljskom terenu". Marko Petković u dokomentarcu otkriva da nikada nije osetio takvu mržnju sa tribina, dok je Miloš Ninković vratio uspomene i prisetio se kako je Nikola Mijailović pokazivao tri prsta i "krstio čitavu tribinu" navijača Novog Pazara, koji su prema timu iz Beograda tokom čitave utakmice ispoljavali mržnju, prezir i neprijateljstvo.

- Pazar je bio... Nemoguć doček. Toliku količinu mržnje nikad nisam osetio kad sam igrao u Srbiji. Ceo stadion je bio "njihov", ovaj deo gde je trebalo da budu Delije bio je prazan kad smo mi došli, kad je počela utakmica. Mislim da su ih pustili posle nekih 15-16 minuta, da su tad ušli na stadion. I to... Ja se sećam, a ne znam da li drugi mogu da kažu to isto. Ta doza olakšanja, kad sam video da oni dolaze, to je Zvezda, to je vetar u leđa. Kad su oni ušli na stadion, kad ti znaš da imaš svoje navijače, da imaš sa nekim da uđeš u borbu. Mislim da je posle dva-tri minuta Milijaš dao gol iz slobodnjaka sa 35 metara - pričao je Marko Petković, da ni Miloš Niković dodao:

Premije Partizana Novom Pazaru

- Potpuno ludilo. Sećam se, nikad neću zaboraviti, Džoni (Nikola Mijailović op.a.) izlazi sa tri prsta, krsti se. Prekrstio celu tribinu, što kaže ovaj jedan.

Savo Pavićević tada je sa Dejanom Kelharom činio štoperski tandem Crvene zvezde. Prisetio se i on te utakmice i otkrio da se tih dana pričalo o premijama koje je Partizan pripremio za fudbalere Novog Pazara, ukoliko savladaju crveno-bele.

- Sa te strane priča "Partizan premirao ovoliko para, onoliko". Sve to dolazi do nas. Ne možemo da izađemo u grad, a da nam neko ne priđe i ne kaže. To ti negde zuji non-stop, kopka te. Onda idemo u Pazar. Ja sam sa Kelharom bio u sobi, nismo mogli da spavamo. Sećam se da smo mi išli u restoran u 12.00 sati da pijemo kafu, voleli smo da zapalimo cigar... To je sve neki stres bio po nas, neverovatan. Budimo se ujutru u šest, kao pekari, ne možeš da spavaš. Već smo spremni, dolazimo na doručak zategnuti, Džoni kaže "Jako samo, biće haos", Slaviša nas na onaj njegov mekan način sprema za atmosferu. Mi čujemo sve to, da će biti njihovi navijači, da će sa strane Partizana biti ovo, da mi sad ako se ovo izgura... Jedna od najtežih utakmica u tom delu, što se tiče gostovanja - prosetio se Savo Pavićević.

Gol godine  

Nenad Milijaš je tog dana još jednom potvrdio kako seva njegova leva. Bio je junak utakmice, čovek koji je prelepim golom iz slobodnjaka doneo tri boda Crvenoj zvezdi.

- Pazar je stvarno negde utakmica koja je, kad pogledam celu sezonu i koliko je bilo bitno i teško... Sećam se da naši navijači nisu ušli na vreme. Počela je utakmica, ali su oni došli kasnije. Tačno imam utisak da sam dao gol kad su oni došli. Bukvalno se sećam te situacije kao da je juče bila. Stvarno bitan gol te godine - kazao je Nenad Milijaš.

I ponovo u priču se uključuje Savo Pavićević.

- Onda ta njegova, Božija leva noga! Šutira čovek i daje gol sa 30 metara - rekao je Pavićević, a Dejan Kelhar se prisetio:

- Milijaš nije baš nešto trčao, ali bila je tu nogica. Nogicu je imao.

Slovenci nose majice "Otadžina"  

Boban Bajković energijom i elanom plrenio je na golu Crvene zvezde. U Novom Pazaru nije ostao dužan navijačima tog kluba. 

- Znali smo koliko je teška atmosfera, onda smo i mi bili bezobrazni. Znali smo da je sve bilo protiv nas, a tek tamo duplo teže Njihova publika, njihovi navijači, stvarno su sjajni po njih, ali nisu po nas. Sećam se one bombe pucaju pored mene 90 minuta. Ali smo pripremili, imali smo mi plan B sa "Otadžbina" majicom. I sa tri prsta! Ma, ajde, to je sad, prošlo je dugo vremena, bili smo mladi... Sećam se da je bilo najluđe, ova dva Slovenca, moja drugara, nose majicu "Otadžbina". Koliko je to bilo spojeno, kao jedna familija, Slovenci da nose majicu. Ja sam bio go do pojasa, sa Isusom na leđima, sa tri prsta gore. Nema šta nije letelo... Od upaljača, telefona, stolica. Da su mogli u svoje ruke da me uzmu, kraj bi mi bio. Ali dobro, to je sve mladost-ludost i emocija - vratio je film Boban Bajković.

