NAJISKRENIJA ISPOVEST DEJANA MILOJEVIĆA IKADA: Priče o Draženu Petroviću su uništile moju karijeru

Srbija je u suzama.

Jednom prilikom prisetio se detalja oko preranog odlaska u igračku penziju, već sa 32 godine.

Milojević se te 2009. godine vratio u Partizan, u kome je sa velikim uspehom igrao dve sezone i osvojio dve titule. Međutim, zbog problema sa kolenom, odlučio da završi karijeru jer nije mogao da daje 100% svojih mogućnosti.

U razgovoru za podkast "Sa Lukom i Kuzmom" govorio je uticaju karijere Dražena Petrovića na karijere njegove generacije.

"Otišao sam u penziju sa 32 godine, shvatio sam da mi je telo pred raspadom. Tokom poslednjih deset godina bavljenja trenerskim poslom svhatio sam koliko smo toga pogrešno radili. Ako pričamo o fizičkoj spremi, svi ti kilometri trčanja su bili potpuno besmisleni. To nisu funkcionalne stvari koje košarkaš radi na utakmici. Obilazili smo Kopaonik nekoliko puta. Ovde imamo sjajne kondicione trenere, pričam sa njima koliko je besmisleno šta se nekada radilo. U Beovuku ‘95. godine imao saam pripreme na Kopaoniku 21 dan, bez lopte, tri treninga dnevno. Čemu to? Trčiš ujutru, popodne i uveče, trčiš od jutra do sutra one silne kilometre. Koliko su igrači sada spremniji nego mi što smo bili i sa manje bolova. Bilo je - ako ne možeš, ti nisi dovoljno čvrst karakter", istakao je Milojević.

U nastavku je dodao.

"Dražen Petrović je mnogo uradio za košarku i jedan je od najboljih igrača ikada, nemam dilemu. Ali sve te priče i legende koje su o njemu kružile su uništile nas posle. Bilo je priča da je Dražen trenirao osam sati dnevno. Da li jeste, da li nije - ne znam. Ali, ja sam tada sebi rekao - ako može Dražen, mogu i ja. I stvarno sam trenirao 8-9 sati dnevno jedno tri meseca. Jedan trening je bio teretana, drugi individualni i još dva timska. Tako sam gurao jedno dva meseca i raspadao sam se. Nisam mogao da priznam sebi da ne mogu nešto što Dražen može. U jednom trenutku sam ležao kod kuće i drhtalo mi je telo. Tada sam shvatio da ću da se razbolim ili povredim. Nije bilo normalno šta smo mi nekada radili. Dobra stvar svega toga je što su samo karakterno najčvršći to mogli da prođu. Moguće je da su tada otpali ljudi koji nisu bili karakterno najčvršći, ali bi napravili karijere. Zaista mislim da Nikola Jokić tada ne bi postao ovo što je postao. On to ne bi radio. Bilo bi – alo bre, idem kući da jašem konje, mene ovo ne zanima".

Kurir sport

Bonus video: