Ono što može KK Crvena zvezda u Evroligi, to ne može nijedan tim. Od sjaja do očaja i tako više puta, više godina zaredom.
Prosto je neverovatno kako se košarkaški Crvene zvezde iz sezone u sezonu igraju sa živcima svojih navijača. Poslednja utakmica u Evroligi i poraz od Albe samo potvrđuje sve navedeno u uvodnim rečenicama. Posle kiksa od Baskonije u Beogradu, svi u KK Crvena zvezda bili su svesni važnosti utakmice u Berlinu. Alba kao protivnik na papiru koja je duplo slabija od Crvene zvezde, trebalo je da bude lak zalogaj za crveno-bele. Pred put u Berlin pričali su crveno-beli da imaju pritisak, ali da je najbolje iz njega izaći pobedom protiv Albe.
Ono što su prikazali košarkaši Crvene zvezde u Berlinu zaslužuje svaki vid osude, ne samo javnosti, već i struke. Ono je bilo klasično silovanje košarke i iživljavanje nad svojim navijačima. Kako nad onima koji su platili put do Berlina, tako i stotinama hiljada onih koji su gledali blamiranje putem malih TV ekrana. Prosto je neverovatno kako je ekipa sa Malog Kalemegdana izgubila utakmicu od Albe. Onakvo nezalaganje, impotencija, indolentnost, mrtvilo, pa ako hoćete i bezobrazluk viđen je i u utakmici protiv Asvela.
Dve ubedljivo najslabije ekipe u Evroligi ove sezone prosto su se iživljavale nad Crvenom zvezdom. Bilo je bolno gledati kako Alba, a pre nje i Asvel imaju dvocifrenu prednost nad crveno-belima. Da bi te dve ekipe odigrale svoje najbolje mečeve ove sezone baš protiv Crvene zvezde, najveća krivica ide upravo na predstavnika Srbije. Prosto je neverovatno da sa takvom ležernošću košarkaši uđu u utakmicu. A, jasno im je šta bi im donele te dve pobede. Da su savladali Asvel, a onda i Albu jasno je da bi bili u igri ne samo za plej-in, već i za plej-of. Ovako, preostaje im samo teorija, a u nju se kada je Crvena zvezda u pitanju ne treba previše pouzdati. Da podsetimo, Crvena zvezda je u poslednjih osam godina igrala samo jednom u plej-ofu i to 2016. godine, kada je ekipu predvodio trener Dejan Radonjić. Sa tri tesne pobede tada je slavio moskovski CSKA. Roster igrača crveno-belih bio je daleko jeftiniji, nego danas, a činili su ga igrači poput Stefana Jovića, Branka Lazića, Nemanje Dangubića, Kvinsija Milera, Tarensa Kinsija, Vladimira Štimca, Majka Cirbesa, Luke Mitrovića, Marka Simonovića i tada mladih Vase Micića, Nemanje Gudurića, Boriše Simanića, Nikole Rebića, Dragana Apića, Marka Tejića, Stefana Nastića.
Ne igraju košarkaši Crvene zvezde za kikiriki, ili iz ljubavi. Svi su dobro plaćeni za prilike u Srbiji i neverovatno je da se sa tolikom dozom neodgovornosti i javašluka ulazi u utakmice Evrolige. Imaju li makar malo osećaja krivice prema armiji navijača, prema više od 20.000 onih koji na svakoj utakmici pune halu, deru dlanove, troše grlo i novčanik, sve samo zarad Crvene zvezde. Kako mogu da pobede Makabi ili Milano, ekipe koje imaju roster za fajnal-for, a ne mogu Asvel ili Albu? E, to treba umeti. To treba znati. Kako u nekim utakmicama košarkaši Crvene zvezde mogu da se ponašaju kao ratnici, a u nekim kao turisti.
Crvenu zvezdu protiv Albe nije služio šut. Smehotresno je bilo gledati kako promašuju floutere, ili šuteve za tri poena. Kad ti Alba za poluvreme da 51 koš, onda treba da se zapitaš šta je sa tobom? Smeš li da nosiš dres Crvene zvezde i vrediš li plate koju primaš? Hoće li neko od tih igrača od sramote moći danas da izađe pred navijače?
Činjenica je da je ova ekipa Crvene zvezde očajno selektirana. Videlo se to još na početku sezone. Eksperiment sa Nemanjom Bjelicom nije uspeo. Debelo se omašilo sa Šabazom Nejpirom koji je bio kancer u ekipi. Zatajilo se i sa razvojem Dalibora Ilića koji je na Kališ stigao sa statusom reprezentativca, a danas je daleko i od protokola u Zvezdi. Kada je doselekcija u pitanju i tu se debelo kasnilo. Džavonte Smart stigao je suviše kasno, a igrač na poziciji "četiri" traži se od avgusta. Kada se pogleda Crvena zvezda sa skakačke strane i u zatvaranju reketa postavlja se pitanje koliko je bio pametan potez otpuštanje Marka Simonovića i dolazak Fredija Gilespija. Realno, nije tu Crvena zvezda ništa dobila. Videlo se to u meču protiv Albe, kada je i nemački tim bio iznenađen sa prilikama da iz trećeg ili četvrtog napada dobijaju šansu da poenom završe akciju. Majk Tobi deluje kao mrtav košarkaš, kao centar koji šutira trojke umesto da kupi lopte i caruje u reketu. Šta se dešava sa Dejanom Davidovcem od početka sezone, to izgleda znaju samo u klubu.
Miloš Teodosić jeste najbolji košarkaš Crvene zvezde. Mozak, srce i duša ovog tima. Kada on ne igra, ne igra ni Crvena zvezda. Iskusni košarkaš je povređen, a povreda je došla kao rezultat konstantnog izrabljivanja i igranja više od 30 minuta po utakmici. To ne bi izdržao nijedan mlađi košarkaš, a ne igrač od 37 godina. Popularni Teo je prosto spaljen non-stop igranjem i njemu je preko potreban odmor. Isto se može reći i za Nemanju Nedovića, i on ima godina i stalnih problema sa povredama. Slično je i sa još jednim veteranom Adamom Hangom.
Ono što navijače Crvene zvezde najviše kopka je odluka da se Nikola Topić koji je trenutno povređen, na početku sezone preseli u Megu, a umesto njega dovede Jago Dos Santos. Videlo se po povratku mladog Topića o kakvom se kvalitetu radi i koliko mu samo nekoliko nedelja provedenih na treningu sa Milošem Teodosićem podiže kvalitet i samopouzdanje. Jeste Brazilac nasmejan i zanimljiv lik, ali jeste i krajnje limitiran igrač. Videlo se to po ko zna koji put ove sezone u Evroligi, a posebno na meču protiv Albe. Ponovo je carinio Jago loptu do nekih 22 sekunde, a onda u problem stavljao netačnim pasovima svoje saigrače. Bilo je tu i nerezonskih ulaza, loših procena za šut. Jednostavno, velika minutaža koju je dobio zbog povreda Teodosića i Topića doneli su mu toliku slobodu da je umislio da je bitan igrač. A, nije. Ono što je Jago radio u Berlinu, mogli su da urade i juniori Vuk Drobnjaković i Relja Radovanović. I sigurno je da ne bi toliko grešili i nervirali navijače.
Trener Janis Sferopulos posle utakmice protiv Albe, valjda prvi put u karijeri nije dao izjavu. Oglasio se tek na konferenciji, kurtoazno i gospodski. A, imao je posle meča mnogo toga da kaže košarkašima Crvene zvezde. Kako bi se u žargonu reklo "radio je fen", jer poslovično mirni i staloženi Grk nije mogao da ostane imun na onakvu drskost i košarkašku nevaspitanost kakvu su pokazali njegovi igrači u Berlinu. Činjenica je da ih nije birao, ali ga to ne opravdava od toga da nije uspeo da spreči njihov bezobrazluk, čime su obrukali ne samo klub, već i njegov autoritet kao trenera.
I šta mogu navijači da očekuju od košarkaša Crvene zvezde u nastavku sezone? U nedelju će crveno-beli dočekati Partizan u derbiju ABA lige. Pobeda znači očuvanje liderske pozicije na tabeli, poraz vodi u neizvesnost, jer ih već sledećeg viknda očekuje gostovanje u Podgorici ekipi Budućnosti. Naredne sedmice košarkaši Crvene zvezde igraće duplo kolo Evrolige - 30. januara u Beogradu gostuje Valensija, a 2. februara Barselona. Posle toga crveno-beli igraju još jedan evroligaški meč u Beogradu, pošto im 9. februara na noge dolazi Žalgiris. Posle toga biće jasno da li je još jedna sezona u Evropi završena na isti način kao i prethodne...
Kurir sport
NE PROPUSTITE
