“Svaki čovek je poseban, a Goran je bio duplo! Jako mi je teško da kažem to ‘bio’, skoro da još ne verujem. Znamo se ceo život, tako kad smo imali po petnaestak godina, on je trenirao u Crvenoj zvezdi, ja u Partizanu. I zajedno sa Radetom Vukosavljevićem smo se upoznali i družili. Bio je čovek krajnosti, do kraja zaljubljen u košarku. Ko su njemu prijatelji, ti su… do kraja je odan. Jakog karaktera, snažnog temperamenta i sa posebnim smislom za humor”, počinje čuveni trener priču o prijatelju.
Bjelicu je sudbina odvela iz košarke, igre pod obručima, na drugu stranu. Našao se u “belom sportu” i radio je kao funkcioner u Teniskom klubu Crvena zvezda.
“Voleo je sport, živeo je sport. Košarku, pa tenis, ali opet košarku kroz sinovce, pratio ih je. Jednog u košarci, drugog u tenisu. Pratio je i voleo sve mlade igrače u Beogradu, navijao je za njih. Znao je na jedan karakterističan način da definiše neke ljude i situacija sa malo reči, neverovatno tačnih i drukčijih od bilo koga drugog”, rekao je Vujošević.
Kurir sport / Nova.rs
