RATKO RADOVANOVIĆ U FIBA KUĆI SLAVNIH: Naš trofejni reprezentativac u odabranom društvu

Ratko Radovanović će tako ući u istoriju svetske košarke i naći se u elitnom društvu legendi igre pod obručima.

„Velika je čast na ovaj način ući u istoriju košarke, ovu sjajnu vest javio mi je Zoran Radović… Kada sam sa 15-16 godina počinjao da se bavim košarkom, sigurno nisam mogao ni da pomislim o ovome, niti bilo koji sportista o tome razmišlja… Imao sam ogromnu sreću da uđem u sjajne generacije, prvo sarajevske Bosne sa Delibašićem i Varajićem, pa osvojim prvenstvo i Kup Jugoslavije i Ligu šampiona što je bilo jako teško, bez stranaca u to vreme, kao uostalom i Partizan, Cibona i Jugoplastika… Kasnije sam upao u neverovatnu generaciju asova, kod najboljeg plejmejkera Evrope u to vreme Moke Slavnića, Mirze Delibašića, Dragana Kićanovića, Dražena Dalipagića, Krešimira Ćosića, Željka Jerkova… Iako su bili stariji od mene, imao sam ludu sreću da uđem u tu ekipu, a bilo je jako teško ući među 12 u bivšoj Jugoslaviji. Stigao sam do toga zahvaljujući velikom radu i najboljim trenerima, počevši od košarkaške azbuke u Bosni kod Rusmira Halilovića koji je najviše uradio za mene, kao i Bogdan Tanjević, a najveće zasluge za to što je Bosna bila veliki šampion ima Vukašin Vukalović koga malo ko pominje… On nas je sve doveo u klub, imao je harizmu da drži čitav grad „u ruci“ i napravio je velikog giganta. Posle ove reprezentacije došli su i Dražen Petrović, Zoran Radović, Toni Kukoč, Žarko Paspalj, Saša Đorđević, Josip Vranković, sve sami asovi, a Praja i ja smo ostali u nacionalnom timu do 1989. godine… Naravno, nikada ne bih mogao da napravim takve uspehe bez najboljih trenera u reprezentaciji, za mene broja jedan svih vremena Aleksandra Nikolića, pa Ranka Žervice, Mirka Novosela… Imao sam dugu karijeru, od 1972. do 1990. godine, posle Bosne sam bio u Parizu gde je rođen sin Stefan, pa u Veneciji gde je rođena kćerka Sara, a najveću zaslugu i teret podnela je moja supruga Vera, koja je me prati već 44 godine – rekao je Ratko Radovanović, koji je posle igračke karijere kao košarkaški radnik napravio velike uspehe sa FMP, a sada je na čelu užičke Slobode.