USPEH KAKAV SRBIJA NE PAMTI! Milan Vidosavljević osvojio 4 titule i bronzu na EP: Zemlja smo košarke, ali talentovanoj deci treba da omogućimo bolje uslove

Iz Portugalije se, obasjana bronzom, vratila juniorska reprezentacija i potvrdila da se radi o veoma perspektivnoj generaciji koja je zalog za budućnost seniorskog tima.

Kakav je osećaj osvojiti medalju na Evropskom prvenstvu?

-Medalja je kruna višegodišnjeg rada. Meni je ovo bila četvrta godina i četvrto uzastopno takmičenje kao selektora juniorki, i mislim da smo imali dosta uspeha. Prve godine je to bilo nezvanično takmičenje, čelendžer u doba korone. Mi smo tada bili u B diviziji i igrali smo protiv ekipa iz A divizije. Osvojili smo taj veoma jak turnir u Češkoj, i to sa svim pobedama. Godinu dana nakon toga igrali smo prvenstvo B divizije u Sofiji i vratili se u A diviziju. Prošle godine u Konji u Turskoj smo bili četvrti u Evropi. Tada nam je medalja izmakla, ali ove godine u Portugaliji smo uzeli bronzanu medalju. Apsolutno zasluženo. Od prvog dana priprema devojkama sam govorio da je cilj medalja. Čvrsto sam verovao u to, iako me većina možda nije shvatala ozbiljno...

Možda su sumnju pojačale činjenice da ste igrali bez jedne od najboljih igračica u generaciji i da su vas zadesile još neke povrede tokom priprema?

-Nismo imali jednu od najboljih u generaciji, Lanu Marić. Nismo imali Milicu Dragićević skoro cele pripreme. Ona se priključila ekipi tek nakon prvenstva U20 i posle nekoliko dana odmora. Stigla je deset dana pre početka prvenstva, i to u periodu kada smo imali pet utakmica. Nije imala kada da trenira sa ekipom. Pri tom, dolazi u ne baš dobrom zdravstvenom stanju. Meni nije bila jasna odluka da igra utakmicu za 15. mesto 30 minuta. Ne mogu da se mešam, vodim drugu selekciju, ali moramo da razmišljamo malo i o igračima. Lana Marić drugu godinu ne igra, ni prošle godine nije igrala. Mi možemo da igramo bez nje, što se pokazalo, ali svakako bi nam značila. Onih 12 koji su na prvenstvu, to je najbolje što Srbija ima.

Šta je bio ključ da napraviš dobru "hemiju" između igračica koje treniraš u Megi i igračica iz drugih klubova?

-Od 16 igračica, iz mog kluba ih je bilo sedam. Siguran sam da su me shvatale ozbiljno kada sam pričao o medalji. Prošle sezone smo sve trofeje osvojili kao klub. Devojke su osvojile kadetsko, juniorsko i seniorsko prvenstvo, kao i Kup. Sa pobedničkim mentalitetom su otišle na prvenstvo. U timu je bilo i devojaka koje su i prošle sezone sarađivale sa mnom na prvenstvu. Samo tri igračice su bile nove, ali su se i one vrlo brzo uklopile. Nije mi bilo teško da ih uklopim jer su devojke bile vredne, trudile su se svih 40-tak dana koliko su trajale pripreme. Pokušali smo od prvog dana da usadimo pobednički mentalitet i ispunimo cilj. Smatram da smo mi zemlja košarke i da Srbija na svakom takmičenju mora da se bori za medalju. To mora da bude naš cilj. Ne može naš cilj da bude opstanak ili "da nešto uradimo", i da to tako predstavljamo. Naravno, to zavisi dosta i od generacije koja dolazi, ali smatram da bi trebali da imamo takav pristup. Imamo talentovanu decu, možda nemaju svi dobre uslove da rade na najvišem mogućem nivou, a na tome mora da se poradi. Kada pričamo o ženskoj košarci, klubovima mora da se pomogne, da im se da mogućnost da školuju igrače koje će da napreduju. Naravno, igrači imaju svoj određeni put, prerastu jednu sredinu, možda i drugu u Srbiji, tako jednog dana odu iz Srbije. To je normalan put u odrastanju igrača, samo treba prepoznati pravi trenutak za pravu odluku. Što se reprezentacije tiče tu su uslovni stvarno odlični i koristim priliku da se zahvalim KSS i sektoru za žensku košarku.

