Domaćin Evropskog prvenstva te 1975. godine po drugi put je bila Jugoslavija, a sećanja na prvo domaćinstvo 14 godina ranije i osvojeno srebro, svima su davala za pravo da se ovog puta nadaju najsjajnijem odličju.
Sve je tih dana mirisalo na zlato u Jugoslaviji. Na klupi Mirko Novosel, na parketu ekipa koja je dve godine ranije osovjila titulu, uz dva nova imena. Umesto Miluna Marovića tu je Mirza Delibašić, a umesto Žarka Kneževića Rajko Žižić.
Kao domaćin prvenstva, kao branilac titule šampiona Evrope i kao vicešampion sveta 1974. u Portoriku (i to samo zbog slabije koš razlike u trouglu sa SSSR i SAD), naši košarkaši krenuli su u novi pohod ka krovu Starog kontinenta.
Prva stanica Split i utakmice sa Holandijom (102:76), Turskom (92:65) i Italijom (83:69) uz briljantne role Vinka Jelovca, Dražena Dalipagića, Damira Šolmana, Dragana Kićanovića i ostalih put za Beograd bio je lako obezbeđen.
Španci su nam bili lak zalogaj (98:76), baš kao i Čehoslovaci (84:68), ali je na drugoj utakmici Kićanović zaradio povredu koja ga je sklonila sa parketa. Ipak, i bez popularnog Kiće pregažena je Bugarska sa 105:76 i onda je na red došao taj 15. jun 1975. godine.
Hala Pionir (sada Aleksandar Nikolić) bila je tesna za sve koji su želeli da vide kako Jugoslavija osvaja titulu. A rival - strašna Rusija. U tim se, sa velikim steznikom oko butine, vratio Kićanović jer "takve se utakmice ne propuštaju".
A finale je bilo za anale. Od početnog vođstva Rusa, do preokreta našeg tima bodrenog od oko 7.000 navijača, do velikih plus 13 za Jugoslaviju. Pa onda i do drame u poslednjem minutu. Dva razlike za Jugoslaviju, napad za izjednačenje koji Sovjeti nisu iskoristili i onda majstorija Kićanovića koji je solo akciju zavrpio prolaskom pored strašnog Valerija Miloserdova i poentirao. Dalipagić je sa penala postavio konačnih 90:84 i naneo prvi poraz SSSR u nekom finalu. Oni su izgubili, a Jugoslavija je shvatila da je košarkaška velesila i da će dugo vladati igorm pod obručima.
MVP šampionata bio je Krešimir Ćosić, a u najbolju petorku pored njega su izabrani Sergej Belov (SSSR), Vejn Brabender (Španija), Dražen Dalipagić (Jugoslavija) i Atanas Golomejev (Bugarska) koji je bio i najbolji strelac sa prosekom 22,9.
