DETONACIJA! CRVENA ZVEZDA I PARTIZAN DOBIJAJU VIŠEGODIŠNJE LICENCE: Evroliga najavila proširenje na 20 ekipa! Evo i kad!

Evroliga bi od sledeće sezone 2025/2026 mogla da bude proširena na 20 ekipa! Ukoliko ova odluka bude usvojena, gotovo je izvesno da bi srpski klubovi Crvena zvezda i Partizan obezbedili dugoročnu stabilnost, odnosno da bi dobili višegodišnje licence za takmičenje.

Evroliga je uvek isticala da joj je važna "organizacija strateški važnih ili rastućih tržišta". Srbija kao zemlja ispunila je unazad nekoliko godina sve prohteve i zahteve Evrolige. To nikada nije bilo sporno. Sada bi trebalo i da bude nagrađena. Valja pomenuti da samo šest klubova učesnika Evrolige nemaju status akcionara, a to su Monako, Pariz, Crvena zvezda, Partizan, Virtus i Alba.
Litvanski portal "Basketnews" piše:

"Proširenje Evrolige bi moglo da dovede do razgovora o ponudi više višegodišnjih licenci umesto jednogodišnjih ugovora, što bi koristilo klubovima poput Partizana i Crvene zvezde. Ovi klubovi imaju najveću posećenost u ligi i dugo su tražili dugoročnu sigurnost.

Kada se radi o proširenju Evrolige, važno je istaći još neke važne činjenice, kojih se drži "Basketnews". Ukoliko bi takmičenje bilo prošireno na 20 klubova, to bi značilo da bi projekti poput Valensije i Pariza, bili sigurni u takmičenju. Primera radi, Parižani će se vratiti u Evrokup ako ne budu u plej-ofu Evrolige i bolje plasirani od Monaka, a trenutno su hit ovog takmičenja i klub o kojem se priča. Valensija je opet ostala bez Evrolige i stalnog mesta uprkos svom snažnom projektu, istoriji i nadolazećoj novoj areni.

Format od 20 timova u Evroligi bi takođe povećao broj utakmica regularnog dela sezone i nedelja duplih utakmica sa sedam, na devet. Iako bi ovo dodatno pooštrilo već prepun raspored i kalendar, Evroliga bi eliminisala pauze za FIBA periode u novembru i februaru, pošto su odnosi između dve organizacije i dalje zategnuti.

Poslednji put proširenje Evrolige bilo je u sezoni 2019/2020, kada je sa 16 ekipa, takmičenje prešlo na 18. Bord Evrolige dugo razmatra ideju proširenja na 20 klubova. Čini se da je ta ideja sada bliža realizaciji, nego ikad pre.

Litvanci ni slova nisu napisali o statusu klubova iz Rusije, što je verovatno politički motivisano, s obzirom na odnose dve zemlje i međusobnu netrpeljivost. Da podsetimo, CSKA, Zenit i Uniks isključeni su iz Evrolige, a Lokomotiva iz Evrokupa, u proleće 2022. godine, nakon početka Specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini. CSKA iz Moskve je akcionar Evrolige, predstavnici tog kluba i dalje su uključeni u sve sastanke i odluke. Zenit, Uniks i Lokomotiva su klubovi sa ogromnim budžetima. Njihov povratak usledio bi posle političkog konsenzusa, u to nema sumnje. Kada će se to desiti, nije poznato, ali deluje da bi i to moglo da se dogodi u dogledno vreme, posebno što se u ruskoj sportskoj javnosti sve više piše o uključivanju njihovih selekcija u kvalifikacije za velika takmičenja, te mogućnosti da Rusi budu učesnici na Zimskim olimpijskim igrama 2026. u Milanu.

KK Partizan bio je osvajač Kupa šampiona 1992. godine, preteče današnje Evrolige. Elitno takmičenje crno-beli su počeli da igraju u sezoni 2001/2002. i tako je bilo sve do sezone 2014/2015 kada su se preselili u Evrokup. Valja pomenuti da je Partizan bio učesnik fajnal-fora u sezoni 2009/2010. Imali su u Partizanu i izlet u rivalsku FIBA Ligu šampiona u sezoni 2016/2017, da bi se već sledeće sezone vratili u Evrokup, koji su redovno igrali sve do sezone 2022/2023. kada su uskočili kao zamena za Ruse. Otada su redovni učesnici elitnog košarkaškog takmičenja.

KK Crvena zvezda posle višegodišnjeg igranja u ULEB i Evrokupu, u Evroligi je prvi put zaigrala u sezoni 2014/2015. Punu deceniju crveno-beli su učesnici elitnog ranga evropske košarke. Najveći uspeh klub sa Malog Kalemegdana imao je u sezoni 2015/2016. kada su se domogli plej-ofa, međutim u okršaju sa ruskim CSKA iz Moskve izgubili su u četvrtfinalu, u tri tesne utakmice, sa 0:3.