Španija i Francuska dominiraju poslednjih godina. Šta ih izdvaja? Šta možemo da uzmemo od njih?

-Mi smo Srbija, zemlja košarke i zemlja talenata. Ti talenti treba da se razvijaju. Treba da im se omoguće uslovi da se razvijaju. Ali isto tako, šta odvaja Španiju i Francusku? Pa, između ostalog i naturalizovane igračice. Da me neko ne shvati pogrešno, ovde je u pitanju čista fizika. U Francuskoj 10 igračica su tamnopute. U Španiji četiri, a najbolja koja pravi razliku je poreklom iz Obale Slonovače. To može da se nadomesti, ali moramo našim klubovima da pomognemo. Ne samo da se blate, da se priča kako je sve loše i kako ništa ne valja. A niko nam nije pokazao šta je dobro. Niko nije izašao sa idejom i rekao, "hej, treba da se radi tako i tako". Ko to ne radi dobro? Dajte spisak ko ne radi dobro. Ako ne radi dobro, hajde da ga usmerimo da radi dobro jer to ide u korist svima.

Da li ste svesni značaja medalje koju ste osvojili?

-Možda i nismo potpuno svesni šta smo uradili osvajanjem medalje. Ponavljam, očekivao sam medalju, spremali smo se za to, čvrsto sam verovao u to. Mi smo 40 dana radili po 40 stepeni temperaturi, trenirali... Svi mogu da idu na more, a samo njih 16 mogu da budu sa reprezentacijom. Ta odricanja znače da devojke moraju da budu prvo ponosne na sebe, a nakon toga da im bude drago zbog drugih koji su srećni zbog njih.

Medalja iz Portugalije je kruna sezone u kojoj si uzeo pet medalja. Da li si očekivao?

-Malo smo se tokom sezone šalili. Kada smo uzeli četiri titule, rekao sam da nam fali ta jedna da na svih pet prstiju možemo da okačimo po jednu. Rekao sam, taj prst se čuva za leto. Jesmo se šalili, mada u suštini i nismo jer smo se spremali za to.

Da li je posle ovih rezultata Mega sada prepoznatljivija po ženskoj košarci?

-Mega je poznata po muškoj košarci, a sad su sigurno poznati i po ženskoj. Uvek će pamtiti žensku košarku, jer im je donela prvi trofej šampiona države u istoriji kluba. Muškarci nikad nisu bili prvaci države, a ženski sektor je to uspeo. Meni je ovo veoma drago jer sam ja od početka ovde, od 2017. godine kada je sve počelo da se pravi. Sve što se desilo desilo se samo iz tog rada, ideje i logistike koja je tada napravljena. Cilj i obaveza uopšte nije bila da se ove godine uzmu titula i svi ovi trofeji. To se jednostavno tako otvorilo. Mi smo svih ovih godina igrali finala. Od kada je Mega na velikoj sceni, a to su četiri sezone od kada je Mega u Prvoj ligi, mi smo igrali sedam finala od mogućih osam, najviše od svih ekipa. Zvezda je, na primer, igrala šest finala. Uvek smo imali najmlađu ekipu i svake godine je ta ekipa podmlađivana. Osvajale su se titule i u mlađim kategorijama. Važno je bilo da smo u vrhu i da imamo kontinuitet u radu. Mnogo igračica je izašlo iz ovog sistema. Mi smo svake godine pravili sportske uspehe. Samo je bilo pitanje koje godine će se na to nalepiti sportski rezultat. Cela logistika u klubu je, po meni, najbolja u Srbiji. Ne vidim da je neki sistem bolji, i uveren sam da će u budućnosti biti tako.

Po završetku sezone napravio si veliki transfer. Iz ženske košarke si prešao u mušku. Kakvi su ciljevi?

-Tako je, preuzeo sam juniore Mege. To je novi izazov za mene. Nismo imali puno vremena za privikavanje, već su nam bile kvalifikacije za Jedinstvenu ligu, koje smo uspešno prošli i plasirali se u ligu. Takom sezone očekuje nas još ABA U19, ANGT Evroligin turnir... Primarni cilj je da, naravno, igrači napreduju i da se u što boljem svetlu pokažemo na tim takmičenjima.