"SVAKA ČAST SVIMA, ALI OFK BEOGRAD JE TREĆI KLUB U SRBIJI" Balša Terzić otvoreno: Bez lažne skromnosti...

U istoriji srpskog fudbala malo je klubova čije ime izaziva takvu vrstu emocije, poštovanja i nostalgije kao što je to OFK Beograd. Popularni „Romantičari“ su kroz decenije bili sinonim za lepršav fudbal, beogradski šarm i fabriku vrhunskih talenata.

Prva tema koja je obeležila aktuelni trenutak kluba jeste promena na mestu šefa stručnog štaba. Iako su takve situacije u srpskom fudbalu često praćene turbulencijama, na Karaburmi je sve izvedeno hirurški precizno i planski.

– Jovan Damjanović je bio prva i jedina opcija svakako od početka – započinje Balša Terzić priču o novom kormilaru:

– Simo Krunić je bio tu tri godine, on je sam otišao, postao je predsednik kluba. Otkako je Simo tu došao na mesto šefa stručnog štaba, mi smo znali da će i nakon trenerske pozicije biti na nekoj funkciji u klubu. Eto, između ostalog, desilo se da se Stefan Babović povukao iz privatnih razloga iz kluba, i ovim putem želim iskreno da se zahvalim Stefanu Baboviću za sve što je učinio za OFK Beograd tokom svog mandata predsednika, jer bez njegove podrške i ogromne pomoći ovaj napredak i svi ovi rezultati ne bi bili mogući. Nama je negde šef Krunić najavio da će se verovatno povući… To je bilo jedino logično rešenje u tom momentu jer Simo Krunić je veliki OFK-ovac, bivši fudbaler, jedan od najboljih trenera, mislim, čovek koji je vratio klub u Super ligu posle skoro 10 godina. On je veliki gospodin. Tako da je to bio neki prirodan sled, a Joca Damjanović je od početka bio naša želja.

Dolazak Damjanovića nije bio plod trenutne inspiracije, već strateškog skautiranja trenerskih potencijala.

– Znali smo da će on biti trener kada dođe do rokade na klupi. Trebao nam je mlad, perspektivan stručnjak koji može da napravi spoj iskustva i mladih, talentovanih fudbalera. Dogovorili smo se s njim za deset minuta. Već na prvom sastanku, kada smo Kostadin, Andrej i ja razgovarali s njim, videli smo kolika je njegova želja da dođe u OFK Beograd. On je i bivši igrač kluba, takođe je igrao za OFK Beograd. Pokazao je veliku motivaciju da dođe i verujem da smo napravili pravi potez i da će rezultati sigurno doći.

U sportu su rezultati jedino merilo istine, a OFK Beograd se ove sezone ne zadovoljava pukim preživljavanjem u eliti.

– Mislim da je liga ove godine veoma ujednačena, izuzimajući Zvezdu koja je nivo za sebe. Realno, mogli smo i više. Zadovoljni jesmo, ali smo mogli više. S obzirom na to da imamo, po kvalitetu, verovatno tim za jedno od mesta koje vodi u Evropu, verujem da je bilo prostora za bolji rezultat. Ipak, ne sumnjam da će se na kraju sve poklopiti i da ćemo ispuniti zacrtane ciljeve.

Na opasku da je pritisak ogroman jer ove sezone četiri kluba ispadaju iz lige, Terzić odgovara mirnim tonom koji uliva sigurnost.

– Noge nam u tom smislu nisu bile vezane, jer ne planiramo da budemo u plej-autu, niti sumnjam da ćemo biti, već u gornjem delu tabele i borbi za mesto koje vodi na međunarodnu scenu. Pritiska nije bilo, jer imamo zaista kvalitetan igrački kadar. Simo je bio tu i uradio dobar posao, a sada je tu i Joca Damjanović. Nemam nikakvu sumnju, a i momci veruju u sebe i u trenera. U klubu vlada dobra hemija i ne mislim da možemo doći u situaciju da strepimo za opstanak.

Kada se pomene Evropa, Balša Terzić zastaje. To je tema koja nosi težinu administrativne borbe, ali i istorijske obaveze.

– Mesto koje vodi u Evropu nam je cilj. OFK Beograd je veliki klub i imamo obavezu prema istoriji, imenu, grbu i dresu da se borimo za najviše pozicije. Naša ambicija je jasna, mesto koje vodi u međunarodna takmičenja.

