Manovićeva priča dirnula je nekadašnje košarkaše BASK-a iz Beograda, koje je popularni Cvrca trenirao devedesetih godina. Oni su se okupili u družinu simbolično nazvanu "Manovićevi puleni", rešeni da mu pomognu.
Manović u ekskluzivnom razgovoru za Kurir kaže da je dirnut svim što je u rodnom gradu doživeo.
"Nisam iznenađen, jer sam znao da mi nešto spremaju. Znate, u vreme kada sam bio u BASK-u, bili smo velika porodica. Slavio se svaki rođendan, dobra ocena ili neki drugi uspeh. Tako sam vaspitan i ja i deca koju sam trenirao. Ali ipak, kada su me pozvali i izgovorili rečenicu: "Ne pitamo Vas, treneru, mi Vas samo obaveštavamo da ćemo Vam pomoći", nisam imao kud", kaže Manović.
Priča se nastavlja u dahu, nema potrebe za pitanjima:
"Mnogo emocija i dragih ljudi se tu skupilo. Kada sam na kraju trebao da se obratim prisutnima, nisam mogao. Samo sam ih pogledao i ostavio mikrofon. Jer, to je najčistija emocija i dečija želja da se pomogne. Iako je sigurno mnogo onih, koje sam do sada zadužio i koji su to odavno trebali da urade."
Mislite na ljude u Splitu?
"Da, tačnije na one koji su vodili Jugoplastiku, a koje danas ne viđam jer smo rasuti na sve strane. Ja sam deset godina igra u Splitu, sve i da ništa nisam uraduio to je period dovoljno dug da klub treba da se oduži. Bio sam član petorke, jedinin koji nije dobio oproštajnu utakmicu. Sa druge strane Olimpija je, i to stalno pričam, za Marka Verbiča, koji na 22 meča u sezoni nije igrao, a onda je poslednji ušao, presekao loptu i doneo im titulu imala niz priznanja. To je ono što boli.''
Ni posle košarke nije bilo bolje. Danas živite izuzetno teško?
"Da i opet se vraćamo na priču s početka. Mnogi koje sam zadužio "ćute" i dozvolili su da dođem u situaciju da se za hleb i život snalazim skupljajući plastične flaše po kontejnerima. To se nije promenilo, iako mediji poslednjih meseci o tome pišu. I ljudi su upoznati. Neki veći efekat je izostao."
Pratite li danas košarku?
"Koliko me zanima. Znate, u vreme kada sam igrao na treningu je bilo i po dve hiljade ljudi. Danas i Zvezda i Partizan teško skupe toliko gledalaca. O ostalima da ne govorim. trljaju ruke, kad na tribinama ima nekoliko stotina navijača. Zato sam sinoć recimo gledao ragbi. Pun statdion, 80.000 ljudi. To je atmosfera koja motiviše", zaključio je Manović.
Kurir sport / Nenad Kiš
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