Ponovo se Marko Petković setio te utakmice, kao i Darko Lazović.

- Specifičan deo dole, gde su oni sa turskim zastavama pratili, svaki čovek je imao. To je bila baš teška pobeda te generacije. Baš smo se dobro namučili - rekao je Marko Petković, a Darko Lazović nastavio:

- Ne znam kako je sad u Pazaru, ali tad je bilo vruće gostovanje za svakog igrača. Mislim da ima te neke draži. Nije to uopšte loše da ima tih stadiona. Bilo je dosta obezbeđenja i policije. Ja se sećam još dosta pre toga, u mojoj prvoj sezoni, igrali smo Kup Srbije kada su oni bili drugoligaš. Bukvalno su zatvarali ulice, pratila nas je žandarmerija. Narod je tamo specifičan, ne vole nas toliko. To smo donekle i očekivali.

U svlačionici scene  

Nejc Pečnik više puta je ponovio da će period u Crvenoj zvezdi pamtiti dok je živ.

- Možda i najteža utakmica na gostovanju, jer stvarno je bilo neprijatno. Znam da je letelo kamenje pored glave, pogodi te u butinu, ovo-ono. Samo sam čekao da se završi, da pobedimo i da izađemo odande - rekao je Nejc Pečnik, dok Savo Pavićević dodaje:

- Ulazimo u svlačionicu, dešavaju se tamo te scene, o tome neću da pričam, nikad to ne mogu da shvatim zašto i zbog čega, srećni smo i emotivno izraženi. Koliko smo to želeli, da se ta utakmica dobije, kroz tu utakmicu smo sve izbacili iz sebe. Sedeo je Bajko do mene, ostalo je nas četiri-pet iskusnih igrača i Bajko mi je rekao "Savke, mislim da je to - to". On koji je bio golman.

Potom reč ponovo uzima Boban Bajković i seća se trenutka kada je Nenad Milijaš zatresao mrežu Novog Pazara.

- Milijaš je imao taj sjajan slobodnjak, korner, slobodnjak, nije njemu bilo čudno da da gol iz kornera. Imao je sjajan prekid, znao je kad će u golmanov, kad će preko zida, znao sam... Samo sam mislio da je daleko, bilo je preko 35 metara. Sećam se teške situacije za navijače, da li će ih pustiti. Tamo je mnogo teško bilo igrati u to vreme. I sada je, uvek je. Čini mi se te sezone da je nama sve bilo teško, a pogotovo Novi Pazar. Znao sam da je Novi Pazar presudan. Ako dobijemo to sam znao da smo prvi, nema šanse da izgubimo od Slobode Užice i OFK Beograda. Kad je Milijaš dao gol znao sam da je gotova utakmica. Slaviša je namestio stabilnu odbranu, nije nama lako bilo dati gol. Kad smo dobili Pazar znao sam da je titula, počeo sam da ih ljubim po svlačionici. Znao sam da je 99 odsto gotovo - prisetio se Boban Bajković.

Titula nadohvat ruke  

Lideri Zvezdine svlačionice pored trenera Slaviše Stojanovića bili su tada Miloš Ninković i Nenad Milijaš, a njihove emocije bile su neverovatne posle meča u Novom Pazaru.

- Posle Novog Pazara smo znali da je to - to. Znali smo da je titula tu. Posle svake utakmice bila je žurka. Tad smo mogli da stanemo na pumpu, da kupimo nešto. Protiv Javora nismo, nikad nisam video da vozač brže vozi autobus nego posle Javora. Kad smo dobili u Novom Pazaru to je bilo slavlje, pa smo stajali, pa su navijači bili na istoj pumpi. Ma to su bili doživljaji - prisetio se Miloš Ninković, a Nenad Milijaš nastavio:

- Sad sam se naježio... Pre Pazara smo imali toliki pritisak javnosti, ali i nas samih. Znamo koliko je to gostovanje teško. Svi pričaju - "Evo sad će da kiksnu, evo sad će da kiksnu, evo sad će da kiksnu". Sami smo sebi nabili pritisak "Pazar, Pazar, Pazar". Kad je prošao Pazar bilo je okej, ali nije još bio kraj.