Ako pitate navijače Partizana ko je najbolji stranac koji je nosi dres crno-beli, mnogi će kao iz topa reći - Frederik Fredi Haus.
Amerikanac koji je u Beograd stigao 2002. godine i utabao put budućim internacionalcima u Partizanu. Fredi je svojom neverovatnom borbenošću osvojio srca navijača Partizana i pokazao da i stranac može biti privržen klubu kao i domaći igrač.
U razgovoru za Mozzart sport bivši as crno-belih prisetio se perioda kada je igrao za Partizan i tom prilikom otkrio neke zanimljive anegdote.
Fredi danas radi kao trener na koledžu u Džeksonvilu i ne krije da mu priče iz Partizana pomažu da motiviše svoje igrače.
Okršaji sa Crvenom zvezdom urezani su mu u sećanje.
"Otvoreno govorim svima da sam bio deo Lejkersa i Bostona sa ludim navijačima jer je to za mene duel Partizana i Crvene zvezde. Rivalstvo za sva vremena, meč koji svaki košarkaš treba da odigra kako bi iskusio šta to znači ‚rat‘ na terenu i tribinama. Prvo što mi padne na pamet je intenzitet tih utakmica i ludnica na tribinama. S jedne strane dominira crna, a sa druge crvena boja. Mislim da su me ti mečevi napravili boljim košarkašem, jer je izgledalo kao da je svaki duel finale NBA lige, toliko je bilo bitno da pobedimo Crvenu zezdu. Na moju sreću Partizan je tih godina mnogo pobeđivao", kaže Haus za Mozzart.
Sa velikim poštovanjem govorio je o svom bivšem treneru Dušku Vojoševiću.
"Jednom prilikom sam šetao Kalemegdanom jer mi je neko rekao da tamo imaju umetničke galerije. U nekom momentu sam sreo Duleta. Video sam da je bio sa prijateljima. Samo sam mu se javio. Međutim on sutra dolazi kod mene sa asistentom (Aleksandrom Džikićem) i propituje me gde sam bio. Objasnio sam mu da sam ljubitelj slikarstva, da volim s vremena na vreme da posećujem galerije. Završili smo kratak razgovor, ali on me je nekoliko dana kasnije baš iznenadio. Doneo mi je knjigu o slikarstvu, tadam sam saznao da je on kolekcionar. Pitao sam ga kako pronađe vremena za hobi kada je po ceo dan u dvorani, na šta mi je odgovorio da uvek ima vremena za umetnost i košarku jer je to ista stvar", ističe Amerikanac.
Fredi je otkrio da je malo falilo da napusti klub posle jednog sukoba sa Vujoševićem.
"Sećam se utakmice u Novom Sadu, svi su mi pričali o igraču sa tetovažama koji nije smeo da uđe u Hrvatsku, Milan Gurović, kako je on najbolji i kako nemam šta da tražim protiv njega. Ja sam to shvatio pomalo nezrelo jer sam odmah hteo da dokažem da se ne bojim nikoga. Napravio sam plan da kada god dobije loptu odmah krenem na njega, da pokažem da sam bolji. Dule je to odmah shvatio i isterao me s meča. Mnogo sam se bio naljutio, sećam se da se nisam pojavio na sledećem treningu, bio sam spreman da napustim klub. Ipak, ponovo je Saša Danilović odigrao ulogu, pozvao nas na sastanak i sve smo izgladili. Nikada nisam imao nameru da pokažem nepoštovanje, jednostavno su emocije proradile".
PLJESKA BOLJA OD MEKA
Haus je ispričao jednu anegdotu vezanu za njegove saigrače.
Amerikanac je otkrio da je u Prtizanu bila sjajna atmosfera, da su ga domaći igrači sjajno prihvatili, da su ga svuda vodili i da je zahvaljući njima otkrio čari srpske kuhinje.
"Sećam se da su me jednom vodili na neku večeru. Hteli su da mi pokažu kakva je pljeskavica… Pita me Kecman šta volim da jedem, a ja kao svaki Amerikanac kažem Mekdonalds. Oni se svi tu nasmeju i kažu da ću sada probati nešto posle čega mi neće padati na pamet da idem u Mekdonalds. Odveli su me u neki mali resotran. Nije imao ni stolove, samo mali lokal koji kroz prozor deli hranu. Ako mi verujete ja se i danas sećam začina i ukusa. Eto to je taj odnos koji smo imali i koji je bio poseban. To tada američki košarkaši nisu shvatali, ja sam u Partizanu postao šampionski igrač, a to se nikada ne zaboravlja", kaže Haus.
Kurir sport/Mozzart sport
NE PROPUSTITE
