SRPSKI SAMURAJ OD DVA METRA: Igor (22) se zbog crtaća preselio u Japan! 5 godina su ga ignorisali, kad je izašao na teren postao OMILJENI SPORTISTA (FOTO)

Kada je kao dečak prvi put gledao japanske crtane filmove, Igor Svetličić (22) nije ni slutio da će jednog dana živeti san u zemlji koja ga je fascinirala. Japan ga je očarao - njegova kultura, jezik, duh... od tada je samo jedno želeo - da ode u Zemlju izlazećeg sunca. Pet godina je istrajavao u toj želji - pisao je japanskoj ambasadi, fakultetima, košarkašima preko društvenih mreža, tragao za bilo kakvom šansom. I uspeo je. Danas, uz košarkašku stipendiju, koja za prve dve godine inače iznosi oko 12.000 evra, Igor je spojio dve velike ljubavi - Japan i košarku.

- Počeo sam da pišem fakultetima direktno na svim mogućim platformama od mejla do Instagrama i Tiktoka, javljao sam se i igračima direktno. U većini slučajeva su me ignorisali, ali neki su ipak našli vremena i dali mi odgovore. U međuvremenu sam došao do spiska fakulteta koji imaju vid sportskih stipendija i pisao sam im. Yamanashi Gakuin University je bio prvi i najbrži - nastavio je mladi košarkaš, čiju viziju su prepoznali čelnici fakulteta. Ušli su u priču sa Igorom, zainteresovali se za njega i "prvo poluvreme" je moglo da počne.

Svetličić je morao da odradi prve korake koje su od njega tražili: Napisao je biografija koja prikazuje obrazovanje - od osnovne škole do trenutka kada se aplicira za upis, poslao im stanovanja, brojeve telefona, porodičnu strukturu i sve druge informacije koje može da sadrži biografija - mesto i vreme rođenja, pol... Zatim im je poslao i diplomu srednje škole sa svim zaključnim ocenama tokom srednjoškolskog obrazovanja. Poslao im je informacije o poluprofesionalnom sportu kojim se bavio do tada, snimke i statistiku igre (u Igorovom slučaju to je bila košarka i 3x3).

Ispunjenje sna

- Ta dokumenta sam morao prevesti na engleski pre nego što sam im poslao. Na moju veliku radost i olakšanje, ponudili su mi stipendija koju mi pokriva sve troškove. Inače, fakultet mi je poslao formulare koje sam morao da popunim da bih se upisao. Jedina otežavajaću okolnost je bila ta što su studije na japanskom jeziku, ali u tom trenutnu to nikako nisam razmišljao da je prepreka s obzirom na to koliko sam dugo sanjao da stignem u Japan. Tokom cele procedure su me navodili oko vize, a ambasada u Beogradu je bilo isto od velike pomoći i vrlo lako je sve to odrađeno - prisetio se prvih koraka. Posle pet godina uporne i nepokolebljive borbe, sleteo je na tlo zemlje o kojoj je sanjao. Mnogi su njegov san smatrali nedostižnim i nerealnim, ali za Igora nije postojala prepreka.

- Dolazak u Japan je bilo najlepše iskustvo. Konačno sam stigao tamo gde sam hteo. Šok je bio veliki, kulturološka razlika je ogromna. Na sreću, bio sam spreman na sve to. Razlika u kulturi je jako velika, verujem da ne bi svi mogli da se naviknu na njihov način razmišljanja, ali ni to mi nije bio veliki problem, pritom su vrlo tolerantni prema strancima i za nas važe malčice drugačija pravila nego za Japance. Mnogo se radi i nema tolerancije prema individui već je sve okrenuto ka sistemu! Japanci su prema meni od samog starta bili opušteniji, pošto sam pokazao interesovanje i poštovanje prema njihovoj kulturi. Puštaju me da puštam muziku za vreme treninga, što je inače pre bilo nezamislivo. Dozvoljeno mi je da radim otprilike sve u mom stilu na košarkaškom terenu što nije dozvoljeno. Imam neke svoje rutine koje volim a koje odstupaju od njihovih, ali mi je dozvoljeno da ih radim. Koliko su drugačiji od nas jeste da je kod njih nezamislivo da se priča na telefon u prodavnici, prevozu i toga se svi pridržavaju, takva im je kultura - nije Igor imao problema da pridobije Japance, budući da su oduševljeni njegovim odnosom prema njihovoj kulturi, ali je postao i njihov omiljen igrač. Pre svega su fascinirani njegovom visinom i 2 metra i 3 centimetra.

Barijera jezik

Ipak, nije sve bilo lako. Koliko god je bio fasciniran Japanom, nije bilo lako uklopiti se. Najveću barijeru je osetio zbog jezika i nije mogao da komunicira bez prevodioca.
- U prvi godinu dana, nisam se previše družio jer nisam mogao da pričam s njima. Ali moji saigrači i drugari sa fakulteta bili strpljivi i vremenom, kako sam usavršio japanski i druženja su postala sve češća i zabavnija. Sad, posle dve godine, praktično me i ne smatraju strancem, već njihovim. Nikad nisam osetio neku negativnu energiju sa njihove strane, naravno ima razlika u kulturi, ali sa dobrim drugarima uz dobar kompromis ništa mije problem - saživeo se se ne samo na košarkaškom terenu, već i u školskoj klupi.

- Moj fakultet se nalazi u oblasti Jamanaši, poprilično blizu poznatog vulkana Fudži. Fakultet je poznat po jakim sportskim timovima i ima mnogo opcija od košarke, odbojke, fudbala, ragbija, rvanja i mnogih drugih. Možete da studirate biznis, prava i sport. Ja sam upisao sportske nauke i mogu da kažem da je vrlo zanimljivo, ali i teško jer je na japanskom. Ali profesori su puni razumevanja i imam njihovu punu podršku tako da mi ne predstavlja neki veliki problem - pun je utisaka Igor koji živi u studentskom domu i ima fantastičan pogled na Fudži, vulkansku planinu koja je poslednju erupciju imao 1707, ali ga geolozi još uvek svrstavaju u aktivne.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.