Ono što se ne vidi na semaforu su sati i meseci provedeni u kancelarijama, rešavajući probleme koji su se gomilali deceniju.

– Prošle sezone je bilo teško, to je sigurno. Nasledili smo određene probleme kada smo došli u klub, ali smo uradili ogroman posao u administrativnom smislu za budućnost OFK Beograda. Rešili smo mnogo nasleđenih problema i i dalje smo u procesu reorganizacije. Stabilni jesmo, ali mnogo toga nije zavisilo od nas. Bili smo jedna od ekipa koja je igrala najlepši fudbal u ligi, ali kada igraš takav fudbal i ciljaš na Evropu, naravno da je frustrirajuće. OFK Beograd je klub koji mora da teži ka najvišim ciljevima. Sa druge strane, uradili smo ogroman posao za budućnost kluba i rešili mnogo problema. Borićemo se i dalje i videćemo šta će doneti budućnost.

Mnogima je još uvek u svežem sećanju period kada je OFK Beograd igrao po beogradskim predgrađima. Terzić objašnjava kako je krenuo taj uspon koji on naziva „logičnim spletom okolnosti“.

– Ja sam u klub došao malo kasnije, šest meseci nakon početka. Moj brat Kostadin je potpredsednik kluba, a Andrej Mrkela, koji je takođe ponikao u OFK Beogradu kroz omladinsku školu i igrao za klub, sportski je direktor. Ja sam ceo život navijač OFK Beograda, odrastao sam na Karaburmi pored stadiona i to mi je klub za koji navijam od malena i za koji ću uvek navijati. Sve to čini logičan sled okolnosti da smo došli u OFK Beograd i pokušali nešto da napravimo – rekao je Terzić i dodao:

– Ekspresno smo iz Srpske lige ušli u Prvu ligu Srbije, gde se odigrala čuvena bitka sa Zemunom (0:1). Nakon toga, u Prvoj ligi Srbije stvarno smo dominirali. Napravili smo sjajnu ekipu za taj nivo takmičenja i stvorili pravu dominaciju – na polusezoni smo imali skoro 30 bodova i već tada obezbedili ulazak u Super ligu. Odmah nakon toga, povratak u Super ligu i četvrto mesto… iskreno, ne znam da li je neka ekipa u istoriji uspela da iz treće lige dođe do četvrtog mesta u Super ligi.

Ipak, Balša ponovo naglašava drugu stranu medalje.

– Akcenat je bio na stabilizaciji kluba u administrativnom smislu, da klub stane na noge finansijski. Istovremeno, dosta smo uradili i na sportskom planu. Danas je OFK Beograd stabilan superligaš, ozbiljni ljudi rade u klubu, svako zna svoje obaveze u svakom sektoru, a na svim nivoima težimo ka najvišim ciljevima. Svi smo prezadovoljni kako je to do sada ispalo.

Biti bratanac Zvezdana Terzića nosi sa sobom i privilegiju i odgovornost. Balša ne beži od te teme, naprotiv – ističe je kao ključnu za svoj razvoj.

– Mnogo mi znače njegovi saveti. Svi smo od njega učili kako se radi ovaj posao. Mislim, on je najveći sportski radnik na Balkanu. Ono što je napravio sa Crvenom zvezdom niko nikad neće ponoviti i to je neponovljivo. Ostaće upisano u istoriji srpskog fudbala, a knjiga bi mogla da se napiše o svemu što je uradio – u OFK Beogradu kada je bio tu, kasnije u Fudbalskom savezu, a i sada u Crvenoj zvezdi. Zato, kad god postoji neka dilema, naravno da ću ga pozvati za savet – rekao je Balša, te dodao:

– On je čovek od koga sam, mogu da pričam u svoje ime, mnogo učio i i dalje učim. Bez njega ne bih bio ovde gde jesam – generalni direktor OFK Beograda – bez njegovih saveta i svega što sam naučio, ne samo o poslu i fudbalu, nego i o životu. Ne osećam nikakav teret, već ponos. Ponosan sam na strica, na sve što je uradio, na ono što i dalje radi za mene i za OFK Beograd. Sa ponosom uvek ističem da mi je Zvezdan Terzić stric i tako će uvek i biti.

U periodu Zvezdana Terzića, OFK Beograd je bio poznat po odličnoj omladinskoj školi, a Balša Terzić je svestan da se taj imidž mora vratiti ako klub želi dugovečnost.

– OFK Beograd je u tom periodu imao sigurno najbolju omladinsku školu u Srbiji. To je i dalje naš cilj, jer u našoj viziji omladinska škola predstavlja temelj kluba – bez nje ništa ne ide. Ništa se ne može postići preko noći. Godinama skoro ništa nije rađeno ni po planu infrastrukture, ni u dovođenju dece, ni u radu s decom. Trenerski kadar je takođe izazov – teško je naći dobre trenere koji žele da rade s mladima, što je problem srpskog fudbala generalno.

Prvi koraci su već napravljeni.

– Dosta smo uradili. Nenad Krstičić je direktor omladinske škole – dete kluba, ponikao je u OFK Beogradu na Karaburmi, a pritom ima veliko inostrano iskustvo. Prvo što smo uradili kada smo došli u klub bila je zamena terena sa veštačkom travom koji nije menjan 20 godina. Renovirane su svlačionice omladinske škole, teretana… Urađen je veliki posao u infrastrukturnom smislu. Naravno, ništa ne može preko noći – sigurno će nam trebati još nekoliko godina da omladinska škola stane na noge i da se igrački kadar popuni. To mora da krene od petlića i pionira, da se oni grade od malih nogu. Trenerski kadar je sada mnogo bolji i iskreno sam zadovoljan kako funkcioniše omladinska škola. Težimo ka tome da OFK Beograd opet ima, ako ne najbolju, a onda makar među boljim omladinskim školama u zemlji i da bude klub prepoznatljiv po svojoj deci.

Jedna od najbolnijih tema za navijače bila je privremena selidba iz Beograda. Balša Terzić sa nestrpljenjem najavljuje kraj tog izgnanstva.

– Sve radimo da stadion bude spreman već za utakmicu protiv Železničara iz Pančeva. Sigurno će to biti u naredne dve-tri domaće utakmice. Svaki dan radi po 20–30 ljudi na stadionu, radovi su ubrzani maksimalno i verujem da će se do kraja sezone sigurno igrati na Omladinskom stadionu. Tačan rok je teško dati, jer nije sve ni do nas, vremenski uslovi takođe igraju važnu ulogu.

Emocija koju direktor pokazuje govoreći o stadionu je autentična.

– Ja to čekam… Navijam za OFK Beograd ceo život i čekam 20 godina da se stadion renovira. Kad vidim kako se sve to sada razvija i odvija – zapadna tribina potpuno renovirana i izbetonirana, isto i istok – ne mogu da verujem i osećam ogroman ponos. Pre neku noć sam stajao na tribini do 22 sata, gledao i nisam mogao da verujem šta se događa.

S druge strane, zahvalnost Zaječaru je tu.

– Bilo nam je teško, ali prvo bih se zahvalio ljudima u gradu Zaječaru, gradonačelniku i svima iz Timoka koji su se trudili da se osećamo kao kod kuće. Ipak, nigde nije kao kod kuće. Karaburma je sinonim za srpski fudbal, za OFK Beograd – vetrovita Karaburma je OFK Beograd. Čak i da sam igrao na nekom drugom stadionu u Beogradu, osećaj bi bio isti. Osećamo ponos i jedva čekamo da se svi vratimo kući, od igrača do nas iz uprave.

U eri kada stadioni širom Srbije zjape prazni, Balša Terzić ima viziju kako da privuče publiku na Karaburmu.

– Mislim da poseta na Karaburmi poslednjih godina nije relevantna u odnosu na broj i bazu navijača OFK Beograda. I dalje često srećem ljude na ulici koji mi kažu: „Navijam za OFK Beograd 30, 40, 50 godina, kad ćemo se vratiti?“ OFK Beograd ima mnogo više navijača nego što to pokazuje broj na stadionu. Ljudi danas žele da, kada dođu na utakmicu, ne kisnu, da im bude toplo i da imaju određeni komfor.

To uključuje i promenu navika na stadionu.

– Ljudi žele da uživaju na utakmici – da pojedu nešto, popiju čaj, kafu ili piće, da dožive neki happening na poluvremenu i da im boravak bude prijatan. To je standard na globalnom nivou i mi ćemo sve učiniti da, kada se vratimo na Karaburmu, izvučemo maksimum iz toga. Stadion je rekonstruisan, star je, ali ćemo ponovo obezbediti našim navijačima, simpatizerima i publici ono što traže. Super liga na Karaburmi nakon 10 godina sigurno će privući ljude.

– Voleli bismo da budemo reper drugim klubovima. Planiramo i posebnu porodičnu tribinu na zapadnoj strani, namenjenu deci. Sredili smo plato iznad zapadne tribine gde će biti igralište za decu, tako da oni pre utakmice i na poluvremenu imaju sadržaj, a roditelji mogu da ih ostave sa animatorima. Sektor će biti potpuno odvojen, bez kontakta sa drugim navijačima. Cilj je da privučemo decu od malih nogu i da im se usađuje navika da gledaju fudbal.

U surovom svetu profesionalnog sporta, novac je krvotok. Kako OFK Beograd opstaje u vreme teške ekonomske situacije u sportu?

– Teško je privući sponzore. Imamo generalnog sponzora, Mozzart, koji je uz nas od povratka iz Srpske lige u Prvu ligu. Osim njih, generalno nemamo drugih sponzora, radimo na tome i mislim da će veliku ulogu odigrati i povratak na naš stadion. Finansiramo se pre svega od prodaje igrača, što nas vraća na značaj omladinske škole, u budućnosti to mora biti temelj kluba. Igrači koje razviješ i plasiraš u prvi tim predstavljaju naš najveći izvor prihoda. Naravno, tu su i TV prava od Fudbalskog saveza Srbije, Telekoma i slično, ali najveći prihod je upravo od prodaje igrača, što nije specifično samo za nas – to je problem za oko 90 odsto klubova u Srbiji. Upravo na tome smo se fokusirali. Posebno bih pohvalio sportskog direktora Andreja Mrkelu, koji radi izuzetan posao.

Proces dovođenja igrača je strogo definisan.

– Imamo skauting tim na čelu sa sportskim direktorom Andrejem Mrkelom. Svaki igrač prolazi proveru u skauting timu, nakon čega odlazi kod sportskog direktora. Zatim se sve prezentuje upravnom odboru kluba – sednemo, složimo se da li je to igrač koji nam treba. Naravno, bez saglasnosti trenera i šefa kluba, ništa se ne događa. Kada se i oni saglase sa sportskim direktorom, odluka ide na upravni odbor, koji odobrava transfer. To je standardan, šablonski proces koji pratimo.

Generalni direktor OFK Beograda brani kvalitet takmičenja u kojem se njegov klub takmiči.

– Mislim da je nivo fudbala u Super ligi stvarno bolji nego što javnost često prikazuje na društvenim mrežama i portalima. Fudbal iz godine u godinu napreduje. Imamo Crvenu zvezdu koja pomera granice i koja je liga za sebe, a zatim Partizan, Vojvodinu, Čukarički, OFK Beograd, Novi Pazar, Kragujevac… Gleda se zaista dobar fudbal. Nije fer da se govori da nivo fudbala u Srbiji nije dobar – momci zaslužuju punije stadione, liga zaslužuje da stadion ne bude prazan – rekao je Terzić, te istakao i ulogu države:

– Država je mnogo pomogla i uložila u infrastrukturu, koja je trenutno možda i najbolja u regionu. Tereni su dobri, država ulaže u sport, a klubovi napreduju. Crvenu zvezdu ne računam, oni su nivo iznad svih i otišli su daleko na nivou Lige šampiona, ali ostali klubovi takođe napreduju i podižu nivo. Naravno, uvek može bolje, ali mislim da ide u dobrom pravcu.

Za kraj, Balša Terzić je zamoljen da projektuje klub u period od naredne tri do pet godina. Njegov odgovor je bio odsečan i bez trunke oklevanja.

– OFK Beograd vidim kao stabilnog superligaša i klub koji će se svake godine boriti za mesto u Evropi. To je naša obaveza prema istoriji, legendama kluba, dresu, grbu i navijačima. Mislim da nije prirodno da se OFK Beograd ne bori za prve četiri pozicije, odnosno za mesto koje vodi u Evropu. To je cilj ka kojem težimo i normalno razmišljanje s naše strane – bez lažne skromnosti. Svaka čast svima, ali OFK Beograd je OFK Beograd, treći klub u Srbiji, a za mene prvi, i to je jedini logičan sled okolnosti.