POBEDIĆU TUMORE! NE ODUSTAJEM, ŠTA GOD DA SE DESI! Bivša srpska košarkašica više od 13 meseci vodi žestoku životnu bitku: Dala je ispovest koja odzvanja!

Bolest dolazi kada je najmanje očekujemo. Na vrata našeg života pokuca sasvim nepozvana, ulazi bez pitanja i ostavlja neizbrisiv trag.

Kako i kada si saznala da boluješ od kancera?

- Prvog oktobra prošle godine napipala sam nešto kod grudi, ispod pazuha. Bilo je to nešto veličine teniske loptice. Tu počinje ne borba, nego rat. Isti taj dan su me odveli na ultrazvuk, gde je doktorka odmah rekla da imam rak, ali da moram da uradim mamografiju, sve te nalaze i testove. Uradila sam naredni dan mamografiju, koja je potvrdila tu priču. Uradila sam biopsiju, koja je rekla da je maligan. Šamar za šamarom. Najveći šamar je bio kada sam uradila PET skener celog tela s glukozom koji je pokazao da je rak metastazirao. Primarni rak je na grudima, a metastaza na jetri - rekla je ona za portal Košarka 24.

Šta ti je prvo prošlo kroz glavu?

- Prvo što mi je prošlo kroz glavu bilo je kako da saopštim mojima. Jako mi je smetalo što smo bili odvojeni, što nisam mogla da dođem kući, pošto sam morala da radim sve te nalaze, a preko telefona mi je bilo jako teško. Dođem kući, dignem telefon, pa spustim, pa opet dignem, pa spustim... Pomislila sam, kakva ja budem, biće i oni. To me je nekako vodilo, na kraju sam nazvala i rekla da sam ja dobro, da sam sve to dobro podnela i da od tog dana kreće naša zajednička borba.

Kako si se borila s prihvatanjem činjenice o bolesti?

- Iskrena da budem, nisam se borila s prihvatanjem činjenice o bolesti, nego sam odmah prihvatila. Tako je najbolje i najlakše. Lako je pasti u depresiju, lako je kukati, a ja nisam želela da idem tim putem. Želela sam da me hvale svi, da mi daju snagu i da mi se dive kakva sam, evo i dan-danas, posle skoro godinu i po dana, posle dve operacije.

Kako teku lečenje i proces oporavka?

- Kada smo saznali da imam metastazu, od tada sam na hormoterapiji. Hormoterapija je nešto poput hemioterapije, samo ne tako agresivna. Ova hormoterapija napada kosti, tako da možete da zamislite kroz šta sam prošla. Nekada se dešavalo da legnem i da ne mogu da ustanem. Mama mi pomogne, a onda ja obujem patike i namerno idem da šetam. Inatila sam se, nisam dopuštala da me išta veže za krevet. Do dan-danas sam na toj terapiji. Cilj je bio da se zaustavi metastaza. Ona je zaustavljena, tumori su se učaurili. Imala sam tri na grudima i tri na jetri. Došao je red na prvu operaciju jetre. Prvo se radi operacija na metastazi, da se ona reši. Prva operacija je bila 25. jula. Izuzetno teško je bilo što se tiče bolova. To je neka nepoznata bol. Jedva sam dočekala jutro. Prva kontrola je bila posle mesec dana. Doktor koji me je operisao mi je rekao da je sve čisto, ali da ne može sve da vidi pošto je jetra dosta ranjena. Posle još jednog meseca rekao mi je da imam još tri tumora na jetri. U međuvremenu sam radila i skener i magnetne, ali ni on koji me je operisao nije mogao da vidi te tumore, pošto su oni bili jako male ćelije. Tada mi je zakazao drugu operaciju. Druga operacija je bila u novembru.

- Već na prvoj kontroli sredinom novembra mi je rekao da je video da su se opet pojavila tri tumora, dva mala od po pet milimetara i jedan od 15 milimetara. Odmah mi je rekao da mora terapija da mi se promeni, da moram da idem na agresivniju hemioterapiju. Trenutno sam u procesu nalaza da bih krenula s tom terapijom. Radila sam u međuvremenu PET skenera celog tela, pošto se već treći put tumori vraćaju na jetri. Uplašili su se da slučajno nije otišao negde drugo, ali hvala bogu, to me oraspoložilo, nigde se nije proširilo. Lekari misle da hemioterapija može da uništi tumore na jetri, pošto su mali. Kada završimo s jetrom, preći ćemo na grudi. Moraće da mi sklone obe dojke, ali mislim da sam spremna za sve što me čeka. Puno sam radila na sebi poslednjih godinu dana. Pogledala sam u lice svemu ovome, borim se. Ima nade se da će sve biti u redu.

Kako se nosiš s pesimizmom i lošim danom, kada ti, narodski rečeno, ne ide ništa od ruke?

- Što se tiče psihe, loše dane nisam imala. Fizički jesam. Dešavalo se da ne mogu da ustanem iz kreveta, pa mora mama da mi pomogne. Imala sam osećaj da ako ostanem u krevetu dva-tri dana, da se nikada neću dići. Bol u kostima, očima je bio veliki. Šetam svaki dan ulicama. Šetnja mi je spasla život. Svi su mi se divili koliko šetam svaki dan. Mentalno stvarno nisam imala loše dane od početka borbe. Najlošiji dan u svemu ovome desio se 9. novembra. Nekoliko dana posle druge operacije tata je imao jak moždani udar. Tu sam pljusnula na pod. Plakala sam kao niko svaki dan. Ima ljubav od cele porodice, nadam se da će s vremenom biti bolje. Digla sam se, mora sve to da se prihvati.

Obično se ljudi povuku kada im je najteže, a ti si neko ko otvoreno priča o bolesti i ide napred sa osmehom. Otkud tolika snaga u tebi?

- Moja snaga je borba za moj život. Moja snaga je ljubav prema mojoj porodici, mojim prijateljima... To je moj odgovor na ljubav koju mi drugi pružaju. Za šta ću da se borim ako ne za svoj život? Nikada neću dozvoliti da moji bližnji pate jer sam ja pala u depresiju. Nikada mi neće biti jasni ljudi koji nisu disciplinovani u svojoj bolesti, ljudi koji odustaju, a viđala sam ih mnogo. Sve će proći, i bol i operacija. Jednog dana ću sa osmehom da kažem kroz šta sam prošla. Obećala sam sebi da neću odustati, šta god da se desi.

Nema nazad: Sama sam sebi rekla: Budi jaka!

Da li i tebe vodi misao "Nisam se pitala zašto baš ja, već sam se uhvatila ukoštac s problemom"?

- Bolest ne bira. Odlučila sam da se borim, da idem hrabro u sve. Dosta sam razgovarala sama sa sobom. Kada se bude bilo šta dešavalo, kada mi otpadne kosa ili dođu bolovi, da budem jaka. Neću, ne smem i ne želim da dozvolim da padnem. Jedino što želim je da se borim. Doći će kraj svemu ovome kad-tad. Tumori su uporni, ali sam uporna i ja.

Kurir sport / Košarka24

 BONUS VIDEO: