DULE NA JUBILEJ F4 U PARIZU: Da smo imali novca kao Partizan danas, bili bismo šampioni Evrope! VIDEO

Tog 9. maja 2010. crno-beli opet su u dvorani Bersi poraženi posle produžetka, u meču za treće mesto ih je savladao CSKA, a dva dana ranije u Gradu svetlosti svetlo su za Vujoševićev tim i armiju Grobara ugasili Teodosić i Čajldres u poslednjim sekundama polufinala sa Olimpijakosom.

- Baš tako, ja u Gradu svetlosti svetlost video nisam. Ipak, rado se sećam te sezone. Pred početak je ekipu napustilo nekoliko značajnih košarkaša. Peković, Tepić, Tripković, Veličković, Lazme, Rakočević, Vitkovac... Mi nikako nismo mogli da napravimo pravi kontinuitet, i to iz materijalnih razloga. Da je bilo stabilno, sigurno bi Peković ostao. Da smo imali novca i uslove kao Partizan ove sezone, naprimer, osvojili bismo Evroligu - priča Vujošević.

Retko je ko pre početka sezone verovao u crno-bele, a odlazak u Pariz je delovao poput naučne fantastike.

- Svaki trening mi je bio kao da je poslednji u životu, a svaka utakmica kao finale Evrolige. Takav sam imao pristup. Sa određenim strahom, ali s druge strane, ne pristajući unapred na poraz bez obzira ko je rival. Radili smo fanatično, motivisan trener motiviše i igrače i nisam dozvoljavao da se drugačije ponašaju. Sve to je proizvelo dobru atmosferu koja je još poboljšana velikim pobedama. Navijači, koji nas ni ranije nisu napuštali u teškim periodima, postali su značajan faktor za izazivanje transa u kojem smo igrali. Nadali smo se, a nada je realna stvar. Imali smo ekstraaordinarnu motivaciju, postigli smo to da zbir dvojice igrača bude veći od realnog - navodi Vujošević.

Poslednje sekunde polufinala, er-bol Teodosića i koš Čajldresa nije bilo lako preživeti.

- U karijeri sam imao mnogo pobeda i poraza, ali taj mi je među dva najgora. Imali smo dobijen meč, skoro da je bila smo stvar tehnike. Papalukas nam je dao koš mimo dogovora, potom je španski sudija dosudio nošenu loptu Mekejlebu. Nikad posle nisam gledao snimak, kažu da je moglo da se svira, ali da smo bili veće ime, ne bi to dosudio. Na dva poena razlike za nas u poslednjim sekundama stao sam u zonu da odbranimo jedan šut i ta odbrana je odradila posao do te mera da je Teodosić promašio ceo obruč. Da je lopta pipnula obruč ili tablu, sve bi bilo drugačije... Međutim, Čajlders, koji se do tada nije video, je skočio, niko ga nije zatvorio iz prve linije zone...Dao je koš. Jednostavno, nismo imali sreće. Finale je jedan meč, bez obzira na to što bi Barselona bila apsolutni favorit. Mnogi su protiv nas to bili, pa smo ih pobeđivali. Plasan na fajnal-for je veliki uspeh, ne samo moj, nego igrača, uprave i navijača, koji zaslužuju veliko poštovanje.

Vujošević dodaje da nikada nije razgovarao s Teodosićem o tom finišu, njegovom šutu i pogotku Amerikanca. - Ne, on, kad god se vidimo van terena, se javi, pozdravi me. Vaspitan je momak. Poštujem sve što je uradio u karijeri, ali o tom i nemamo šta da pričamo.

Neizbežna je i paralela između legendarne Kecmenove trojke u Zagrebu i onoga što se desilo u Bersiju.

- Mnogo je veći uspeh eventualno finale fajnal-fora nego osvojiti ABA ligu. Cenio sam to takmičenje kao neku zamenu za ligu bivše Jugoslavije, a poznato je da sam i ja i dalje Jugosloven. Dobro je Kecman rekao, šutneš, pa šta Bog da. A Bog je dao to. Čovek mora da bude spreman da primi takve poklone, a i da podnese ono iz Pariza.

Danas su možda neke druge vrednosti na sceni, košarka je postala deo sistema "koliko novca, toliko muzike", a Vujošević na pitanje da li će neki naš klub uskoro biti u šansi da izbori fajnal-for, odgovara:

- Kada je novac u pitanju, nisu ni naši klubovi bez šanse. Nisu među najjačima, ali ni među najgorima. Kad je u pitanju budžet Partizana iz onog vremena i ovog sada, to je neuporedivo. Uz svest da sam napravio ogroman uspeh, mnogo toga nerealnog, žaliću ceo život za trofejem Evrolige. Ja ne bih bio to što jesam bez Partizana, niti bi klub bio to što jeste bez mene.

Kako su ispalili Boa i Robertsa

Ekipa je stvorila dobru energiju, stranci su uživali, pa i danas često ističu da žale za vremenima u Partizanu.

- Jako su mi dragi ti momci. U Limožu sam davao prednost Vestermanu nad Mekejlebom, smtrajući da imam neku obavezu. Kao klinac je došao u Partizan i trebalo je tek da se izbori za budućnost. Bo i Roberts su mi izuzetno dragi. Ispričaću vam i jednu anegdotu. Jednom smo avionom krenuli u Sarajevo na meč ABA lige, bila je magla. Ja sam izvršio pritisak da ipak poletimo. I kružili smo iznad grada, nije moglo da se sleti i vratimo se za Beograd. Ovi naši igrači strancima ispričaju kako su u staroj Jugoslaviji svi aerodromi isti, tpiski. I da smo zapravo u Sarajevu, pa su oni dugo mislili da smo stvarno sleteli u Sarajevo. Posebno su se Bo i Roberts primili. Eto, to je samo delić te dobre atmosfere.

Zašto tada nisu tražili F4 u Beogradu?

Vujošević dodaje da se tada niko nije založio da se fajnal-for odigra u Beogradu.

- Šanse bi nam svakako bile veće, ali izostala je inicijativa. Sada vidim da je ima, mada, ako dođe do toga, Partizan neće igrati u svom gradu.

Kurir sport/Predrag Gajić