Nikola Jokić iz dana u dan pomera granice u NBA ligi, te je i ove sezone osvojio MVP trofej, a pokušaće i da odbrani titulu sa Denver Nagetsima.
Pre sedam godina jedan hrvatski novinar napisao je tekst u kom je Jokića uporedio sa Dariom Šarićem i zbog ovoga se sada verovatno kaje, te se istom smeje jer je grubo pogrešio u prognozi.
U "Jutarnjem listu" pojavio se tekst autora Tvrtka Puljića pod naslovom "ZAŠTO JE ZA MENE ŠARIĆ BOLJI OD JOKIĆA Ne zato što je on naš, ali on je pun paket., zarazno srce i čovek zbog kojeg se nije teško buditi usred noći" koji vam prenosimo u celosti, a vi procenite kolika je greška u prognozi napravljena.
- Sedeli smo u foteljama, tik uz redove igrališta, odmah pored dnevne sobe, mesta gde se on najbolje oseća. Bilo je rano proleće, 2013. U to vreme je učio sjajnu košarku, baveći se svime što ga je okruživalo poslednjih pet godina. Svi smo znali za njega jako dugo. Za novu nadu, čoveka koji treba da izvuče hrvatsku košarku.
Dario Šarić je od prvog dana bio svestan svega. Govorio je kao Sandra Perković, mnogo, ali uvek, na kraju svega što je rekao, mogao si da shvatiš da je pred tobom dete koje je potpuno drugačije od svih klišea. Ne sećam se šta je rekao u tom velikom intervjuu, ali dobro se sećam jednog odgovora.
- Kada odem u NBA, imaću veliku odgovornost prema svima koji se budu budili tokom noći da me gledaju. Porodici, prijateljima, fanovima.
Kada je Janica Kostelić pobeđivala u serijama, uvek je u prvi plan gurala ono o čemu je Dario Šarić govorio. Odgovornost. Pre svega sebi, a potom i svim navijačima. Odgovornost za talenat koji poseduje i odgovornost za ono što sa tim talentom radi. Ovo je zakon spojenih sudova. To je tako teško razumeti, a opet, u isto vreme, kada dođe do toga, tako logično za razumevanje.
Kada smo izgubili od Srbije u četvrtfinalu Igara, u utakmici u kojoj je bio loš, došao je pred novinare u Riju i pošteno priznao. Bio je otrovniji od bilo kog obožavatelja koji je gledao, od bilo kog podlog novinara. On nije tip, nikad nije bio tip koji traži alibije.
- Igrao sam kao pi...
Glava pobednika
Nešto kasnije, u gluvo doba noći, posle poraza koji je bio teži od ostalih, u isto vreme smo napuštali Karioka arenu. Dovoljno je bilo pogledati njegove oči. I sve bi ti bilo jasno, nisi morao ni da gledaš meč, nisi morao ni da saznaš kakav je on bio, ali oči su bile tu. Oči koje su vrištale. Od bola, od bede, od sramote, od svega što vam padne na pamet. I bio sam siguran da će se vratiti Dario Šarić. Bio je to poraz u kome se nazirala konačna pobeda.
Kasnije sam saznao da se pre tog meča motao po društvenim mrežama i čitao forume. Bilo je to, s jedne strane, odrastanje, to je bila škola koju je morao da prođe da se to ne bi ponovilo, jer on nije čovek koji ne uči.
Dario Šarić je više od svega čovek kome je jednom bilo dosta. Jednom previše.
Sećam se kako ga je iskusni Branko Jorović iz Igoekee ismevao na terenu prve godine u Ciboni. I sećam se kako je to izgledalo kada su se ponovo našli jedan protiv drugog. Sećam se i kako ga je bilo teško gledati u Efesu, kada je pravio blokove i tražio svoje poene na obruču. Bez statusa, sa odsečenim krilima za bilo kakvu kreativnost. U sistemu u kome je, valjda, trebalo da bude jedan od ostalih. Službenik. I u kojoj je njegov govor tela vrištao kao njegove oči posle četvrtfinala Igara. Vrištao i zahtevao promene.
To je glava pobednika. Tražio je i više u tom Efesu, u toj grupi preplaćenih zvezda u poslednjem ugovoru pred penziju. Jednom su u Rusiji gubili dvadesetak, a Šarić je bio jedini, jedini od svih ljudi na terenu, svih ljudi u dvorani, svih koji su gledali, koji je verovao da se to može preokrenuti.
A to se ne može naučiti, to se ne može kupiti, sa tim se morate roditi.
Srce veće od svega
U tom Riju, u tom četvrtfinalu, Dario Šarić je igrao protiv Nikole Jokića. I nije izgledalo dobro. Jokić je godinu dana mlađi, ali iako im je menadžer isti, za Jokića je imao drugačije planove. Bez Evrope, odmah NBA.
A nakon što je sezonu započeo u Denveru, svoju drugu u NBA ligi, na poziciji krilnog centra i tamo zabeležio lošije rezultate nego u ruki sezoni, Jokić je promovisan u startnu "petorku" i sada se ruga svakom centru iz noći u noć, koji ne uspeva da ga čuva jer je brži i kreativniji od njega. Jokić je u noći sa petka na subotu u Medisonu postigao 40 poena.
I dalje ga brane "petice" ili sporije "četvorke", a platio bih da ponovo gledam okršaj sa Šarićem. Može biti "pet", može biti "četiri". On uvek može. Uvek može, pogotovo posle Rija.
Svaki sledeći meč Jokić će igrati protiv čoveka čije je srce veće od svega, čoveka kome može da se desi samo jednom, ali onda sve nauči. I onda ispravi sve. Od čoveka koji će naći način. I kad ga niko ne vidi.
Možda mislite da sam lud, ali ja mislim da je Dario Šarić bolji od Nikole Jokića. Iako nije dao 40 u Medisonu. I ne zato što je naš.
On je pun paket. Uvek je bio. Zarazno srce. I čovek kome nije teško probuditi se usred noći jer ima odgovornost. I za svaki sat našeg sna manje.
Kurir sport / Jutarnji.hr
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO:
