KAKVA LUDA AVANTURA! SRBIN OTIŠAO DA IGRA FUDBAL U VENECUELU! U PARTIZANU GA NISU VIDELI... "Bezbedno je ovde! Ne bojim se! Uslovi su bolji nego u Evropi!"

Posebno ne Venecuela, koja je zbog nestabilne političke situacije početkom godine bila glavna tema u svetskim medijima.

Stopama Šekija, Vladice i Ramba  

Pre gotovo 60 godina jedan Srbin zaigrao je u Venecueli, bio je to čuveni Vladica Popović, bivši igrač i trener Crvene zvezde. Kasnije je veliki trag ostavio kao stručnjak u Kolumbiji, zemlji u kojoj Dragoslav Šekularac i danas ima kult božanstva. Nešto slično se može reći i za Dejana Ramba Petkovića u Brazilu, gde i danas živi sa porodicom.

Ali, Venecuela, samo mesec dana posle trusne političke situacije i otmice predsednika Nikolasa Madura od strane Amerikanaca, primila je pod svoje okrilje jednog Srbina - Stefana Obradovića.

Momak koji ima samo 22 godine upustio se u pravu avanturu, pošto je potpisao ugovor sa ekipom Akademija Puerto Kabeljo. Prošao je omladinsku školu Partizana, a u Superligi je igrao za pančevački Železničar i OFK Beograd, dok je u Venceuelu stigao iz portugalske Vizele.

Tajnoviti poziv iz Venecuele  

Kurir je Stefana Obradovića pronašao u Venceueli, sa velikim zadovoljstvom je pristao da govori za naš list i portal.

Prešli ste u Venecuelu, u ekipu Akademija Puerto Kabeljo. Kako se desio transfer?

- Transfer se desio prilično brzo. Pojavila se opcija iz Venecuele, klub je pokazao ozbiljno interesovanje i predstavio mi jasan plan. Nakon razgovora sa ljudima iz kluba i sagledavanja cele situacije, odlučio sam da prihvatim ponudu jer sam video dobru priliku za kontinuitet igranja i napredak - počeo je razgovor za Kurir Stefan Obradović.

Koliko ste upoznati sa fudbalom u Venecueli i sa svojim novim klubom?

- Pre dolaska sam se informisao koliko sam mogao. Znam da liga iz godine u godinu napreduje, da se dosta ulaže i da ima kvalitetnih igrača. Takođe dodatno me je privuklo što ih jedna utakmice deli od kvalifikovanja na Kup Sudamerikana, što je kao Liga Evrope kod nas. Akademija Puerto Kabeljo je klub koji poslednjih sezona stalno raste, ima dobru organizaciju i ambicije da bude u samom vrhu venecuelanskog fudbala.

Bez imalo straha  

Tamošnji mediji pišu da Akademija ima šampionske ambicije. Šta su vama rekli iz kluba? Jeste li možda pričali sa trenerom?

- Iz kluba su mi jasno stavili do znanja da imaju visoke ciljeve. Žele da osvoje ligu i sledeće sezone igraju najveće takmičenje u Južnoj Americi - Kopa Libertadores. Imao sam razgovore sa trenerom, objasnio mi je kako me vidi u timu i šta očekuje od mene, što mi je dodatno dalo motiv da dođem.

Nije baš uobičajeno da jedan fudbaler iz Srbije ode u Venceulu? Kako ste se odlučili na taj potez i kakve ste preporuke dobili?

- Razgovarao sam sa ljudima koji poznaju prilike u Južnoj Americi i dobio sam pozitivne preporuke. Opet ponavljam najviše me je privukao ceo projekat kluba i šampionske ambicije.

Stabilni odnosi sa SAD  

Potpisali ste ugovor do kraja tekuće godine, uz mogućnost ostanka do kraja 2027. Kakvi su vaši planovi za dalje?

- Ovde sam trenutno na pozajmici do 30. juna. Nakon toga se vraćam u Vizelu, pa ćemo videti kakvi će biti dalji planovi. Da li ću ostati u Portugalu, ili produžiti boravak u Puerto Kabelju do kraja sezone.

Sigurno ste upoznati sa trenutnom političkom situacijom u Venecueli, da su im Amerikanci oteli predsednika, da je skoro došlo do rata u toj zemlji. A, vi ste odlučili da odete da igrate tamo fudbal. Hrabro, jer imate samo 22 godine. Šta možete reći o tome?

- Naravno da sam se informisao pre dolaska, ali trenutno su stvari stabilne i odnosi sa Amerikom su normalni. Bezbednosna situacija je dobra i ovde se osećam sigurno.

Sve je lakše uz suprugu  

Jeste li sami u Venecueli?

- Sa mnom je supruga, ovde u Južnoj Americi. Ona mi je najveća svakodnevna podrška. A, veliki oslonac pružaju mi roditelji i sestra koji su u Srbiji.

Koliko znate o venecuelanskom fudbalu? I uopšte o fudbalu u Južnoj Americi.

- Južnoamerički fudbal je poznat po strasti, energiji i tehnički jakim igračima. Ovde se igra sa mnogo emocija i intenziteta, što mi se dopada i verujem da može dodatno da me unapredi kao igrača.

Kamp kakav se ne viđa u Evropi  

Kakvi su uslovi za fudbal u vašem klubu? Čisto da razbijete neke predrasude o Južnoj Americi i Venecueli?

- Akademija i naš kamp gde treniramo stvarno izgledaju fenomenalno. Kad sam prvi put tamo kročio ostao sam bez teksta. Trening kamp Akademije Puerto Kabeljo je vrhunski opremljen i pruža igračima uslove kakve imaju samo najbolji klubovi u Evropi. Kamp raspolaže sa četiri kvalitetna terena, apartmanima za smeštaj igrača, savremenom teretanom, bazenima za oporavak, saunom i čak hiperbaričnom komorom. Sve je organizovano da igrači mogu da rade na svakom aspektu pripreme.

Prethodnu sezonu proveli ste u Portugalu, u tamošnjem drugoligašu Vizeli. Kakva iskustva nosite iz te zemlje?

- Portugal mi je doneo mnogo - disciplinu, taktičku zrelost i ozbiljan rad. Druga liga je veoma zahtevna, i fizički i mentalno. I to iskustvo mi danas mnogo znači. Posebno ovde u Južnoj Americi.

Uspomene iz Srbije i seta za Partizanom  

Pre toga igrali ste za OFK Beograd i Železničar u elitnom srpskom rangu. Kako pamtite ta dva kluba?

- U oba kluba sam stekao važno iskustvo igranja u Superligi. Naučio sam kako izgleda seniorski fudbal na najvišem nivou u Srbiji i to mi je bila dobra baza za dalju karijeru.

Prošli ste omladinsku školu Partizana, ali nikada niste dobili šansu u Humskoj. Zašto?

- Prošao sam kompletnu omladinsku školu Partizana i imao sam priliku da treniram sa prvim timom. Bio sam pod stipendijskim ugovorom i sa 17 godina mi je bio ponuđen profesionalni. Ipak, u tom trenutku nisam imao jasan plan kao mlad igrač, pa sam odlučio da dalju karijeru gradim na drugačiji način.

Talentovana generacija iz Humske  

Da li vam je krivo?

- Naravno da uvek postoji mali žal što nisam dobio pravu šansu, ali na to gledam kao na deo svog fudbalskog puta. Dobio sam iskustvo koje me je mnogo naučilo.

Šta možete reći o svojoj generaciji u Partizanu, godištu 2003? Mihajlo Ilić je u Anderlehtu, Mateja Đorđević u Ostinu, a Aleksa Purić u Atletiku iz Madrida.

- Bila je to jako talentovana generacija, sa mnogo kvalitetnih igrača. Mnogi su nastavili karijere na ozbiljnom nivou, što pokazuje koliko je škola bila jaka.

Radio sa Nađom i Stanojem  

Da li je neko iz Partizana iz prvog tima pratio igre u omladinskom pogonu? Znamo svi kakva je Partizanova omladinska škola. Dobijali su šansu momci sa strane, ali ne i Partizanova deca?

- Rad u omladinskom pogonu se pratio i imao sam kontinuitet. Igrao sam za prvi tim Teleoptika kod Alberta Nađa, a imao sam i priliku da treniram sa prvim timom Partizana za vreme Aleksandra Stanojevića. Profesionalni ugovor tada nisam potpisao jer tadašnja uprava nije imala jasan plan i viziju mog daljeg razvoja kao mladog igrača, pa sam odlučio da karijeru nastavim drugim putem.

Kako sada gledate na situaciju u FK Partizan? Predrag Mijatović mnogo polaže u omladinski pogon, daje šansu Partizanovoj deci.

- Dobro je što se ponovo akcenat stavlja na omladinski pogon i Partizanovu decu. To je identitet kluba i mislim da je to pravi put.

Stric mu čuveni fudbaler  

Koji je vaš fudbalski san? Jaka liga u kojoj biste želeli da igrate?

- Kao i svakom fudbaleru, i meni je san da se oprobam u najjačim ligama u Evropi. Radim svakodnevno da bih došao do tog nivoa, ali sam otvoren i za druge puteve. Voleo bih da ostavim trag i u Južnoj Americi, jer je to kontinent koji živi fudbal i može mnogo da ponudi igraču.

Imate li fudbalske uzore?

- Moj prvi uzor i osoba zbog koje sam krenuo da igram fudbal, je moj stric Milan Obradović, koji je imao sjajnu karijeru u inostranstvu. Igrao je za Obilić i Partizan. On mi mnogo pomaže svojim savetima i analiziranjem utakmica. Trenutni uzor i igrač čiju karijeru mnogo cenim i kojoj bih voleo da se približim je Nikola Milenković - zaključio je razgovor za Kurir Stefan Obradović.