ORLOVI SE VRATILI U BEOGRAD, PEŠIĆ ODMAH OTKRIO DA LI OSTAJE SELEKTOR SRBIJE! Kari otvorio dušu, ovo zanima celu naciju nakon bruke na Eurobasketu!
Orlovi su u Rigu otišli kao prvi favoriti za zlatnu medalju, a na tom putu su zaustavljeni već u osmini finala što je razočaralo celu naciju.
Košarkaška reprezentacija Srbije završila je učešće na Eurobasketu, pošto je sinoć na startu nokaut faze doživela šokantan poraz od selekcije Finske 92:86.
Orlovi su danas napustili hotel u Rigi i mnogo ranije nego što je bilo ko očekivao krenuli ka Beogradu, a u glavni grad Srbije su stigli nešto malo posle 16 sati.
Selektor Srbije Svetislav Pešić rekao je nakon sletanja na aerodrom "Nikola Tesla" da ne planira da da ostavku.
- Ja ostavku nikada ne dajem. Zbog čega ostavku. Ja sam ovde došao da uradim ovo što sam uradio i uradio, kad niko nije hteo ja sam to prihvatio. I evo posle Olimpijskih igara niko nije hteo, ja sam to prihvatio jer sam osećao odgovornost prema igračima. Imamo taj dogovor do kraja septembra meseca. Sešćemo, razgovaraćemo, ja sam uvek tu, stojim na raspolaganju svakoj vrsti pomoći. Ostavke... Ovo nije fudbal, ovo je košarka, ostavke se ne daju - rekao je Pešić prisutinim novinarima.
Da li je do atmosfere među igračima?
Odgovor na ovo je kratak i jasan: nije. Ovu generaciju krasio je jedan sjajan odnos između igrača. Nije tu bilo nikakvih sukoba, problema i nesporazuma između njih. Rado su dolazili na reprezentativna okupljanja, već godinama imaju dobru atmosferu i tu nije bilo odstupanja ni ovog puta.
Da li su bili 100 odsto profesionalci? Ni tu ne može ništa da im se zameri. Nisu izlazili po Rigi, bili su fokusirani na obaveze u državnom timu, videlo se da oni više nego bilo ko – želi taj uspeh, to zlato... Zamerke na adresu ovih momaka ne treba da idu.
Da li je do povreda?
Kada u jednom momentu ostaneš sa osam igrača – sigurno je da i tu može da se vidi uzrok. Bogdanovićeva je uzdrmala reprezentaciju na svim poljima. Nismo imali nekoga da nasledi tu ulogu. Aleksina povreda je uticala da on ne bude na svom prepoznatljivom nivou. Dobrić, Vukčević...
Međutim, ispali smo i izgubili od Finske. Nije na drugoj strani bila Nemačka, pa da možemo da tražimo alibi u povredama. Mi smo na ovom Eurobasketu igrali samo protiv jedne jake reprezentacije i to je Turska. Sve ostalo? Selekcije nije su daleko od krema i vrha evropske košarke.
Da li smo ostali u prošlosti?
Kada vidimo trend i tendenije u evropskoj košaraci i kada pogledamo našu igru – vidimo da postoji razlika... Nismo prepoznali bitan momenat, na ovom takmičenju je bilo dopušteno da se igra izuzetno grubo, a rekacija reprezentacije Srbije je bila: 15 puta nismo ušli u bonus u četvrini!
Protiv Finske ni u jednoj četvrtini do dva minuta pre kraja mi nismo ni blizu bonusa... Kada na ovako žestoku košarku na Eurobasketu tim odgovori – svileno, nemamo čemu da se nadamo. Igrali smo našu igru i mislili da ćemo verovatno na „suvi kvalitet“ da dobijamo mečeve. Kada smo shvatili da to ne ide baš tako, plana „b“ nije bilo. A, mogli smo samo da vidimo trend na ostalim mečevma takmičenja, kada nismo na svojim. Možda bi tu mogli da nešto vidimo, naučimo i primenimo.
Kako dalje?
S novim selektorom, podmlađenim timom, novom vizijom igre... Ali prvo da obolujemo ovu Rigu. Trebaćemo vremena.
· Reaguj